https://forum.uzice.net/index.php?action=unreadUčestali napadi pasa lutalica na Užičane
Nezaštićeni i ljudi i životinje
U poslednjih nekoliko meseci Užičanima je zbog ujeda pasa iz opštinskog budžeta na ime odštete isplaćeno nekoliko stotina hiljada dinara. U osam vansudskih poravnanja na ime obeštećenja isplaćeno je oko 300.000 dinara i to u pojedinačnim iznosima od 10.000 do 70.000 dinara
U poslednje vreme sve su učestaliji napadi pasa lutalica na građane Užica. Zbog ugriza ovih životinja pomoć u užičkoj bolnici, kako Danas saznaje, zatražilo je više od sto građana, a neki su najavili tužbe protiv užičke opštine. Čopori pasa lutalica okupirali su centralni gradski trg, dvorišta škola, vrtića, prostore ispred skoro svih gradskih institucija, od bolnice do stepeništa zgrade užičke opštine. Međutim, problem nezaštićenih ljudi, ali i nezaštićenih pasa, mogao bi uskoro da bude rešen, jer je u Požegi najavljeno otvaranje prihvatilišta za pse s područja šest opština zapadne Srbije.
Roberta Panića psi lutalice su, za veoma kratko vreme, tri puta napali. Poslednji put to je bilo prošle subote kod gradskog stadiona FK "Sloboda", dok je sa kćerkom šetao Omladinskom ulicom. Kaže da je pomoć zatražio u službi Hitne pomoći i da su mu tada rekli da su na istoj lokaciji i istog dana psi napali još jednu osobu.
- Krajnje je vreme da se tome stane na put. Ugrožena su prava čoveka, jer psi lutalice imaju veća prava od građana i imaju svoju državu u ovom gradu. Da bi se problem rešio prethodno se mora odgovoriti na pitanje ko je odgovoran za stanje u kojem ljudi postaju poslastice na meniju pasa - poručio je Panić, objašnjavajući da u prethodna dva slučaja nije podnosio tužbe protiv užičke opštine, ali da će to ovoga puta učiniti, ne zbog eventualne novčane isplate, već zbog potrebe da se zaštite i ljudska prava u gradu.
Da ovo nije usamljen slučaj potvrđuje i Slobodan Ristović, rukovodilac inspekcijskih službi u užičkoj opštini, koji navodi da je u porastu broj prijava građana.
- Zbog ujeda pasa lutalica veliki broj građana podneo je prijave. Neki su odštetu naplatili u vansudskom poravnanju ili tokom sudskih postupaka. Građani koji imaju medicinsku dokumentaciju mogu da podnesu zahtev opštinskom pravobraniocu, kako bi u vansudskom poravnanju ostvarili svoja prava, a ukoliko ne budu zadovoljni ostaje im mogućnost da tuže opštinu i povedu sudski spor - kaže Ristović, procenjujući da će posle funkcionisanja prihvatilišta u Požegi problem biti ublažen.
Da se opštini više isplati da budžetski novac uloži u humanu i zakonsku zaštitu pasa lutalica, a time i prava građana, ukazuju brojke o isplaćenim odštetama. Kako je Danasu rekao Obrad Jeremić, opštinski pravobranilac, tokom poslednjih meseci građanima je iz opštinskog budžeta na ime odštete isplaćeno nekoliko stotina hiljada dinara. - U osam vansudskih poravnanja na ime obeštećenja građana isplaćeno je oko 300.000 dinara, i to u pojedinačnim iznosima od 10.000 do 70.000 dinara. S druge strane, po tužbama, a na osnovu presuda i sudskog poravnanja, u osam slučajeva isplaćeno je oko 270.000 dinara, ali u svakom sudskom sporu opština mora da plati i sudske troškove u proseku oko 10.000 dinara. Pored toga, u pojedinim slučajevima potrebno je i veštačenje stručnjaka, pa se isplaćeni iznosi znatno uvećavaju - istakao je opštinski pravobranilac, dodavši da su građani u tužbama tražili odštete u pojedinačnim iznosima od 60.000 do 160.000 dinara.
Problem sa psima lutalicama u gradu mogao bi uskoro da bude rešen, jer će krajem decembra biti otvoreno prihvatilište za pse u Požegi, jedino u zapadnoj Srbiji. Objekat od sto kvadrata na parceli površine dvadeset ari moći će da prihvati sto pasa, a projekat košta oko osam miliona dinara. Učešće opština (Užice, Arilje, Požega, Čajetina, Kosjerić i Lučani) iznosi po 800.000 dinara, ali neke od njih još uvek nisu ispunile svoje obaveze.
Prema rečima Miljka Kragovića, direktora požeškog JKP "Naš dom", preduzeća koje je izvođač radova, pored toga što sve opštine nisu izmirile finansijske obaveze, ovo preduzeće bilo je prinuđeno da investira svojih 2,5 miliona dinara, a dodatni problem je što pojedine opštine još uvek nisu predložile po jednog svog predstavnika za koordinaciono telo koje bi trebalo da upravlja ovim prihvatilištem. Ipak, kako on navodi, Užice je svoje finansijske obaveze ispunilo, a prihvatilište bi trebalo da počne da radi krajem ove godine.
- Objekat od sto kvadrata s kapacitetom prostora za sto pasa, na dvadeset ari, gradi se u blizini Požege i ispuniće sve potrebne zakonske norme i procedure - rekao je Danasu Kragović i naveo da će u tom objektu raditi trojica radnika koji su prošli obuku prema evropskom standardima, u organizaciji Zoo-higijene iz Beča, i poseduju sertifikate za humano hvatanje pasa. Objašnjavajući da procedura podrazumeva najpre humano hvatanje pasa, prevoz specijalnim vozilom, veterinarski pregled i eventualno lečenje i čišćenje od parazita, smeštaj u prihvatilište i kastraciju, a potom vraćanje na gradske ulice ukoliko nisu agresivni, on poručuje da su psi lutalice na gradskim ulicama neophodni, ali u kontrolisanom broju.
- Problem nije moguće rešiti preko noći, jer je potrebno da se pridržavamo zakona i evropskih standarda. Mi smo tu da sa ulica uklanjamo agresivne pse i da s njima postupamo prema veoma preciznoj proceduri, ali i da pod kontrolom držimo poželjan broj pasa lutalica koji su neophodni svakom gradu - poručio je direktor požeškog "Našeg doma".
Problem u celoj Srbiji
Istakavši da problem napuštenih životinja nije samo problem Užica, već i cele Srbije, Elvir Burazerović, predsednik Organizacije za brigu i poštovanje životinja Orka, podseća da je lokalna samouprava nadležna da problem reši na zakonit, human i efikasan način.
- To je veoma kompleksan problem, budući da ima svoju zdravstvenu, higijensku i ekološku komponentu. Lokalna samouprava je odgovorna da pokrene programe kontrole populacije životinja, a ne da se gura glava u pesak i da se o tom problemu govori tek kada dođe do incidenata. Opština bi trebalo da usvoji strategiju zbrinjavanja napuštenih životinja na teritoriji Užica i to prema modelu beogradske strategije. Trebalo bi da počne sa obeležavanjem životinja, kao i aktivnosti u vezi s njihovom sterilizacijom i osnivanjem prihvatilišta i da u saradnji sa građanima i udruženjima za zaštitu životinja trajno i na human način reši problem - rekao je Burazerović lokalnim medijima u Užicu.
Nenad Kovačević
