O da, vrlo cesto sanjam takve snove. Desava mi se neka situacija (ruzna, lepa, nemoguca...) i kontam da sanjam, ali problem je sto ne mogu da se probudim. Znam da sanjam, i opet osecam neverovatan REALAN strah npr. ako je u pitanju ruzan san. Tek kasnije se budim, kad se lepo sve izdesava, kad se isprestravim do iznemoglosti.
Takodje mi se desavalo da radim u snu stvari koje u stvarnosti ne mogu. Da pricam strane jezike, da objasnjavam zadatke. Bude mi krivo posle sto ne mogu da se setim tacno sta sam pricala u snu.
Stvarno ne znam koji je gori osecaj-kad sanjas nesto, i izgleda vrlo stvarno, ubedljivo, sa puno emocija, pa se ceo dan tripujes, ili kad sanjas, svestan si, a opet ne mozes nista?! Blago vama koji se odmah probudite!
A imala sam i momente sa snovima u nastavcima. Opet sanjam nesto ruzno, probudim se, i nastavim to isto da sanjam
. Ili nesto lepo, pa se probudim, i zatim sama sebe vratim na poslednju scenu koje se secam i nastavljam pricu. Malo truda, i super je.
Btw, najjace mi je kad znam da sanjam, i neko me juri, a ja u potpunoj slow motion varijanti. Uzas!