Debian 4.0, nazvan Etch, se distribuira na impresivnom broju CD medija (21) odnosno 3 DVD-a sa enormno velikim brojem paketa na sebi (preko 18000). Tokom instalacije se koristi samo jedan disk (prvi), koji po defaultu instalira GNOME okruženje. On može biti zamenjen varijantama koje instaliraju KDE ili XFCE, a ostatali diskovi se koriste kao izvori paketa. Etch je moguće instalirati na 11 različitih hardverskih arhiektura, dok je AMD64 sada zvanično u ponudi.
Glavna novina kada je instalacija u pitanju, pored ugrađene podrške za kriptovane particije, je grafičko okruženje. Debian Installer je dobio GUI koji korake koje je do sada trebalo činiti u terminalu prebacuje u grafičko okruženje, pa se ovaj vid instalacije ne razlikuje puno od onog u terminalu, kada su kompleksnost i kontrola u pitanju.
Iako je oduvek važio za distribuciju namenjenu iskusnim korisnicima GNU/Linuxa, novo izdanje Debiana je na najboljem putu da promeni takvu reputaciju. Operativni sistem nakon instalacije će u većini slučajeva biti potpuno funkcionalan, sa uredno podešenim hardverom i regulisanim pravima običnog korisnika.
U srcu Debian Etcha se nalazi Linux kernel verzije 2.6.18 koji po defaultu ima podršku za višeprocesorske sisteme (SMP). X.org server se isporučuje u verziji 7.1, pa se AIGLX dobija već zapakovan kao deo X-a. GNOME u Etchu nije previše svež, pa je prema zvaničnim dokumentima zastupljen u verziji 2.14, mada ima paketa iz verzije 2.16. KDE 3.5.5 i XFCE 4.4 zaokružuju ponudu mainstream grafičkih okruženja. Programi su nešto aktuelniji, pa su prisutne debrendirane Mozilla aplikacije vrlo sveže - Iceweasel (Firefox) 2.0.0.3, Icedove (Thunderbird) 1.5 i Iceape (Seamonkey) 1.0.8. Fleksibilniji stav Debiana kada su u pitanju nove verzije paketa pokazuje i Gaim 2.0.0Beta5, dok je OpenOffice.org zapakovan u verziji 2.0.4. Mplayer 1.0 RC1 je takođe tu.
Nakon instalacije desktop sistema, uočavaju se napori Debian zajednice da Etch bude što prijemčiviji širokom krugu korisnika. Servisi za automatsku mrežnu konfiguraciju, podrška za bežične uređaje, ili userfriendly update menadžer se instaliraju i pokreću po defaultu, kako bi “out of the box” ugođaj bio što bliži optimalnom.
Instalacija sistema je sada daleko lakša za neiskusne korisnike, mada treba primetiti da instaler više ne dodaje diskove sa paketima u bazu, tako da je to potrebno učiniti nakon instalacije. Istina, to nije težak posao, pa ko ne voli terminal i apt-cdrom, može ga obaviti pomoću Synaptica koji nudi mogućnost dodavanja novih diskova u bazu paketa.
http://www.debian.org/
