http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=27500U POTRAZI ZA PROROČANSTVOM
Pored objavljenog Kremanskog proročanstva, govorilo se da postoje i neotkriveni, originalni zapisi. Postoji teorija da su zakopani negde u Užicu, ali prava istina se još uvek ne zna
Mnogobrojne knjige i novinski članci pisali su o kruni srpskog proricanja - Kremanskom proračanstvu. Malo ima onih koji nisu čuli za Miloša Tarabića (1809 - 1854) i njegovog sinovca Mitra (1829 - 1899), koji su predvideli mnoge događaje. I Miloš i Mitar bili su nepismeni, pa je sva njihova kazivanja zapisivao prota Zarija Zaharić (1834 - 1918). Pored objavljenih proročanstava, govorilo se da postoje originalni zapisi koje još niko nije video. Govorilo se da su oni negde zakopani u Užicu, a da su neki prepisi zapaljeni. Dr Radovan Nestorović je jedan od poslednjih sagovornika prote Zarije Zaharića, koji je 1915. godine zapisao i opisao gde bi originalni zapisi mogli biti sakriveni.
Obrenovići protiv
U vreme Miloša i Mitra Tarabića na vlasti u Srbiji bila je dinastija Obrenović. Proricanje Tarabića odnosilo se, između ostalog, i na kraj ove dinastije i početak vladavine dinastije Krađorđević. Zato se o Kremanskom proročanstvu u to vreme nije smelo govoriti ili se govorilo tajno i zuckalo jedino u najužim prijateljskim krugovima iz straha od policije. Prvi koji je nešto malo više pisao o tome bio je Pera Todorović u "Malim novinama", a potom je pisao i u svom listu "Ogledalo", jer je kao dvorski novinar bio upućen u mnoge stvari.
Proročanstvo je viđeno kroz političke naočare, a naš bivši poslanik u Londonu, Čedomir Mijatović, govorio je o njemu u uverenju da će se po zapisima ispuniti svi naši veliki politički događaji. Do smrti je čuvao izvesne zapise o tome, koji će se kasnije objaviti. Mijatović je tada bio ministar finansija u vladi. O proročanstvu je pričao svojim kolegama koje su na njega prosule čitave bujice sarkazma i ismevanja. On je po pričanju prote Zarije Zaharića za Kremansko proročanstvo doznao od Alekse Đ. Popovića, rođenog brata čuvenog užičkog prote Gavrila (1823 - 1881). Aleksa Đ. Popović je bio prvi predstavnik Narodne skupštine obnovljene Kraljevine Srbije i vrlo poverljiva ličnost za vreme Obrenovića. Kada je 1875. godine Narodnu skupštinu raspustio kabinet čiča Danila Stefanovića, Aleksa Đ. Popović je rekao Mijatoviću: "Vidiš li kako se sve zbiva što je onaj prorekao!"
Posle toga je po preporuci Mijatovića bio primljen kod kralja Milana u naročitoj audijenciji. Kralj Milan je molio Aleksu da mu priča sve što zna o proročanstvu, ali ovaj nije smeo sve da kaže, jer je znao da proročanstvo predviđa propast dinastije Obrenović, a prota Zarija je bio naklonjen Karađorđevićima. Zbog svega ovoga kralj Milan je mrzeo Zarija i Kremansko proročanstvo mu je stalno bilo u glavi, jer mu je Mijatović o tome 1868. godine doneo čitav štos zvaničnih poverljivih akata koje je kralj čitao. Sva akta bila su u fascikli Ministarstva unutrašnjih dela, ali su zatim nestala. Veruje se da je prepis uzeo Nikola Hristić.
Kuća kao da je živa
O Tarabićevim proročanstvima znao je i arhiepiskop beogradski i mitropolit Srbije Mihailo jer je prota Zarija o tome sa njim pričao. Zarija je o proročanstvu pričao i proti Gavrilu Popoviću (bratu Alekse Đ. Popovića), koga je neobično voleo i cenio, pa mu je po molbi i rukopis o tim proročanstvima spremio i dao. Prota Gavrilo je taj rukopis stavio u staklo i ukopao ga u temelj jedne od svojih kuća, a govorilo se da je tu kuću nasledila Stana Popović, supruga Alekse Đ. Popović. Tadašnje imanje prote Gavrila, Alekse Đ. Popovića i još jednog brata u Užicu je bilo veliko. Prostiralo se od današnjeg muzeja u Užicu i obuhvatalo prostor do nekadašnje Beogradske banke pa sve do Doma vojske i lokala današnje "Galerije". Gavrilova kuća je bila na mestu gde je sada bašta Doma vojske. Zato postoji verzija da je baš tu zakopano Kremansko proročanstvo. Međutim, Gavrilo je napravio još jednu kuću svom bratu Aleksi, koja je u Užicu postojala do jula 2006. godine, na mestu preko puta današnje Zelene pijace, odnosno muzeja, naslonjena na današnju prodavnicu "Kadinjača".
Tada je Gavrilo rekao Zariji da kada se kuća bude rušila naći će se "ovo" (misleći na staklo i papire u njemu). Zarija je umro u uverenju da će se taj rukopis kad-tad pronaći pod temeljom te kuće.
Kuću Alekse Đ. Popovića nasledila je njegova supruga Stana (umrla 1936. godine). Tu kuću je potom nasledio njegov sinovac Vlade koga je Aleksa usvojio. Vlade je dobio sina kome je dao ime Aleksa i koji je živeo u toj kući sa porodicom. Kada je umro, u njoj je ostala da živi njegova supruga Radojka koja je umrla pre nekoliko godina. Radojka je u razgovoru sa potpisnikom ovih redova pre devet godina ispričala zanimljive događaje vezane za ovu kuću. Kuća je posle Drugog svetskog rata po Zakonu o eksproprijaciji oduzeta, ali je porodica ostala da živi u njoj dok joj se ne obezbedi adekvatan smeštaj.
- Kuća se ponaša kao da je živa! Čim bi se pomenulo rušenje kuće, dolazilo bi do nekih previranja u zemlji. Prvo pominjanje da se ruši kuća bilo je 1968. godine, a odmah nakon toga došlo je do demonstracija. Potom, sedamdesetih godina prošlog veka bilo je ponovo govora da se ova kuća ruši i opet su bili nemiri u zemlji. Međutim, najzanimljivije tek sledi. Kada su izbili sukobi 1991. godine u Hrvatskoj i Bosni, u kući je došlo do pucanja jednog zida. Zatim, krajem devedesetih prošlog veka u kuću su došli ljudi iz užičke Direkcije za izgradnju i razgovarali o rušenju. Pukotina na zidu se još više razdvojila, a pod je počeo da se uleže. Malo posle toga počelo je NATO bombardovanje - govorila je tada Radojka.
Radojka je umrla u uverenju da je u njoj zakopano Kremansko proročanstvo, a kuća je po nalogu Direkcije srušena 2006. godine.
Užički muzej tražio iskopavanja
Posle rušenja kuće istoričari i etnolozi iz Narodnog muzeja iz Užica Zavodu za zaštitu spomenika kulture u Kraljevu uputili su zahtev da se lokacija otkopa, ali ni do danas iz Kraljeva nije stigao nikakav odgovor.
Zatim se pre nekoliko dana pojavio Dragan Pjević, koji sebe smatra tumačem Kremanskog proročanstva i koji je u Kremnima napravio Dom kremanskih proroka koji predstavlja atrakciju za turiste. On je podneo zahtev užičkoj Direkciji grada da on vrši iskopavanja. Međutim, u muzeju tvrde da užička Direkcija za izgradnju ne može biti nadležna da izda dozvolu Draganu Pjeviću pošto je Popovića kuća bila starija od jednog veka i samim tim tretirana je kao objekat pod zaštitom države, a ukoliko se odobri otkopavanje, to pravo bi moralo da pripadne Narodnom muzeju.
Jedan od prepisa zapaljen
Veruje se da je bilo više prepisa Kremanskog proročanstva. Jednu od verzija gde je proročanstvo opisao je Dobro Ružić, bivši ministar prosvete i crkvenih poslova, i istovremeno lični prijatelj prote Zarija.
Po nekim zapisima Ružić je rukopise čak i završio i krio, jer je za vreme Obrenovića često vršen pretres i u njegovoj kući. Kao obeleženi karađorđevac bio je dva puta osuđivan bez ikakve stvarne krivice, a sve zbog toga što je išao na Cetinje kod kneza (posle kralja) Petra. Zbog bojazni da se proročanstvo ne pronađe, rukopis je sakrio pod strehom kuće. Zbog velikog straha da misteriozne zapise protivnici njenog muža ne pronađu, Ružićeva supruga Olga je zapise zapalila.
Valjevčanin tvrdio da je pronašao zapise
Aco Vidić iz Valjeva, vlasnik i urednik Izdavačke kuće, tvrdio je da je pronašao orginalan tekst Kremanskog proročanstva, koje je na 70 stranica ispisao kum proroka Mitra i Miloša Tarabića prota Zaharije Zaharić. Međutim, nije saopštio mesto gde je pronašao zapise, ni ime čoveka koji mu je saopštio mesto gde se nalaze zapisi. Ali je rekao da je hemijskom ekspertizom u Beogradu utvrđeno da je rukopis star oko 150 godina, papir na kome je pisano deset godina je stariji, a proverama je potvrđeno da je to originalan rukopis Kremanskog proročanstva, ispisan krasnopisom prote Zaharića.
Zvezdana Gligorijević