Cest razlog zasto su vam fotografije razmazane je to sto fotoaparat sam produzi trjanej ekspozicije pa blago drhtanje ruku razmaze celu scenu.
Ocigledan alat protiv toga je stativ. Kada fotoaparat stavite na stativ, ne drzite ga u ruci i sve je mnogo stabilnije sto mora da da ostriju sliku. Ne zabroavite da cesto, ako je ekspozicija preduga sam pritisak na okidac napravi dovoljno vibracija da se sliak razmaze. Zato u takvim situacijama koristite odlozeno okidanje (to bi trebalo da ima svaki footoaparat). Kada je ono ukljuceno, fotoaparat nece napraviti snimak u ternutku akda pritisnete okidac vec nesto kasnije. Kod fotoaparata kojima se ne moze podesavati vreme odlozenog okidanja, okidanje se izvodi 10-16 sekundi nakon pritiska dugmeta.
Da bi stativ zaist aimao funkciju treba dabude masivniji. Lagani stativi cesto ne mogu da smire vibracije, narocito ako fotografisete napolju i duva vetar. Masivniji stativi su i skuplji.
Ipak, najveci problem sa stativom je sto morate da ga teglite sa sobom, a to cesto nije prakticno. Zbog toga postoje jednonogi stativi, koji su znatno prakticniji (imaju teleskopski mehanizam takoda se mogu spakovati na prilicno ameli dimenzije), ali ne mogu da stoje sami, vec sluze kao oslonac ali vi ipak morate da drzite fotoaparat i okdiate. Ovim je umanjeno vertikalno vibriranje koje i jeste najcesci problem. Za uobicajeno fotografisanje u prirodi na planinarenju i slicnim aktivnostima to je sasvim dovoljno.
Dobar trik je da uza sebe imate vrecu sa graskom. To mozete i sami napraviti. Nadjite (ili sasijte) vrecicu dovoljne velicine, napunite je 2/3 graskom pasuljom, pirincom, zitom, kukutuzom ili necim drugim zranstim. BItno je da vreca niej prepunjena tako da laganim pritiscima mozete da josj dajete oblik (slicno kao sto namestate oblik jastuka pred spavanje). Ovu vrecu mozete staviti na bilo koji cvrt objekat a na nju staviti fotoaparat. S obzirom da vreci mozete menajti oblik, lako cete fotoaparat postaviti u polozaj koji vam odgovara. Tako fotoaparat mozete staviti i na neku stenu, granu drveta i slicno.
Stabilziaciju fotoaparata mozete postici i uz pomoc obicnog kanapa. Kanap treba da je dug kolika je vasa visina, jedan kraj uzmete u ruku kojom drzite fotoaparat, a drugi spustite na zemlju i ocepite ga. Blago ga zategnete podizanjem ruke i sve dok je kanap zategnut, vertikalne vibracije su minimizovane.
EVo mozet epogledati i lepo uputstvo kako da napraite taj kanap da izgleda profi
<![CDATA[<a href="http://www.metacafe.com/fplayer/1041948/1_image_stabilizer_for_any_camera___lose_the_tripod.swf" target="_blank">http://www.metacafe.com/fplayer/1041948/1_image_stabilizer_for_any_camera___lose_the_tripod.swf</a>]]>Ako priruci nematnista onda se drziste starih dobrih pravila:
- fotografisite tako sto cete gledati kroz okular. Sam taj polozaj fotoaparata naslonjenog na vasu glavu i skupljene ruke znatno ce da umanje vibracije
- izbegavajte fotografisanje gledanje u ekran na fotoaparatu. Kada tako fotografisete, ruke moraju da budu ispurzene a to znaci da cete vise ljuljati fotoaparat
- kleknite, i dok gledate kroz okular, naslonite lakat na koleno. To je izuzetan nacin da stabilizujete fotoaparat.
- naslonite fotoaparat bocno na drvo ili zid i drzite ga blago pritisnutog prema tom objektu. To ce takodje da smanji vibracije.
- rucno izaberite trajanje ekspozicije tako da je dovoljno kratko da mozete d anapraite ostar snimak. Vodite se starim dobrim pravilom da znacajan broj u trajanu ekspozicije treba dabude veci od broja u zarisnoj duzini, to jest, ako koristite veci zum, smanjite trajanej ekspozicije. Na primer, ako korsitite zum 100mm, nemojte koristiti ekspoziciju duzu od 1/100
