http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-08-03-2008/trgovci-za-malinu-vec-nude-150-dinaraZa najtraženije srpsko voće u Evropi već počeo otkup po astronomskoj ceni
Trgovci za malinu već nude 150 dinara
Proizvođači mogu da prodaju ovo voće za skoro dva evra po kilogramu u zamenu za mineralno đubrivo i hemijska sredstva, a nije isključeno ni plaćanje u kešu
Iako se u malinjacima zapadne Srbije još nisu pojavili ni prvi zeleni listovi, a kamoli cvetovi, otkupna groznica, ranije no ijedne prethodne godine, uveliko trese ovaj kraj u kome se godišnje proizvedu i otkupe desetine hiljada tona maline. Iz više sela ariljske, užičke i kosjerićke opštine već danima stižu vesti da seljake, proizvođače maline, uveliko obilaze uglavnom nakupci i još sada nude minimum 150 dinara za kilogram maline koja će biti ubrana tek za tri i po meseca.
U većini slučajeva kupci za sada nude u razmenu veštačko đubrivo i hemijska sredstva.
- Iako je tek početak marta, već imam par ponuda da još sada, na neviđeno, prodam rod maline i to najmanje za 150 dinara po kilogramu. Dolazili su ljudi, nude za sada đubrivo i sredstva za prskanje za ugovor o otkupu, mada, čini mi se, nisu daleko ni od toga da uskoro, daleko pre berbe, ponude i novac u kešu, samo da bi me ugovorom vezali da njima predam malinu - kaže proizvođač maline iz užičkog sela Ribaševina.
Koliko će malina ove godine biti na ceni, rečito govore i scene iz malinjaka od Ivanjice do Nove Varoši, gde je većina proizvođača za sada „batalila“ sve druge poljske poslove, pa svi uveliko okopavaju i prihranjuju malinjake.
U svoj groznici, jedini koji se gorko kaju su oni proizvođači koji su pre dve godine, zbog niske otkupne cene i loših prognoza, isekli hektare i hektare zasada.
Za razliku od ranijih godina kada je kraj maja i početak juna u ovom delu Srbije proticao u ratu hladnjačara i proizvođača oko otkupne cene, ove godine, čak i hladnjačari još sada „vide da će cena ići u nebo“.
- Ovog leta čeka nas velika igranka oko maline. Već sada može se reći, i to sa dosta sigurnosti, da će ovo voće biti preskupo, a sav rizik pašće na hladnjačare - kaže jedan od većih otkupljivača maline u užičkom kraju, vlasnik velike hladnjače.
Po nezvaničnim informacijama, malina prve klase, „rolend“, trenutno se na tržištu EU prodaje za više od 2,5 evra po kilogramu, a očekuje se da će za ovu sezonu prosečna prodajna cena „rolenda“ biti oko dva evra po kilogramu. Toj, višoj ceni maline u odnosu na prošle godine, kumovali su, objašnjavaju proizvođači, i suša u gotovo svim malinarskim regionima u svetu, nešto slabiji rod u Poljskoj i Čileu i velika suša u Srbiji.
- Ono što nije logično jeste da ljudi već sada nude 150 dinara za kilogram maline. To je gotovo dva evra po kilogramu. Šta će se, pitam se, desiti ako u sezoni berbe naiđe sedam do deset kišnih dana i malina bude lošeg kvaliteta, ako se ponove 2004. ili 2005. godina, kada je 60 do 70 odsto roda bilo nekvalitetno. Ko sada može da garantuje da će u sezoni 2008. i 2009. prosečna cena „rolenda“ na tržištu EU biti četiri evra, kako bi koristi od posla imali i proizvođači, ali i hladnjačari u Srbiji - kaže jedan od uzgajivača i dodaje da izvestan broj trgovaca kroz taj posao „pere“ novac.
NIKO NEĆE KUPINE
Prošlog leta pojedini otkupljivači kupinu su plaćali i do 120 dinara za kilogram. Zbog suše podbacio je rod maline, pa su ljudi računali da je bolje da bilo čim napune hladnjače, nego da ostanu prazne. Sada je Srbija puna kupina koje su uglavnom lošeg kvaliteta, a niko ih neće ni za 70 dinara po kilogramu. Ima trgovaca, kažu proizvođači ovog voća, koji u hladnjačama imaju i po 1.000 tona kupine i koji su na taj način zarobili po milion evra.
ZVANIČNA OTKUPNA CENA NIJE UTVRĐENA
- Udruženje hladnjačara nije izašlo sa otkupnom cenom maline za ovu godinu i mi ćemo to, kao i ranijih godina, učiniti pred sezonu. Ko sada nudi 150 dinara za kilogram ne znam, ali me to ne čudi, u Srbiji je sve moguće. Evidentno je da problem nakupaca postoji i mi od države godinama tražimo da uvede red u ovu oblast i da se zna ko i pod kojim uslovima može da se bavim poslom otkupljivanja - kaže Rade LJubojević, predsednik Udruženja hladnjačara Srbije.
Autor: Zoran Šaponjić
