NeroLinux 3Iako neka ontološka pitanja ne prestaju da muče celokupan ljudski rod – poput onoga da li je starija kokoška ili jaje – ima i takvih koja su ekskluzivna karakteristika vaskolikoga Srpstva, poput onog da li je od babe moguće napraviti devojku. Sintagma „od babe devojka” teško se može opisati kao suptilna i graciozna, ali sasvim dobro ilustruje pokušaj kompanije Nero AG da novu inkarnaciju svoje istoimene aplikacije plasira na tržište Linuxa.
Nero Burning ROM(e), ime koje sadrži malu igru reči, nosi najpoznatiji program za manipulaciju optičkim medijima, čiji nastanak seže u ne tako daleku 1995. godinu kada Rihard Leser (Richard Lesser) odlučuje da svoje znanje stečeno u radu sa tada još uvek veoma novim i veoma skupim hardverom materijalizuje tako što će sa drugarima kreirati odgovarajući softver i na njemu zarađivati. Ideja se ispostavila prilično inteligentnom, te nekih dvanaestak godina docnije dobijamo aplikaciju sa gotovo apsolutnim monopolom na tržištu softvera za narezivanje diskova, koja je svoje pipke pustila i u prateće grane. Međutim, Nero nije bio dostupan za GNU/Linux, barem ne do 2005. godine, kada je izdata prva verzija NeroLinuxa. Opterećen zastarelim interfejsom (preuzetim od legendarnog GnomeToastera) koji je počivao na biblioteci Gtk 1.2, ophrvan bagovima i, kao posledicom, često loše narezanim diskovima, NeroLinux je naišao na mlak doček koji bi najbolje opisala engleska sintagma „left much to be desired”. Aheadu, odn. sadašnjem Nerou AG trebalo je gotovo dve godine da osavremeni svoju ponudu za Linux platformu, ali je posao okončan skoro sasvim uspešno. NeroLinux nije paket multimedijskih aplikacija kao njegov rođak sa Windowsa, već program sa jednom namenom – narezivanje (svih vrsta) optičkih medija. Naime, Nero ima jednu očevidnu prednost u odnosu na K3b – podršku za nadolazeće formate Blu-Ray i HD-DVD; ipak, ovo je prednost pre svega na papiru, s obzirom na to da je broj vlasnika odgovarajućih uređaja u ovom trenutku zanemarljiv.
U radu se NeroLinux 3 pokazao više nego zadovoljavajuće – novi, ispeglani Gtk2 interfejs, rađen po uzoru na Nero 7 za Windows, delovaće poznato svima koji napuštaju dotični operativni sistem. Sve stare, dobre opcije su tu, uz dodatak nekih specifičnih za Linux, kao što su izbor audio podsistema ili provera odgovarajućih dozvola za optičke uređaje. Proces narezivanja teče glatko, onako kako to očekujemo od Neroa, i završava se uspešno narezanim medijima. Naravno, budući da imamo pred sobom beta izdanje, neki aspekti deluju nedorađeno, poput onoga da NeroLinux prikazuje brzinu rezanja DVD medija veličinama koje se odnose na CD medije: feature ili bug, prosudite sami.
Uglavnom, na kraju dana, kada treba svesti utiske, može se reći da je NeroLinux 3 (konačno) uspešno uplovio u Linux vode i od babe napravio devojku, što bi mnoge „preletače” moglo da uhvati u mrežu pre nego što se upoznaju sa bilo čim drugim. To, sa tehničkog aspekta gledano, uopšte ne mora da bude loše jer je Nero dokazano kvalitetno ostvarenje. Ali sa aspekta slobode stvari stoje drukčije: mogućnost izbora, dorade, promene, deljenja... prema trenutnom stanju stvari nikada nećete dobiti. A sasvim je moguće da će jednoga dana, kada Neroa više ne bude, neki evolutivni potomak K3b-a, Brasera ili GnomeBakera krstariti računarima korisnika. Do tada je odluka isključivo na vama.
http://www.sk.co.yu/2007/06/sklp03.htmlhttp://www.nero.com/eng/linux3.html
