http://www.politika.co.yu/rubrike/Srbija/Za-dan-i-noc-prepeshachile-102-kilometra.lt.htmlZa dan i noć prepešačile 102 kilometra
Planinarski ultramaraton hrabro izdržale mlade Užičanke Marija Aćimović i Milica Filipović
„Pošle smo izjutra, čitav dan brdima i puteljcima pešačile, uz vrlo kratke, petominutne predahe, i do noći prešle oko 50 kilometara. Kad je pao mrak, nastavile smo kroz šume. Pomrčina, ni prst pred okom se ne vidi, samo zvezdano nebo. Baterijske lampe jedino su osvetljenje. Kilometre smo gazile, noć prolazila, umor nas je savladavao, jedna drugu smo bodrile da izdržimo. Svanulo je, a mi smo i dalje pešačile. Oko pola jedanaest stigle smo na cilj, prešavši celu deonicu od 102,7 kilometara. Iscrpljene, sa žuljevima na nogama i upalom mišića, ali zadovoljne što smo uspele, izazovu odgovorile.”
Ovo iskustvo doživele su nedavno dve mlade Užičanke, članice Planinarsko-smučarsko-speleološkog društva „Sevojno“, Marija Aćimović, kojoj je 29 leta, i srednjoškolka Milica Filipović, kojoj je tek 17. Prošle su planinarski ultramaraton „Fruška gora“, prepešačile trasu koju samo iskusni planinari mogu da savladaju. A planinarenjem kao hobijem bave se odskoro. Tek su pred njima izazovi.
– Nije bilo lako na Fruškoj gori, deonica je zahtevna, pa je potrebna dobra kondiciona pripremljenost, što nama kao sportistkinjama nije problem – kazuju one gotovo uglas tokom razgovora za „Politiku“. Inače, Marija je bila odbojkašica, a Milica se bavi atletikom, katkad i sa Oliverom Jevtić trenira. – Ultramaraton, koji mogu samo najuporniji da izdrže, prešle smo za 26 časova. Dve Mađarice su imale najbolje vreme od žena učesnica, ami smo bile među 15. Napore pamtimo, ali se sve prevazišlo, pa je ogromno zadovoljstvo ostalo.
Marija je finansijski knjigovođa, radila je u užičkoj agenciji „Dobit“ tri godine, ali je sticaj okolnosti(bolje reći volja gazde)hteo da postane tehnološki višak i dobije otkaz baš kad se vratila sa tog ultramaratona, na kome je izuzetnu upornost iskazala. Milica sa odličnim uspehom završava drugi razred srednje Saobraćajne škole u Užicu. Razlika u godinama im ne smeta da se odlično slažu, ogromna ljubav prema planinarenju ih povezuje.
Prvo su zajedno pešačile po planinama oko Užica, uvek vikendom, najpre desetak, pa 20 i više kilometara dnevno. Bržim hodom, uvek nerazdvojne, katkad i pod vođstvom licenciranog planinarskog vodiča Ranisava Purića. Ne samo kad su lepi dani, već i zimi, kad snegovi zaveju. I ukvase se, i smrznu, ali zadovoljstvo sportskog uspeha, osvajanja vrhova i novih terena, uživanja u lepoti prirode, sve nadvladava.
Glavni trening za ultramaraton bila je njihova proletošnja relacija od Zlatibora ka Užicu. Dođu vozom na planinu, pa sa nje peške ka gradu. I to ne magistralom, nego svuda naokolo, „brdima i dolovima“, trasom dugom oko 50 kilometara. Tako su se spremile za Frušku goru, na kojoj će se, veruju, već dogodine ponovo oprobati.
– Lepo je i ono što većina mladih voli. I izlasci u kafiće i surfovanje Internetom, ali zadovoljstvo koje planinarenje stvara je nešto posebno – veli Marija, a Milica se nadovezuje:
– Čude se ponekad moji školski drugovi, pitaju da li sam normalna kad toliko pešačim, ne shvataju kakvo je to uživanje, a kad ih pozovem da se i sami oprobaju, uvek nađu kakav izgovor.
Dve devojke su ponos PSSD „Sevojno“, društva koje postoji 45 godina i poslednjih godina se s besparicom suočava, što članove pune entuzijazma tera da sami svoje pohode finansiraju i ometa u ambicioznijim poduhvatima.
– Marija i Milica su budućnost planinarstva u ovom gradu, devojke za ugled. Skromne su i o njihovim podvizima se ovde nedovoljno zna. Ono što su postigle na Fruškoj gori zaista je za čestitke – kaže nam sekretar društva „Sevojno“ Julijana Petronijević, koja je, kao iskusna planinarka, tri puta išla na fruškogorski maraton i sva tri puta pešačila po 81 kilometar, ali ceo ultramaraton, kao Marija i Milica, još nema u svojoj karijeri.
Branko Pejović
[objavljeno: 20/06/2008]
