http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Nevolje-s-drvnim-otpadom-pretvorene-u-zaradu.lt.htmlNevolje s drvnim otpadom pretvorene u zaradu
Prerađivanje drvnih ostataka postalo unosan biznis u užičkom regionu
Svuda šume po brdima užičkog regiona, jednog od najšumovitijih srpskih područja, a oko njih stotine pilana, strugara, pogona za preradu drveta, sa neizbežnim brdima piljevine, okoraka, svakojakih drvnih ostataka koji, rasuti, zagađuju zemljište i vodotokove. Ponegde postaju i ozbiljan ekološki problem.
Sudeći po onome što se poslednjih meseci ovde dešava, ne samo da je za ovaj problem rešenje nađeno, već je na pomolu i unosan biznis. Korišćenje drvnog otpada u proizvodnji iverice, medijapana i drugih drvenih ploča, kao i izrada briketa za „energiju budućnosti”, sve više napreduje u ovom kraju. Korist je višestruka – ne samo što se na taj način čuva priroda, nego se otvaraju novi pogoni i radna mesta u brdskim krajevima, a proizvodnja se plasira na inostrana tržišta.
– Korišćenjem drvnog otpada znatno se povećava iskorišćenost drvne mase u preradi, zatim smanjuje potrošnja drvnog fonda Srbije, čuvaju površine pod šumom i rešavaju ekološki problemi. Bolje je pametno upotrebiti drvni otpad nego koristiti neko drvo koje bi moglo da ima veću upotrebnu vrednost – kaže za naš list Vladimir Mašulović, koji je u Regionalnoj privrednoj komori Užice angažovan na projektima iz ove oblasti.
U organizaciji prikupljanja drvnih ostataka i njihovoj preradi sada prednjači ivanjička firma „Špik iverica”, čiji je vlasnik italijanska kompanija „Fantoni”. Za preradu tog otpada proletos je proradilo novo postrojenje, koje dnevno oko 600 kubika može da preradi u ivericu, medijapan ploče i drugo. Ipak, da je sve još na početku, najbolje govori to što se, propadanjem neiskorišćenog drvnog ostatka, samo na području Ivanjice i okoline godišnje nepovratno izgubi oko 300.000 tona drvne mase.
– Jedini otkupljujemo piljevinu od svake vrste drveta. To činimo svuda po Srbiji, a uskoro ćemo i u Crnoj Gori i Republici Srpskoj. Na licu mesta plaćamo jedan evro po kubnom metru piljevine, imamo velike dobavljače. Naravno, sabiranje je teže organizovati, cene transporta čine svoje, ali posao sa preradom se zahuktao – objašnjava za naš list direktor „Špika” Milić Spasojević.
Ima u ovom kraju još značajnih poslova sa drvnim otpadom. Nedavno je otvorena „Interkomercova” fabrike za izradu briketa od drvnih ostataka u Akmačićima kod Nove Varoši, u kraju gde ima oko 200 pilana. Tu će zaposlenje naći pedesetak radnika, a ovi briketi idu za naše toplane ili za izvoz, kao vrlo tražen, čist energent koji emituje znatno manje ugljen-dioksida od fosilnih goriva.
Po svemu sudeći, na pragu smo vremena u kome će drvni otpad predstavljati sve manji ekološki problem, a sve veći izvor zarade za prerađivače. A do tada, valja posvetiti pažnju sakupljanju piljevine i okoraka po zabačenijim krajevima, gde ih je najviše, jer se zbog visokih troškova transporta prerađivačima često ne isplati da dolaze za manje količine. Prema mišljenju Vladimira Mašulovića, možda je način da se oni koji poseduju ovaj otpad sami organizuju i prikupe ga na jedno mesto, kako bi za veće količine trošak transporta imao smisla, a oni zaradili na prodaji onoga sa čime doskora nisu znali šta će.
B. Pejović
