http://www.blic.co.yu/srbija.php?id=56656Šta krasi, a šta ruži centar vašeg grada - Užice
Sive boje remete šmek užičke razglednice
Autor: V. Lojanica
UŽICE - Sjaj koji nameće prostranstvo Gradskog trga, zelenilo Malog parka, skladni kompleks Trga Svetog Save, odmor za oči koji nudi Plaža, uređeno korito Đetinje - slike su koje Užičane čine ponosnim na centar svog grada, a mnoge goste ljubomornim. „Umetnički rad“ koji su Ere vajale decenijama ipak ima i svoju poleđinu, nagrizenu zubom vremena, nebrigom i halapljivošću za zaradom, oličenu u oronulim fasadama, polupanim pločnicima, neiskorišćenim površinama, građevinama koje se ne uklapaju u ambijent...
Upravo tu između planski pravljenog lica i nepromišljeno nametnutog naličja, izložena je prava urbanistička slika centra jednog od najvećih gradova zapadne Srbije.
U najstrožem centru Užica je Gradski trg, jedan od najvećih u Srbiji. Takvu ulogu, osim lokacije, opredelila mu je volja generacija Užičana da Trg bude omiljeno sastajalište mladih, detalji poput fontane, cvetnih vrtova, bašta restorana, zatim činjenica da je na njegovim obodima i pozorište, bioskop, biblioteka, hotel, Glavna ulica, Dom zdravlja. Perfektno osmišljen prostor, izgrađen po bukvaru urbanističkih pravila, vreme je ipak pregazilo, pa se danas Užičani sapliću o izvaljene pločnike kojim „patroliraju“ čopori pasa lutalica. Oči starijih Užičana teško se navikavaju na komercijalno šarenilo sprava za zabavu najmlađih, „posađeno“ nasred Trga, te ruglo koje kroz prozor nekadašnje „Gradske kavane“ servira neukus kineske robne kuće.
- Naš trg je parkiralište urbane svesti i pokretač gradskog duha. Pravila ga je moćna država i tim poduhvatom varošicu transformisala u grad, a ta moć se manifestovala i podizanjem okolnih zgrada izgrađenim u duhu moderne. Ipak, u tu kolevku grada malo se ulaže. Tek deo Trga je rekonstruisan iako je obnova pod hitno potrebna. Za renoviranjem vapi i zgrada pozorišta, koja bi samo sa novim zelenim staklima dobila drugi sjaj. Na nesreću, još nije sazrela svest da i takvi cehovi treba da se plate. Užicu je potrebna vizija grada koji se neće širiti po brdima, već oživljavati neiskorišćene prostore uz reku Đetinju, a tu prvenstveno mislim na naselje Međaj - ističe Ivan Petronijević, direktor Direkcije za izgradnju.
Za užičkog arhitektu Blagoja - Batu Radojičića, ponos Užica je i Trg Svetog Save. Na njemu je pedantno uklopljeno nekoliko škola, crkva, tu je muzejsko zdanje Jokanovića kuća, Gradska galerija, sportsko igralište, česma, veliki mural. Ma, sve u konac. Jedina kockica koja se ne uklapa u ambijent je saobraćaj.
- Izgradnjom montažnih javnih garaža i sistemom jednosmernih ulica pitanje saobraćaja se mora rešiti jer je nedopustivo da ispred škola i crkve prolaze automobili. Njegovo visočanstvo dinar uslovilo je da stara čaršija prema Plaži nestaje, pa na mestima starih građevina niču višespratnice. Ne protivim se tome, ali se nadogradnja mora činiti planski kao što je to bilo u Bloku C, koji je novim objektima ulepšan - smatra Radojičić.
Na Trg Svetog Save, koji kuva od mladosti jer je na njemu koncentrisano gro užičkih srednjih škola, „lepi“ se Mali park, zelena površina u hladu četinara koja je po nekoj nepisanoj generacijskoj podeli pripala penzionerima. Poseban šmek daje mu česma ostavljena u nasleđe gradu od nekadašnjeg opančarskog esnafa. Portret tog dela Užica ulepšava cvetna bašta ispred Skupštine grada, zdanja čijeg se eksterijera ne bi postideli ni gradovi razvijenih evropskih zemalja. Na drugu stranu, duž Glavne ulice prema Muzeju, neke sivlje boje remete šmek dopadljive užičke razglednice. Pre svega zapuštene zelene površine ispred blokova zgrada, rupe na pešačkim pločnicima na koje se neretko obrušavaju komadi dotrajale fasade sa višespratnica.
Akademski slikar Aleksandar Dimitrijević potencira da manjak parkirališta i uzane gradske ulice, kojima saobraćaju autobusi i teški kamioni, ruže izgled centra grada.
- Saobraćaj se mora izmestiti iz centra, Glavnu ulicu od opštine do Stare robne kuće pretvoriti u pešačku zonu, i napraviti nekoliko montažnih javnih garaža. Ulicama Strahinjića bana, Ljube Stojanovića, Kralja Petra Prvog, Slanuškom, nekada je od parkiranih automobila i teretnjaka koji traže izlaz iz gradske gužve teško proći i pešice, a kamoli vozilom - kaže Dimitrijević.
