http://www.alo.co.yu/sport/7497/Doslo_vreme_za_sina_i_muzaVesna Čitaković-Đurišić za Alo! priča o sportu, porodici, reprezentaciji
Došlo vreme za sina i mužaOtkad su pre nekoliko godina naše odbojkašice počele da najavljuju da će biti bolje od odbojkaša, kojima smo se divili krajem prošlog i početkom ovog veka, svi su znali za jednu reprezentativnu konstantu - za kapitena Vesnu Čitaković-Đurišić.
Srce i duša tima koji su vodili najpre Darko Zakoč, a poslednjih sezona Zoran Terzić, to je bila popularna Keva za srpske odbojkašice u 21. veku.
Nažalost, došlo je vreme za „reprezentativno penzionisanje“, a Vesna za „Alo!“ govori o godinama koje su iza nje...
Jedinstvo iz Užica
U Jedinstvu sam se afirmisala i kao igrač i kao čovek. Drago mi je što sam bila deo tadašnjeg „neosvojivog grada na Đetinji“, u kojem smo imali najbolje navijače i najlepši ambijent za igranje. Mnogo mi je žao što se klub poslednjih godina bori za opstanak.
Darko Zakoč
Jednom šampion, uvek šampion. Da nije bilo njega, odbojka u Užicu ne bi postojala - on je tvorac cele priče u vezi sa Jedinstvom - perfekcionista, maksimalno posvećen svom poslu, profesionalac i odbojkaški znalac... Izuzetno mi je pomogao u karijeri!
Reprezentacija
Reprezentacija je svetinja! Institucija u kojoj svaki igrač treba da se oseća lepo i da uvek, bezuslovno, daje svoj maksimum! To je tim najboljih koji mogu, žele i hoće da grade zajednički cilj!
Kapiten
Postala sam kapiten reprezentacije pre nego kapiten kluba. Velika odgovornost... Prednost je samo što prvi podigneš pehar, ako to neko može nazvati prednošću. Biti kapiten je biti prvi kada treba, ali i biti poslednji kada treba...
Medalje
Bronza sa Svetskog prvenstva u Japanu 2006, to ću pamtiti celog života! Priča koja je ispisana uz jednu sjajnu generaciju devojaka. Naša prva medalja! Žao mi je što posle nikada nismo igrale u istom sastavu, nijednom! Onda je došlo srebro na Evropskom prvenstvu 2007. u Belgiji i Luksemburgu. Prekretnica za sve, finale koje nam je donelo plasman na Olimpijske igre.
Olimpijske igre
Biti reprezentativac i biti olimpijac su dve različite stvari. Igre se dešavaju jednom ili, ako imaš sreće, dvaput u životu... Meni su bile prve i poslednje. Peking, olimpijsko selo, vrhunska organizacija, 5.000 sportista u menzi... To se ne može opisati!
Oproštaj
Još nisam svesna da nisam deo reprezentacije. Provela sam u njoj 14 dugih, ali lepih godina. Žao mi je što je poslednja utakmica, na Olimpijskim igrama, završena porazom... Više neću biti deo nacionalnog tima kao igrač, ali u nekoj drugoj funkciji, ko zna?
Ništa nije vredno bez mojih plavookih anđela
„Moja oaza sreće je porodica. Samo sa moja dva plavooka anđela sam kompletna u svakom smislu. Bez Nikole i Duška ništa nije vredno, sin i suprug su me učinili najsrećnijom ženom na svetu! Nema ničeg lepšeg nego kad legnem i probudim se sa njima. Zahvalna sam im što su me istrpeli i imali razumevanja za moje obaveze. Tako sam ponosna na Nikolu koji je junački izdržao našu odvojenost, tumbanje od jedne bake do druge, iz zemlje u zemlju... Nadam se da će jednog dana biti ponosan na tatu i na mamu“.
Stana Vuković
