Ужички супермен

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Ugljesa]

Или Ужички Чак Норис како га неки зову    

Данас је на тргу трчао са 2 а затим са 4 џака цемента. Свака му част, човек има око 60 година...

Из ината постао „Супермен"
23.12.2007.



Из ината постао „Супермен

Ужичанин Милован Милутиновић је имао тешко дјетињство. Као дванаестогодишњак, каже, данима је био без хљеба, у седамнаестој години је, бјежећи од сурове животне истине, спавао са овцама, а у својој деветнаестој, када је дошло време за регрутацију, тежио је једва 49 килограма. Деформисан, неухрањен, проглашен је привремено неспособним за војску. Тада се нешто преломило у њему. Из ината је постао – супер човјек "Супермен". Љетос је, иако ускоро пуни шездесет година, у једном дану постигао два рекорда за Гиниса: носио је прво два џака под пазухом у трци на 100 метара, и остварио незваничан свјетски рекорд од 29,11 секунди, а онда на себе натоварио четири џака цемента и тих 100 метара, истина, ходом, прешао за – мање од минута!
- Има у свијету много јачих људи од мене, али не вјерујем да неко може да у шездесетој години живота трчи са оволиким теретом, и још обори свјетски рекорд једног младог Американца који је до сада износио 30 секунди. И нећу се зауставити на томе. Жестоко тренирам како бих 24. септембра 2008. године на тргу у Ужицу, пред 20.000 својих суграђана, са два џака цемента Фабрике „ТитанЋ из Косјерића под пазухом трчао 100 метара испод 25 секунди. А мислим да ћу истрчати 5.000 метара испод 15 минута, и послаћу молбу у Пекинг да трчим на Олимпијади - задовољно ће Милован Милутиновић.
Шта се то преломило у животу овог Ужичанина који данас у приземљу породичне куће у ужичком насељу Церовића брдо има сопствену, веома модерну теретану, и кроз чији је Боди билдинг клуб и Карате клуб „СуперменЋ прошло скоро 10.000 полазника, од дјеце предшколског узраста до одраслих, па и љекара, правника, економиста, професора и других професија. Шта га је натјерало да од себе створи истинског супермена, носилац је црног појаса трећи дан, а од својих такмичара свјетске прваке и побједнике на међународним такмичењима и националним првенствима?
- Било нас је седморо дјеце, а отац алкохоличар. Нема хљеба за све, а и оно што има, мајка је заклапала од нас. И баш та регрутација ме опаметила. Окренуо сам се физичким активностима, и то у трајању од 16 сати дневно. Када сам почео да се бавим боди билдингом, људи ми кажу: немој то, баци то, у тридесетој ће ти висити мишићи, а у четрдесетој ћеш умријети. И све те „невјерне ТомеЋ сам демантовао. Радом и упорношћу, слушајући само своје тијело. Ја не знам каквог је шмека ракија, никада нијесам пробао цигарету, а само једном, на повратку из војске 1969. године, попио сам пола флаше пива. И зато се и у овим годинама осјећам као младић, а од војничких дана нијесам био код љекара нити имам свој картон у Дому здравља.
Резултат за Гиниса који је Милован Милутиновић постигао прошлог љета превазилази људске могућности. Остварио га је на Златибору у присуству пријатеља, чланова карате клуба и боди билдинг клуба „СуперменЋ, али и у присуству једног броја туриста, иако он бар за сада, због процедуре, неће ући у Гинисову књигу рекорда. Ипак, пожалио се Милован, за овај рекорд чуло се у Њемачкој, Норвешкој и другим земљама гдје се на ТВ врти ДВД са том необичном трком на 100 метара, а безмало ни један домаћи медиј није се за то заинтересовао, иако их је све уредно обавијестио. А извјештавање о томе, сматра он, било би подстрек и имало би важан едукативни значај за сву дјецу.
- Мој отац је умро у шездесетој, оронуо и са два штапа, а ја сам у тим годинама здрав као младић. За 40 година подигао сам четири милиона килограма терета. И то је оно што треба показати дјеци. Спреман сам да кренем од школе до школе да на личном примјеру покажем ђацима како се чува здравље, формира лијепо тијело и живи здравим животом. Не требају ми паре, ја нијесам материјалиста, хоћу само свој начин живота да пренесем на друге. Да уђем у све школе и да кажем: погледајте како изгледа човјек од 60 година који се бавио спортом и физичким активностима и чији су вршњаци дједе у правом смислу. И да им кажем како да живе и којим спортом да се баве да би очували здравље. Да спашавамо ову жгољаву и искривљену нацију. У Њемачкој, гдје су, у Хановеру, моји каратисти љетос освојили 11 медаља, фасцинирани су овом причом, али у Србији нису. Овдје влада мржња међу људима, и овдје дефинитивно смета туђи успјех.

Основ здрава храна

Милован Милутиновић сматра да је здрава храна основ живота, а да је боди билдинг база и основа свих спортова, те да ни један спортиста не може постићи врхунски резултат без вјежбања на справама. Други важан базни спорт, по њему је - карате. Спортска дисциплина којом се бави 120 милиона људи, а која и поред тога није у олимпијском програму. Његови такмичари су до сада, како напомиње, освојили на разним такмичењима 470 медаља, а има Милован Милутиновић и свој мото који гласи: Здрав човјек има милион идеја, а болестан само једну – да оздрави. На крају он поручује:
Ако би се мјерио мој радни дан, онда сам ја остварио 80 година радног стажа. И опет сам расположен. Насмијан. Спреман да помогнем. Ја волим дјецу, јер лично нијесам имао дјетињство. До своје петнаесте године нијесам знао шта је чоколада. Зато, када вјежбам са дјецом, стално имам на уму да их учим и каратеу и карактеру. Па, људи, окренимо се сви томе. Због будућности.

[Ugljesa]

http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=48766§ionId=37

UŽICE,  10.10.2008

PRESS
ERA STIGAO GINISA S TERETOM OD 200 KILA

Šezdesetogodišnjem Užičaninu Milovanu Milutinoviću trebalo je 58 sekundi da sa četiri džaka cementa pređe 100 metara



Milovan Milutinović iz Užica juče je oborio Ginisov rekord u nošenju tereta na 100 metara. On je sa svojih blizu 60 godina nosio dva džaka cementa od 100 kilograma i 100 metara prešao za 28 sekundi. Nažalost, to neće ući u čuvenu knjigu rekorda, jer predstavnici Ginisa nisu stigli u Užice.

To ga, međutim, nije omelo da se upusti u još jednu trku. Samo nekoliko minuta posle prve, poneo je teret od 200 kilograma i 100 metara savladao za 58 sekundi.
- Mojih 40 godina truda i rada isplatilo se. Ja sam najsrećniji čovek na svetu - uzvikivao je Milovan posle trke. Oborio je i sopstveni rekord od 29 sekundi noseći 100 kilograma. Nije bilo lako, ali su od velike pomoći bili podrška i bodrenje pristiglih prijatelja, učenika iz njegovog karate kluba i okupljenih mladih Užičana.
Svetski rekord upisan u Ginisovu knjigu rekorda drži 28-godišnji Amerikanac, koji je sa 100 kilograma tereta 100 metara prešao za 30 sekundi. Milovan kaže da je za poslednjih šest meseci tri puta pozivao predstavnike Ginisa u Londonu, ali mu niko nije odgovorio, pa tako rekord ostaje nezvaničan. Ali, brojne novinarske ekipe i mnogobrojni Užičani svedoci su ovog rekorda.
- Doći će oni kada za deset godina budem trčao sa 400 kilograma - rekao je Milovan, i dodao:
- Jedan doktor mi je rekao - da je samo jedan kapilar u meni bolestan, pukao bi i ne bih preživeo trku. Nisam ovde da pokazujem deci kako se nosi cement, već reklamiram sport i zdravlje. Treba da počnu da vežbaju dok su mladi, da bi dočekali zdravu starost kao ja - rekao je Milovan.
Za trku se pripremao punih šest meseci.
- Svaki dan vežbam po sat i po, po jedan karate trening sa decom i svaki dan trčim od 5 do 10 kilometara. Bez tereta trčim 100 metara za 15 sekundi, svakodnevno idem na očevinu udaljenu pet kilometara - objašnjava Milovan. Kaže da ne zna kakvog je ukusa rakija, da nikada nije probao cigaretu, a da je jednom popio pola flaše piva kada se 1969. godine vratio iz vojske.
- Srećniji sam i bogatiji od Romana Abramoviča, koji ima dve jahte, tri „boinga" i deset milijardi u džepu, ali koji je u 44. godini upao u depresiju i leči ga deset lekara - kaže Užičanin rekorder.

Z. GLIGORIJEVIĆ

[Ugljesa]

http://vesti.bgdcafe.com/22154/Trka-sa-200-kilograma-cementa-na-ledjima

Ginisovi evidentičari pogrešili su što juče nisu juče poslali svoje emisare u Užice. Da su kojim slučajem došli, a trebalo je, danas bi u svojoj čuvenoj knjizi rekorda zapisali – u četvrtak 9. oktobra 2008. godine, Milovan Milutinović (60) iz Uzica pretrčao je sto metara za 28 sekundi noseći 100 kilograma cementa, a zatim istu deonicu sa duplo težim tovarom prevalio za 57 sekundi. Svetski rekord za prvu disciplinu je 30 sekundi.



Ono što je odavno obećao - da će postaviti rekord dostojan Ginisa - Milovan Milutinović zvani Supermen je juče ispunio. Nije mu se samo dalo da taj njegov rezultat bude ozvaničen, pošto su se iz iz Ginisove knjige rekorda oglušili na njegov poziv da neki od njihovih sudija dođe u Užice i na delu vidi i izmeri erskog snagatora.
Tačno u 16 časova, na trotoaru ispod užickog Trga, Milovan se prekstio, pozvao u pomoć Svetog Arhangela Gavrila, a onda ispod obe ruke uprtio po jedan džak cementa, svaki tezak po pedeset kilograma. Onda je ušao u trku s vremenom, kroz špalir brojnih Užicana koji su došli da pozdrave podvig odvažnog sugrađanina. Brže od nekih kamermana i fotoreportera koji su jurcali za njim želeći da ovekoveče uspeh, Milovan se obreo u cilju, a tamo ga je sačekala stoperica koja je izbrojala - 28 sekundi.
“Zvaničan svetski rekord drži jedan Amerikanac, a njegov rezultat je 30 sekundi. E, sada neka ovi iz Ginisa vide šta su propustili,” saopštio je užički Supermen u cilju, tek da se zna.
Nije ovaj snagator ćestito stigao ni da uzme daha, a već je, posle dva – tri minuta ponovo bio na startu. Ovoga puta čekao ga je duplo teži zadatak. Ponovo je ispod obe miške imao po jedan džak cementa, ali ovoga puta i po jedan džak na leđima i stomaku, fiksiran za njegova ramena specijalnim uprtačima. Opet isti ritual, pa trka.
„Rekao mi je kardiolog, ako imaš samo jedan bolestan kapilar, umreceš noseći toliki tovar,” rekao je Milovan i potrčao.
Sa grimasom na licu, koja je svakog trenutka postajala sve bolnija, gazio je Milovan platoom užičkog trga, korak po korak, prkoseći metrima i Ginisu, koji, doduše, ovu drugu “discipilinu” i ne poznaje, jer se u svetu još nije našao neko poput šezdesetogodisnjeg Užicanina da prenese toliki teret. Posle 57 sekundi Milovan je savladao sto metara.
Nezvanični svetski rekorder kazao je posle trke da je njegov rezultat plod svakodnevnih napornih treninga.
“Četrdeset godina već naporno treniram. Sat i po dnevno vezbam bodi-bilidnig, odradim jedan karate trening i pretrčim deset kilometara” veli ovaj kolos.
Milovan je po zanimanju instruktor za obuku vozača i za 50 dana zagaziće u sedmu deceniju zivota, a krvna slika mu je idealna.
“Bio sam siroto, gladno i zgoljavo dete i drugovi su me ismevali. Kada sam otišao na regrutaciju rekli su mi da sam voljno još četiri godine jer u armiju ne mogu da me prime pošto imam samo 49 kilograma. A onda sam se zainatio i okrenuo sam se sportu. U 42. godini sam upisao karate.”
Svi su mu se smejali, a Milovan im je zapušio usta tako što je stekao zvanja nosioca crnog pojasa treći dan.

[Ugljesa]

Milovan Milutinović (60) iz Užica postao nezvanični Ginisov rekorder
Trčao s četiri džaka cementa
Petak - 10.10.2008
Šezdesetogodišnji Milovan Milutinović iz Užica od juče je nezvanični Ginisov rekorder.

Ovaj delija je juče, noseći sto kilograma cementa u rukama, pretrčao sto metara za 28 sekundi, a onda je, natovaren dvaput težim teretom, prevalio istu deonicu za 57 sekundi.

Propustili su juče Ginisovi evidentičari priliku da već danas u svojoj knjizi rekorda otvore novo poglavlje. Zvao ih je Milovan tri puta da dođu u Užice i na licu mesta se uvere u njegovo umeće, a onda se zainatio, nije želeo više da čeka i svoj „talenat“ je pokazao sugrađanima.
U 16 sati, na trotoaru ispod Gradskog trga, Milovan se prekrstio, pozvao u pomoć svetog arhangela Gavrila, a onda ispod obe ruke uprtio po džak cementa, svaki po 50 kilograma. Potom je krenuo u trku s vremenom, kroz špalir brojnih Užičana koji su došli da pozdrave podvig odvažnog sugrađanina. Ubrzo se obreo na cilju, a tamo čekala je štoperica koja je izbrojala - 28 sekundi.
- Zvanični svetski rekord drži jedan Amerikanac, a njegov rezultat je 30 sekundi. E, sada neka ovi iz Ginisa vide šta su propustili - saopštio je užički Supermen posle trke, tek da se zna.

Nije ovaj snagator čestito ni stigao da dođe do daha, a već je, posle dva-tri minuta ponovo bio na startu. Ovoga puta, čekao ga je dvostruko teži zadatak. Ponovo je ispod obe miške imao po džak cementa, ali i po jedan na leđima i stomaku, fiksirane za ramena specijalnim uprtačima. I opet je pribegao istom ritualu, ponovo se prekrstio i obratio svome svecu.
- Rekao mi je kardiolog: „Ako imaš samo jedan bolestan kapilar, umrećeš noseći toliki tovar“ - govorio je Milovan, a već sledećeg sekunda otpočeo trku.
S grimasom na licu, koja je svakog trenutka postajala sve bolnija, gazio je Milovan platoom uzičkog trga, korak po korak, prkoseći metrima i Ginisu, koji, doduše, ovu „disciplinu“ i ne poznaje jer, valjda, nije se u svetu našao neko poput šezdesetogodišnjeg Užičanina da prenese toliki teret. Posle 57 sekundi, Milovan je savladao sto metara.
- Četrdeset godina naporno treniram. Sat i po dnevno vežbam bodi-bilding, odradim jedan karate trening i pretrčim 10 kilometara - kaže snažni Era.
 
Karatista

- Bio sam siroto, gladno i žgoljavo dete. U školu sam dolazio u pocepanim opancima, pa su me drugovi ismevali. Kada sam 1962. otišao na regrutaciju, rekli su mi da sam voljno još četiri godine jer u armiju ne mogu da me prime pošto imam samo 49 kilograma. Onda sam počeo da se bavim sportom. U 42. godini sam se upisao na karate i stigao do zvanja nosioca crnog pojasa treći dan - hvali se Milovan Milutinović.
 

V. Lojanica