http://www.alo.co.yu/vesti/9536/Uvozna_snajkaŽeljko Brković iz sela Kačera kod Užica preko Prokletija morao da traži sreću
Uvozna snajka
Kada mu je onomad mlađi sin preko Ulcinja otišao u Albaniju u potrazi za mladom, Radovan Brković se ponadao da će mu se san pretvoriti u javu.
A sanjao je dugo, obuzet mišlju da je njegovom Željku krajnje vreme za ženidbu, da ga jutrom dok se diže iz kreveta u kuhinji čeka snajka i kafom ga naslužuje. U nedelju u noć od sreće oka nije sklopio - budan je proveo gluve sate nestrpljivo čekajući jutro koje će mu ostvariti snoviđenje.
Nije se ponedeljak čestito ni razdanio nad Kačerom, selom desetak kilometara od Užica gore prema Zlatiboru, a već se celim krajem proneo glas - biće svadbe u Brkovićima, vratio se Željko iz Albanije i doveo mladu, zove se Ljuljeta.
Dok prima čestitke komšija i familije, secka pršutu i prinosi rakiju, ne daje Radovan ni pet para što mu je snajka stigla iz tuđine. Ljuljeta je, veli on, pošteno i vredno čeljade, nije kao one naše gospođice koje spavaju do podne i gnušaju se sela. Kamo sreće, priča, da sve kačerske neženje odu preko Prokletija i tamo nađu žene, više bi se dece rađalo, spasili bi selo od zamiranja. Kad Radovan primeti da je oval s predjelom utanjio i otrčao do sušare, mladoženja Željko stiže do reči.
- Sa svojih 36 godina bilo mi je vreme za ženidbu. Imao sam i do sada veza i intimnijih prijateljstava sa drugim devojkama, ali nijedna nije htela na selo. Opet, ni ja nisam hteo da idem sa dedovine, pa su te ljubavi bile osuđene na propast - poverio nam se Željko.
Jesenas je Brkovićima u poseti bio Radovanov prijatelj iz Novog Pazara, već iskusan u dovođenju nevesti iz Albanije, a saznavši da je Željko neženja, ponudio se da mu provodadžiše.
- Namerni da skoro pravimo svadbu, sredinom oktobra smo prešli u Albaniju. Dvesta kilometara od Skadra prema Tirani, stigli smo u selo Durs, u porodicu Curi. Tu sam upoznao moju Ljuljetu i već na prvi pogled znao sam da je ona žena mog života. Dogovorili smo se da ćemo 9. novembra doći po mladu - priča srećni mladoženja.
Prošle subote rano izjutra, „delegacija“ Brkovića ponovo je prešla albansku granicu i zaputila se ka Dursu. Ispred okićene kuće, oko koje je uz šargije igralo stotinak svatova, stajala je Ljuljeta u venčanici i čekala svoga princa. Nekoliko sati kasnije pustila je suzu na kućnom pragu, pre nego što će sa mužem, deverom i svekrom poći putem koji joj je sudbina trasirala.
Već sledećeg jutra Radovan je pio kafu iz svojih snova.
- Ljuljeta uglavnom ćuti jer od pojmova na srpskom zna samo za „Pink“. Polako, neka dete uči reč po reč. Mora da shvati da nije stranac, da će ovde biti gazdarica - veli ponosni svekar.
Olga Brković, Željkova majka i Radovanova supruga, sija od sreće i ponosa što je dobila snaju. A imanje Brkovića baš veliko! U štali osam krava, tri junice, pod šupom dva traktora, kamion, okolo livade, vrtovi i voćnjaci. U domu okačena diploma posvećena Radovanu Brkoviću, rekorderu u proizvodnji mleka za 2007.
Prvi Ljuljetin susret sa gazdinstvom, pričaju Brkovići, bio je pravi šok za nju. Kada je ušla u štalu i videla toliko stoke, upitala je: „Fabrika?“ U Albaniji je, kaže Željko, dozvoljeno držanje najviše jedne krave i 10 ovaca po domaćinstvu, svako grlo više smatra se luksuzom i nameće debeo porez.
Dok svadbu planira za proleće, Željko sada razmišlja kako Kačer i Duras još više krvno da zbliži. Namera mu je da neke neženje iz svog sela, a preko 40 je takvih u Kačeru, usreći u tazbini, dole u Albaniji. Mladog ženskog sveta, kaže, ima koliko hoćeš, sve do jedne bi pristale da dođu ovamo.
Sanja unučiće
Taman je ostvario jedan san, a Radovana već obuzima drugi.
- Od ponedeljka me progoni drugi san. Sve gledam kako mi se snajka Ljuljeta tri puta porađa, svaki put na svet donosi zdravu mušku decu. I ne sumnjam da će i taj san postati java, samo molim boga da se to što pre desi - kaže Radovan.
