Biciklisti u Srbiji

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[radnik]

Izvor: http://pobedidijabetes.org/biciklisti-u-srbiji/

Biciklisti u Srbiji
01. 12. 2007. | Autor: Ninoslav

Jednu od velikih ljubavi u mom životu čine bicikli, jednostavno bez njih je svakodnevni život mnogo prazniji.

U ovom vremenu brzog života ljudi sve česće u Srbiji gledaju na bicikle i bicikliste kao nešto totalno sporedno, nešto što je smetnja na putu i ponašaju se kao da vas žele ukloniti samo da bi stigli do svog zacrtanog cilja. Boraveći ove godine u Amsterdamu uoči maratona uverio sam se da bicikla može biti sasvim brzo i ravnopravno sredstvo prevoza po gradu a da ne spominjem pozitivan uticaj na zdravlje. Tamo je biciklistički saobraćaj doveden do perfekcije, mislim, oni imaju čak i male semafore specijalno za bicikle. Čitav centar grada je posvećen biciklistima tako da su biciklističke staze veoma široke i imaju dominaciju nad asfaltom određenim za motorna vozila. I nigde nema nekog velikog problema, svi se poštuju i saobraćaj se odvija normalno.

Ne znam koji problem vozači u Srbiji imaju u svojim glavama kad su u pitanju biciklisti ali mislim da u Evropi ne postoji veća saobraćajna nekultura kad je u pitanju odnos prema biciklistima. Ja često vozim biciklu i to uvek otvorenim magistalnim putevima oko Pančeva i Beograda i mogu vam reći da je to čist adrenalin jer ste konstantno napeti razmišljajući da li će neko da vas skloni sa ceste ili ne. Čini mi se kao da vozači u Srbiji dobijaju neku nagradu kada jako zatrube ili opsuju majku biciklisti iako on ide normalno svojim putem, nepraveći nikakav prekršaj pri tome. J a sam doživio par situacija gde sam morao da sletim sa asfalta jer mi je zbog bezobzirnih vozača bio ugrožen život.

A tek vožnja po našem glavnom gradu, pa to je tek extreme varijanta, ne morate ići u inostranstvo, adrenalin vas čeka na svakom ćošku, gužva, bezobrazni vozači svih prevoznih sredstava, pešaci koji prelaze ulice na sve strane, a da ne pričamo o mojim omiljenim šahtovima čija su rebra okrenuta uzdužno tako da se što lakše zaglavite i padnete sa bicikla. Meni već dugo nije jasno zašto vozači kod nas toliko nevole bicikliste a kako vidim niti ću ja razjasniti tu pojavu a niti će se oni promeniti na bolje. Zašto nekome smetaju bicklisti koji normalno voze svojim putem i pri tom neometaju i neugrožavaju nikog? Pa kad bi bilo više biciklista na ulicama bilo bi manje gužve, vazduh bi bio čistiji, nacija bi bila zdravija a oni isfrustrirani vozači bi vrteći pedale mogli izbaciti svu negativnu energiju iz sebe, tako da bi brzo stizali svuda.

Trebali bi da se ugledamo na druge evropske metropole kad su biciklisti u pitanju ali iskreno čisto sumnjam da će se u Srbiji  po tom pitanju nešto promeniti na bolje. Zato kad sledeći put budete vozili otvorenim cestama dobro pazite na automobile oko vas i obavezno stavite kacigu na glavu!!

[radnik]

Izvor: http://www.politika.rs/rubrike/zivot-i-stil/Putovanja/Bicikl-osvaja-planetu.lt.html

Bicikl osvaja planetu
Ciklo-turizam jedan od najperspektivnijih vidova turizma u budućnosti

Svakog vikenda druga destinacija, lepi, manje ili više poznati krajevi Srbije gde provode dan ili dva u miru, zelenilu. Oni na putovanje ne idu konvencionalnim prevozom – autobusom, automobilom ili vozom, već „nakamurom”, „skotom”, „pinarelom”, „bjankijem” i drugim svetski poznatim markama bicikala.

Rista, Spasa, Zoran, Toške, Joca, Maja, Toma i mnogi drugi čine ovu družinu kojima ni 200 kilometara dnevno, a nekima ni godine, ne smetaju da svakog vikenda krenu u turistička istraživanja od Divčibara do Fruške gore, ali i udaljenijih destinacija, i na sjajan, zdrav način pomognu razvoju našeg domaćeg turizma.

Milan Borić, jedan od organizatora, brižljivo vodi kalendar značajnih turističkih manifestacija. Zasavica, Bela Crkva, Karlovci, Zrenjanin, Smederevo, Divčibare, pa bila to „Berba grožđa”, „Dani vina”, „Kupusijada”, „Paradajzijada”, „Slaninijada”, „Ovčarski dani” u Sakulama, uglavnom, sve što se uklapa u njihov biciklistički kalendar. Ova družina promoviše zdrav život, ekologiju, očuvanje prirodnih resursa, ali propagira i izgradnju biciklističkih staza, kao i priključenje naše zemlje na evropske pravce: „Euro velo 6”, „Euro velo 12” ili „Dunavsku biciklističku magistralu”.

Prve godine posle izgradnje na trasi od Bratislave do Budimpešte, ciklo-magistrala dovela je 300.000 biciklista – turista u glavni grad Mađarske. To više nije grupa čudaka, turističkih nomada, koji na pretovarenim biciklima obilaze zemlje Mediterana ili prolaze određenim putevima od severa ka jugu Evrope. Više od dve decenije Evropa, Amerika, Kanada, stari i mladi, parovi ili čitave porodice odlaze na izlete, ali i na dugolinijska putovanja od nekoliko nedelja uz obilazak istorijskih ili turistički značajnih destinacija.

Po podacima ECF (Evropske biciklističke organizacije), više od 100 miliona kraćih ili dužih putovanja ostvari se svakoga dana u Evropi. Skoro 300 miliona biciklista pređe godišnje oko 100 milijardi kilometara, a prosečno svaki građanin Evrope napravi u pedesetak puteva tokom godine od 125 do 200 kilometara biciklom. U zemljama EU je više od 500 bicikala na 1.000 stanovnika, a svake godine se proda 15 miliona novih bicikala. U jednoj od anketa 45,4 odsto Nemaca izjavilo je da na odmor odlazi noseći bicikl ili ga vozeći. Konačna, pa i najzanimljivija cifra za sve turističke privrede sveta jeste podatak da 19 miliona Evropljana letovanje provodi na biciklu putujući biciklističkim rutama širom Evrope.

Turistički stručnjaci od Islanda do Grčke, Italije ili Španije pomno analiziraju ove podatke, koje niko više ne može da zanemari, i pokušavaju da ih ubace u saobraćajne, infrastrukturne ili trgovinske planove. Biciklizam je u čitavom svetu, a posebno u Evropi, pravi hit. Ne samo takmičarski i profesionalni već rekreativni i dugolinijski, koji podrazumeva biciklističke ture širom kontinenta.

Ova vrsta biciklizma značajna je jer razvija turizam u lokalnim zajednicama i privlačnim mikrodestinacijama koje postaju sve interesantnije i donose prihod. Biciklisti sa pratnjom i možda tehničkom podrškom zadržavaju se u jednoj zemlji i po desetak dana a za to vreme jedu po restoranima, spavaju u hotelima ili kampovima i, jednom rečju, troše novac koji sanjaju turistički i hotelijerski radnici širom sveta.

Da ne govorimo o tome da je izgradnja ciklo-magistrala iznedrila nove poslove. Kraj ovih magistrala žive pansioni, kafei, prenoćišta, kampovi, servisi, prodavnice... i zapošljavaju mnogo ljudi. Dakle, na bicikliste treba obratiti pažnju i napraviti uslove da se poboljša zdravlje nacije, ali i pružiti mogućnost za razvoj turizma u lokalnim zajednicama jer ovaj način aktivnog odmora osvaja planetu .

Ištvan Dekanj
[objavljeno: 27/08/2008.]