http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Moze-li-cira-ponovo-do-Uzica.lt.htmlMože li „ćira” ponovo do Užica
Ostvarenje ideje da se Užice uskom prugom poveže sa muzejsko-turističkom železnicom „Šarganska osmica”, pored turističke koristi, otvorilo bi i mogućnost transporta robe od višegradske regije do barske pruge
Prvi „ćira” dočekan počasnom topovskom salvom: parna lokomotiva pred užičkim Železničkim muzejem Foto S. Jovičić
Gradska vlast u Užicu najavila je krajem prošle godine nameru da se obnovi trasa uske pruge, kojom bi se ovaj grad povezao sa muzejsko-turističkom železnicom „Šarganska osmica” u Mokroj Gori, relacijom Užice – Šargan Vitasi.
Uz razumljiva pitanja da li je obnova uopšte moguća, koliko bi koštala i šta bi donela gradu, većina Užičana pozdravila je ideju da parna lokomotiva, popularni „ćira”, ponovo dovuče kompoziciju na ovdašnju železničku stanicu, možda baš na stogodišnjicu prvog dolaska u Užice, kada je, iz pravca Stalaća, stigao 16. juna 1912, uz opštenarodno slavlje i topovske plotune.
Ovih dana se povodom namere Užičana oglasio Odbor za obnovu „Šarganske osmice” iz Mokre Gore, čiji su članovi minulih godina pokazali primeran entuzijazam i agilnost u obnovi vijugave pruge preko Šargana i ka Višegradu. Predsednik odbora Radovan Glibetić, najzaslužniji za obnovu „Šarganske osmice”, smatra da bi povezivanje šargansko-rzavske uske pruge sa Užicem, pored turističke koristi, otvorilo i mogućnost transporta robe od višegradske regije do barske pruge.
„Trenutno se sagledavaju mogućnosti povezivanja stanice Šargan Vitasi sa stanicom Kremna, u dužini oko pet kilometara, i stanice Kremna sa stanicom Bioska u dužini od osam kilometara. Postojeća trasa bivše pruge Kremna–Bioska, uključujući tunele i mostove, u izuzetno dobrom je stanju. Provlačenje trase dalje prema Užicu zahteva stručne procene alternativnih mogućnosti, budući da je deo pruge potopljen jezerom Vrutci”, navodi u stručnoj analizi ove ideje Glibetić, pa pominje najvažnije aktivnosti koje valja preduzeti u ovoj pretprojektnoj fazi.
Naime, revitalizaciju pruge Užice – Šargan Vitasi valja predvideti u prostornom planu, čija je izrada pri kraju, da bi se stekao zakonsko-planski osnov za projekte i potrebne dozvole. Zatim, „Železnice Srbije” i grad Užice treba da donesu odluku o prenosu prava korišćenja bivšeg železničkog zemljišta i objekata od Kremana do Užica, bez naknade. Potrebno je razmotriti sadašnje vlasništvo nad pružnim objektima, imovinsko-pravne odnose na trasi pruge i druga pitanja pre nego što počne izrada idejnog projekta obnove. „Železnice Srbije” treba da utvrde plan obezbeđenja šina i kolosečnog pribora, a ovo javno preduzeće bi u sopstvenoj režiji, kao što je činilo na šarganskoj pruzi, postavilo kolosek.
Ekonomska opravdanost obnove, prema Glibetićevom mišljenju, zavisiće od razvoja turizma čitavog pravca Kremna–Užice. U tom kraju potrebno je stvoriti turističku infrastrukturu i sportsko-rekreativne sadržaje. Od važnosti je i obnova banje Vrutci, turističko oživljavanje užičkog Starog grada, Rajskih otoka na Đetinji, Aćimovića pećine i drugih sadržaja, što bi stimulisalo dolazak privatnog kapitala. Uverenja da će biti koristi od uske pruge počivaju i na iskustvima „Šarganske osmice”:
„Broj polazaka voza ’Nostalgija’ je udvostručen, ’mali voz’ praktično saobraća ceo dan tokom sezone, mada su karte za današnje uslove prilično skupe. U 2008. svaki vagon, kapaciteta oko trideset sedišta, prevezao je skoro 20.000 putnika, odnosno četiri raspoloživa muzejska vagona su tokom prošle godine prevezla blizu 80.000 putnika, što je mnogo više nego na trasama sličnih turističkih železnica u Evropi, a interesovanje posetilaca je nekoliko puta veće od sadašnjih tehničkih mogućnosti”, ističe Radovan Glibetić.
-----------------------------------------------------------
Kako su političari demontirali šine
Kad su državno-politička i železnička rukovodstva 1974. odlučila da od 1. marta te godine bude ukinut saobraćaj na uskoj pruzi ka Višegradu, iz Titovog Užica su, znajući šta time gube, predložili da ta uska pruga bude pretvorena u muzejsko-turističku železnicu. O tome je 28. marta 1974. izvestila i „Politika”, uz napomenu da je predlog podržao Republički sekretarijat za kulturu, a da se očekuje stav Republičkog izvršnog veća. Ali, kako je vreme pokazalo, političke odluke su odnele prevagu nad podrškom „kulturnjaka” pa je ideja Titovoužičana zaboravljena, a uska pruga kasnije demontirana. Ipak, krajem prošlog i početkom ovog veka, vredni Mokrogorci su je uz pomoć „Železnica Srbije” vaskrsnuli, a sada je na Užičanima da i oni odrade svoj deo posla.
Branko Pejović