sjajno.... nemam reci! dva sata sam proveo dok nisam procitao svih 14 stranica teme...
preporucujem da, ako ne mozete da procitate celu temu,vidite bar ovo
http://img15.imageshack.us/img15/5863/19740303010.jpgrec je o clanku politike iz 1974. koji se direktno nadovezuje na film s vrha ove teme
prekucan:
STARA PRIČA O NAŠOJ NEPOSLOVNOSTI
Dobrom organizacijom pruga od Stapara preko Šargana do Višegrada može da postane svetska turistička atrakcija, utoliko pre što prolazi kroz živopisne predele. -- Stručnjaci smatraju da je to jedinstvena pruga u svetu!-- Englezi se otimaju za ovaj voz i njegove ostatke -- čuvena maketa šarganske ''osmice'' izložena godinama u Železničkom muzeju u Beogradu već porušena.-- Ponavlja se priča o sarajevskoj Baš-čaršiji
Mokra Gora, marta
Starog dobrog, sarajevsko-užičkog '' ćire'' od juče više -- nema. Ne''kašljuca'' više penjući se polako, ali sigurno od Užica ili Višegrada šarganskim serpentinama.
Centralni radnički savet ŽTP-a Beograd doneo je odluku da se zbog izgradnje barske pruge, na deonici od Titovog Užica do Stapara ( gde se pruga uzanog koloseka na nekoliko mesta poklapa sa budućom barskom prugom) i kažu i zbog nerentabilnosti, zauvek od 1. marta obustavi saobraćaj na deonici pruge uzanog koloseka od Titovog Užica do Dobruna, odnosno Višegrada.
Užički železničari a i mnogi Užičani ispratili su poslednji voz s tugom.
Malo istorije
Prvi voz iz Sarajeva u Užice, uz veliko slavlje stigao je 25.06.1925. god. Tako je stvorena glavna i jedina direktna veza između Srbije i Bosne. Značaj te veze shvatili su i Austrijanci, pa su odmah po okupaciji Srbije 1915. godine, kao prioritetan privredni zadatak, otpočeli izgradnju pruge Vardište- Užice preko Šargana. Taj deo pruge su projektovali i radove vodili austrougarski vojni inženjeri i stručnjaci, a prugu su gradili pod veoma surovim uslovima ruski i italijanski ratni zarobljenici. Za godinu dana rada Austrijanci su stigli do Šargana, izgradili stanicu u Mokroj Gori, i počeli da buše šarganski tunel koji su zvali '' Budim''. Već su bili daleko zašli pod zemlju kad se dogodila veoma teška nesreća. Ulazni deo tunela se obrvao i unutra zatrpao celu smenu radnika od oko dve stotine ruskih i italijanskih zarobljenika! Ispred tunela danas stoji nekakvo spomen-obeležjeispisano nečitljivom goticom.
Šarganska '' osmica''
Sadašnja pruga Titovo Užice - Vardište, koja je sada ukinuta počela je da se gradi 1922. godine. Sadašnja pruga preko Šargana ne ide istom trasom koju su 1915. godine počeli da grade, već preko Jatara i ima niži nivo za oko 60 metara od prvobitne austrougarske trase. To je, prema rečima stručnjaka, jedinstven slučaj u svetu da se visinska razlika od preko 300 metara savlada na tako kratkom geografskom rastojanju. Na nekim mestima, kao na primer, između šarganskog tunela i stanice Jatari, pruga tri puta prolazi kroz istu geografsku tačku i pravi u svetu čuvenu i jedinstvenu šargansku osmicu.
Da je kojim slučajem kompozicija voza koji tuda prolazi toliko dugačka da mu je lokomotiva u stanici Jatare a krajnji vagoni na izlazu iz šarganskog tunela, ukazao bi se jedinstven prizor: u istoj projekciji imali bismo '' trospratnu'' kompoziciju voza. Putnici koji putuju iz Kremana za Mokru Goru siđu često u Jatarima i prekim putem pre stignu u Mokru Goru od-voza! Siđe tako, vele, jedan Era u Jatarima i šeretski doviknu mašinovođi ''ćire'': '' Ajte vi, ja žurim!''
Prema rečima Rada Poznanovića, direktora Istorijskog arhiva u Titovom Užicu, inače živog istoričara i hroničara ovog dela pruge, deonicu pruge od Užica do Vardišta gradili su zajedno beogradska i sarajevska direkcija železnica. Ko su bili projektanti pruge i čuvene šarganske ''osmice'' puzdano se ne zna, ali veruje se da su to bili isti stručnjaci koji su i rukovodili radovima na izgradnji pruge. Iz beogradske direkcije bio je to jedan Čeh, inženjer Kavan, koga se stari seljaci sa Šargana još i danas sećaju i po tome što nije hteo nikud da mrdne bez '' bučice'' ( burenceta ) ljute rakije. Jedan radnik bio je plaćen samo za to da ide za njime i nosi bučicu sa rakijom.
U ime sarajevske direkcije radovima je rukovodio inženjer Miloš Skokić. Prugu su gradili radnici iz Like i Krajine a među njima je bilo i bivših železničara koji su ovamo upućivani na fizički rad po kazni zbog učešća u čuvenom štrajku železničara aprila 1921. godine.
Dva čudna spomenika
Na ovoj pruzi i sada postoje dva kurioziteta vezana za svečano puštanje pruge u saobraćaj juna 1925 godine. Naime, pred tu svečanost iz Sarajeva je u Vardište, izgleda po privatnom pozivu glavnog inženjera sarajevske direkcije Skokića, došao za sada nepoznat, ali sudeći po skulpturi koju je napravio, dobar vajar. On je u jednoj šupi u Vardištu napravio od betona i materijala koji je našao na gradilištu, jednu skulpturu. Ta skulptura predstavlja vojnika, vrlo blagog lika, koji jednom rukom kao da briše granicu a u čvrstom stavu stoji na figuri austrougarske slomljene krune.
Pred samo puštanje pruge u saobraćaj ova skulptura je postavljena na izlaz tunela br 53 kuda je tačno nekada prolazila državna granica između Srbije i Austro-Ugarske.Istovremeno sa postavljanjem ove skulpture na izlaznoj strani tunela br 53, na njegovoj ulaznoj strani neko je naredio da se postavi jedna betonska ploča i da se u svežem betonu ispiše ime tadašnjeg monarha Aleksandra I, što su radnici i učinili, ali su istovremeno ispod monarhovog imena nacrtali u betonu i svoje znamenje-- srp i čekić!
I skulptura vojnika i neobična betonska ploča sa imenom jednog kralja i simbolom radnika i proletera ispod toga imena i danas stoje na izlazu odnosno ulazu tunela br. 53 ispod Šargana prema Vardištu.
Šarganske osobenosti
Na šarganskoj '' osmici'' postoji niz zanimljivosti. Na primer, na stanici Jatari nikad nije prodata ni jedna jedina karta, jer se nikada ni jedan jedini putnik ovde nije popeo u voz niti sišao sa voza: ona je usred planine, u bespuću je i služi samo vozovima za ukrštavanje i železničarima da predahnu.
Na šarganskoj '' osmici '' na malom prostoru ima 22 tunela od kojih je najduži Šargan (1666 metara). Ovuda se tako reći neprekidno putuje ispod zemlje i zbog toga pruga ovde nije zavejana ni kad su najljuće zime. Iz jednog tunela izvire rečica a na tom delu pruge već 40 godina nije se dogodila ni jedna saobraćajna nesreća sa ljudskim žrtvama.
Tako se, malo olako, rastajemo od jedne atraktivne i u svetu jedinstvene pruge i retkog voza. Stari '' ćira '' je, kažu , trenutno nerentabilan, smeta izgradnji barske pruge i mora da ide.
A moglo je, međutim, sve to i da se izbegne i da '' ćira '' ostane i da već za godinu ili dve postane prvorazredna svetska atrakcija.
Ozvučen, nakinđuren, on bi već od stanice Stapari mogao da saobraća normalno do Višegrada. Ne treba imati mnogo mašte pa zamisliti jedno gotovo neverovatno turističko putovanje.
Program koji privlači
Kako vam se dopada ovaj program: električnim vozom dođete za dva i po časa do Užica, pa pošto razgledate ovaj istorijski grad i njegove znamenitosti, za petnaestak minuta dođete do obližnje stanice Stapari. Tu vas čeka za ovo putovanje preuređeni '' ćira '', u njemu muzika, posluženje i pravo na vrh Šargana! Onda se tu predahne i razgleda u svetu čuvena šarganska '' osmica '', razgleda se sve ono što Šargan nudi od božanstvene prirode, preko one grobnice ruskih i italijanskih zarobljenika do tunela i rečice koja izbija iz jednog od njih. Posle '' piknika '' na livadi vi krenete prečicom, uzbrdo kroz divni pejzaž prema Mokroj Gori, a '' ćira '' za vama polako. Sačekate ga u toj staroj pograničnoj stanici pa onda kod 53. tunela pogledate i onu neobičnu ploču i onu skulpturu. Odatle malo brže, nizbrdo, u Bosnu, do Višegrada, da pogledate taj grad - muzej i onu čuvenu Andrićevu na Drini ćupriju. Tu se oprostite sa '' ćirom '' pa onda luksuznim turističkim brodovima kroz živopisni kanjon, stignete do Perućca i Bajine bašte, pogledate jezero i carstvo divokoza, srna i medveda, pa pošto se okupate i pojedete lepinju s kajmakom ili prženu ribu, pođete dole na Taru ili na Zlatibor, gde ko voli.
Ko i gde može da vam ponudi takvu atrakciju?
Prošle godine bio je ovde jedan Englez, železnički inženjer, Ričard Hilton. Iz Londona je došao kod svog užičkog kolege inženjera Miše Sretenovića, specijalno da vidi Šargan, šargansku osmicu i slavnog '' ćiru ''!
Sve vreme od Sarajeva do Užica, na svom portabl - magnetofonu snimao je klparanje '' ćirinih '' točkova, ono njegovo ''ćike-fuke'' i pisak njegove lokomotive. Stalno je puštao traku i govorio da će to biti ''muzika'' koju će najradije slušati. Pre izvesnog vremena kad su čuli da se '' ćira'' ukida, u Užice je došlo nekoliko preduzimljivih Engleza da kupe '' ćirine '' lokomotive i vagone koje bi u Engleskoj pretvorili u turističke vozove.
Mi ćemo da ih režemo i bacamo na otpad.
Okrenuo sam telefon Železničkog muzeja u Beogradu u nameri da ih zamolim da fotoreporter dođe i snimi impozantnu maketu koja je zauzimala čitavu jednu sobu. Simpatična službenica Muzeja Teodora mi je tužno rekla da ni makete više nema: srušena je, veli, da bi se u toj prostoriji postavili eksponati modernog saobraćaja.
E, nazdravlje, drugovi železničari!
Ponavlja se izgleda priča o legendarnoj sarajevskoj Baš-čaršiji: Odmah posle rata pravljeni su planovi da se poruši i bila je rušena, a sada se uveliko sve porušeno ponovo diže.
Neće proći ni pola toliko koliko je prošlo od rušenja Baš-čaršije a mi ćemo se pitati: zar je zaista moralo biti sve ovako kako sada izgleda da će bespovratno biti i s '' ćirom '' i prugom?
Zar mi ništa novo ne možemo da podignemo a da pri tom ne porušimo staro, čak i onda kada to ima nesumnjivu istorijsku vrednost i, možda, vrlo, vrlo privlačnu budućnost.
Bogosav Marjanović
