http://www.blic.rs/srbija.php?id=125860RATKO MARKOVIĆ IZ SEVOJNA TRI DECENIJE IZRAĐUJE INSTRUMENTE
Pravi gitare kao „fenderove“
Užice - Znaju svi gitaristi šta znači i kakva je marka „fender“, a da se u Sevojnu ručno proizvode instrumenti približnog kvaliteta, to je čak i meštanima ovog užičkog predgrađa nedovoljno poznato. Samouki majstor za gitare zove se Ratko Marković (60), a njegovih ruku dela proizvode zvuke koji po kvalitetu ne zaostaju za snažnim i čistim „fenderovim“.
Ono što u dalekoj Arizoni, gde je sedište „fendera“, u specijalizovanim pogonima izradi ustrojena mašinerija vrhunskih stručnjaka, u Sevojnu to čini jedan „obični“ zanatlija. Sve sam i ručno. Šupu i jednu sobu stana pretvorio je u improvizovanu radionicu. Ratko sam konstruiše model gitare, za nju ume prave sirovine da odabere, pa da od njih delove napravi. Vičan je i da sklopi instrument i dušu mu podari.
- Gitare izrađujem već trideset godina. Sve doskora shvatao sam ovaj posao kao hobi, davao sebi oduška praveći jeftinije instrumente za muzičare početnike, a tek odnedavno posvetio sam mu se ozbiljnije i proizveo seriju profesionalnih i skupljih modela - priča Ratko Marković.
Sa gitarom je krenuo da druguje pre trideset godina. U startu samo posredno jer su ga u početku zanimali isključivo magneti koji se ugrađuju u gitaru. Malo pomalo, ovladao je tajnama ovog zanata, sve dok se svojim veštinama nije pročuo do Slovenije. Otuda je iz preduzeća za proizvodnju muzičkih instrumenata „Melodija“ dobio ponudu da postane njihov saradnik. Deset godina isporučivao je Slovencima magnete, a onda je došao raspad Jugoslavije i rat je razdvojio Ratka i „Melodiju“.
- Ali tada je gitara uveliko već bila deo mene. Rezonovao sam - ako znam da napravim njenu dušu, a magnet to jeste, zašto onda ne bih naučio da izradim ceo instrument. Stidljivo i knjiški dao sam se u osvajanje još jednog zanata - kaže Ratko.
Najpre je žrtvovao šupu, pretvorivši je u pogon za grube radove, ali to nije bilo dovoljno. U oskudici s prostorom, Marković je morao jednu od soba stana da adaptira u radionicu. Polako je pribavljao alate i materijale, izučavao deo po deo gitare, dobro je znao da zvuk ume i najmanju aljkavost na instrumentu da oda. Trudio se da sve do perfekcije dotera i - isplatilo mu se.
Danas ovaj Sevojničanin s ponosom pokazuje arsenal električnih gitara iz čijih žica, kada se prstima preberu, izbijaju tonovi koji bi i „fenderovim“ zvucima mogli da pariraju.
- Sve delove mojih gitara izrađujem sam, ručno, izuzev čivija za štimovanje i, naravno, žica. Telo instrumenta rezbarim od jove, lipe ili jasena, a vrat isključivo od javorovog drveta. U šupi sam napravio parionicu, gde drvo mora da se otkuva i izbaci otrove i sušaru, gde odstoji da bi izgubilo na težini. Posle lakiranja, a za to koristim nitro ili poliuretanski lak, gitara se polira a onda se u nju slažu magneti, na masku se postavljaju potenciometri, prekidač i tremolo, koji izrađujem od čistog prohroma. Gitara mora dobro da zvuči na suvo i pre postavljanja elektronike, jer ako su tada zvuci falš, možeš kasnije ubacivati magnete kakve hoćeš, ne vredi - priča Ratko Marković.
Ručni radovi su, objašnjava on, dosta skuplji od serijskih. Najjeftiniji „fender iz Sevojna“ košta 200 evra, mada Ratko ima i modela koje ne bi prodao ispod 500 evra. Najskuplji delovi tih muzičkih eksponata su, veli Ratko, potrošeno vreme i uložena pedantnost i preciznost.
- Jednu od mojih gitara sam poklonio Ranđi iz „Nevernih beba“. Koliko čujem, hvali me svojim kolegama. Valjda će biti zadovoljan i Milan Jelić iz „Ju grupe“. I njemu ću darivati jednu narednih dana kada dođe u Sevojno. Mogu ova moja čeda da sviraju svaku muziku, sve što poželiš, osim metala i hard-roka. To je već za tešku mehanizaciju, za instrumente bez duše - dodaje Ratko.
Autor: VLADIMIR LOJANICA | 17.12.2009. - 05:00
