Србија пребрзо стари
Породице у Србији у просеку имају по једно дете, а око 400 школа у Србији има од два до пет ученика. Прогнозира се да ће се 2050. године популација у Србији смањити за једну петину, то јест за милон и по становника. Демографи решење виде у имиграцији.
Србија је на четвртом месту у Европи по паду броја становника, показују подаци Америчког бироа за податке о становништву. У лошијој ситуацији само су Молдавија, Украјина и Бугарска. Прогнозира се да ће се 2050. године популација у Србији смањити за једну петину, то јест за милон и по становника.
Статистика показује да породица у Србији у просеку има по једно дете. О том сведочи и податак да око 400 школа има од два до пет ђака. Оваква ситуација брзо може да се реши само имиграцијом тј. доласком људи из других држава да живе у Србији.
Министарству за рад и социјалну политику ради подстицања рађања од 2008. године постоји и национална стратегија. Породицама које имају више деце помаже се финансијски, међутим,
због економске кризе стратегија се не спроводи у потпуности.
(a ja bih dodao da i pre ''krize'' je stanje bilo isto)
Na sve navedeno, naravno, slede komentari čitalaca i jedan koji mi je odmah ''zapao'' za oko:
(недеља, 27. јун 2010, 13:43)
Obicna Sebicnost.
ljudi moji, kalkulacija sa brojem dece je nista drugo nego SEBICNOST! Pravi i radjaj decu, gde ima za jedno, ima i za dvoje i tako redom. Setite se kada smo mi bili deca-da li nam je vaznije bilo da li nam roditelji imaju para ili da li nam pruzaju ljubav? Ako sam ikada nesto zamerio svojim roditeljima, to je uvek bilo u vezi nedostatka ljubavi i paznje, a ne zbog toga sto nisam imao lego kocke ili auto za 16 rodjendan...Dakle u pitanju je SEBICNOST i nista vise. Ne zelimo da delimo ovo malo sa jos jednim ustima. To je to. Pravi decu i pruzi im ljubav i paznju-sve drugo je minorno!!!
Izvor: sajt RTS
I kada se sve to lepo pročita čovek se zapita da li živi u nekoj zemlji Oz ili šta je već u pitanju. Mogu da razumem argumentaciju i kontraargumentaciju, ali reći da je SEBIČLUK razlog zašto se parovi danas sve ređe odlučuju na proširenje porodice je apsurd svetskih razmera!!! Još kad čujem poređenja ''kako su mogli naše babe i dede da imaju po petoro dece, a kako su živeli''... 
Da li ljudi koji ostavljaju onakve komentare znaju u kom veku žive!? I koliki su troškovi života bili u vreme naših baba i deda i koliki su danas? Da li isti znaju koliko birokratske muke mladi roditelji prođu dok dobiju tričavi dečiji dodatak? Slažem se ja da pare i bogastvo nisu presudni (jer ima ljudi koji imaju novac, ali ne žele decu), ali reći (kao dotični u svom komentaru) da ''ne želimo da delimo ovo malo sa još jednim ustima'' je van pameti.
Pa zar nije onda bolje imati i jedno, a iole da odrasta uz sve šta mu treba, nego pet, a svaki dan se pitati šta će sutra da jedu???
