Od „Prvog partizana” ostala samo Namenska
Kafana i sala za venčanja u užičkom gigantu
Vladimir Lojanica | 11. 09. 2011. - 02:02h | Foto: M. Cvetković | Komentara: 0
Kapija užičkog “Prvog partizana”, nekada čuvenog giganta, posetioce sada dočekuje širom raskriljena i kroz nju prolazi ko god hoće i kad hoće. Desno od ulaza u je stara portirnica, nekada mesto stroge kontrole, a sada pretvorena u kafanu. U tu kućicu gde su ih uniformisani portiri pretresali do gole kože, tražeći skrivenu pljosku s rakijom, radnici danas navraćaju na čašicu razgovora. U menzi koja je hranila 5.000 radnika živo je samo vikendom, jer se sala sada izdaje za svabde. Prostor levo od kapije pretvorio se u džunglu. Nad tim prizorom još uvek se nadvija poznati toranj, na njegovoj kupoli i dalje piše SOUR „Prvi partizan“.
Veliki deo fabričkog kruga zarastao je u šiblje i korov
Dovoljno je baciti i letimičan pogled na fabrički krug nekada moćnog i uglednog industrijskog džina i shvatiti na kakvo se dno on srozao. Napuštene portirnice, sablasno prazni pogoni, travnjaci obrasli rastinjem, dovoljno govore o sudbini ovog metalskog kompleksa. A kupci širom sveta još pamte sanitarne armature proizvedene u FASAU, „Gamine“ patent zatvarače, alate „Tvrdog metala“...
Od desetak firmi jedinstvenog sistema, koja su izdržavala pola Užica, slavno ime „Prvog partizana“ nosi još samo namenska proizvodnja, koja velikim izvoznim poslovima slovi za perjanicu užičke privrede. Sve ostale firme ili su pogašene, ili su na rubu opstanka, tek poneka još posluje u rangu proseka.
- Da su mi platili da uništim fabriku najbolje što znam, teško da bih uspeo ovako stručno da je osakatim - kaže Pavle Đ., penzioner „Prvog partizana“. Zatekosmo ga na ulasku u fabrički krug. Nije pošao da obiđe svoje bivše kolege jer njegovog „Tvrdog metala“ više nema, firma je likvidirana. Prošao je Pavle kroz kapiju i ušao u „Kapiju“, kafanu u fabričkom krugu. I mnogo mlađi od ovog penzionisanog majstora dobro pamte taj objekat.
Nekadašnja portirnica pretvorena je u bife
U srećno doba tu su portiri strogo nadzirali ko i kada ulazi u fabriku, šta unosi i šta iznosi. Kome na pretresu čuvari nađu alkohol - taj je iz kućice bio praćen disciplinskom prijavom.
- Mi smo se snalazili pa slali đake na praksi preko ograde da proture neku “pokilicu” i zavaraju čuvara. Danas, gledam, izađe čovek iz pogona, usred fabrike popije pivo i vrati se da radi - čudi se Pavle.
Gordana Stanić, zakupac „Kapije“, priznaje da su joj gosti zaposleni u fabrikama „Prvog partizana“, ali i bivši radnici, žitelji Krčagova, ono malo ljudi što se stara o obližnjoj kasarni.
- Radila sam 25 godina u ovoj fabrici i dobro znam kakav je bio režim ulaska u nju. Danas kroz kapiju prolazi ko hoće. Šta ću, živim od ugostiteljstva, imam dozvolu da prodajem i jelo i piće. Nije na meni da cenim da li radnik sme da pije ili ne - iskrena je Gordana.
- Slike propasti i na drugoj kapiji, na ulazu od pekare „Sreten Gudurić“. Rampa podignuta uvis, iza nje prazna, odavno napuštena čuvarska kućica. Na njoj veliki stari časovnik, ko zna od kada stoje kazaljke na „tri i deset“. Ko kod hoće može odavde da uđe u krug i šeta njime do mile volje. Niko ga neće presresti pitanjem - ko si, šta si, kojim poslom si došao ovde. I neće ga u toj šetnji mnogo ometati tutnjanje mašina, mnoge su odavno utihnule. Osim subotom i nedeljom kada iz menze zagrme svadbarske trube. Taj restoran, doduše, otvoren je za radnike, ali samo pre podne. A ne tako davno beše - punom parom radio je u tri smene.
Od SOUR-a „Prvi partizan“ ostala je tužno bleda senka - kaže Petrašin Drulović, predsednik Samostalnog sindikata Zlatiborskog okruga.
- „Gama“ je u stečaju. To je jedina propala užička firma koja je sačuvala imovinu. „Upaljač“ je likvidiran, baš kao i „Tvrdi metal“ čiju halu je kupila Namenska i tu preselila deo svoje proizvodnje. Uništen je i FASAU, sa hiljadu radnika sveo se na par desetina zaposlenih. „Sinter“ radi malim kapacitetom, ljudi zarađuju mizerne plate. „Korun“ i „Voksal“ solidno posluju, ali to su male firme. „Autoventil“ je nekada radio za „Zastavu“, BMW i ostale kuće auto-industrije, radi i sada, ali mu baš i ne cvetaju ruže - nabraja Drulović.
http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/276328/Kafana-i-sala-za-vencanja-u-uzickom-gigantu
