Deponija

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Pedja]

Već duže vreme opštinske vlasti ukazuju na problem gradske deponije čiji su kapaciteti popunjeni i da je potrebno pripremati novu. Izgradnja deponije je skup posao i dosadašnje finansijske konstrukcije su se izjalovile.

Jedna od ideja koju su opštinari pustili u javnost je mogućnost da se više opština udruži da zajednički gradi deponiju. Moram priznati da sam tu informaciju prihvatao kao šaljivu.

Prvo, gde će tolike opštine da se dogovore oko tako velikog posla a drugo: ko je lud da prihvati da na jednom mestu, na svojoj teritoriji skladišti svo toliko đubre.

Međutim, najnovija Užička nedelja obaveštava da ne samo da su opštine uspele da se dogovre, nego da se našao neko ko će da primi đubre u svoje dvorište.

Evo vesti:

Договори око изградње регионалне депоније у Дубоком се интензивно
одвијају уназад два, три месеца. Неки договори су обављени, и потписани су предуговори, а у реализицију овог пројекта поред наше општине, заинтересовано је да се укључи још седам општина златиборског и моравичког округа. Од тих седам општина само је општина Пожега остала резервисана.

Наиме од ове општине није стигао дефинитиван одговор да ли жели да учествује у финансирању и изградњи регионалне депоније. Све остале општине су прихватиле да учествују у овом пројекту. Општини Ужице то даје наду да ће врло брзо потписати уговор и дефинисати услове под којима ће учествовати у финансирању и изградњи депоније. С друге стране општинари се надају да ће моћи да се појаве уз велики број општина и код потенцијалних донатора од којих ће тражити финансијску помоћ, чиме ће ући у решавање једног од највећих комуналних проблема везаних за град Ужице и општине које гравитирају Ужицу.

У међувремену се и општина Љубовија појавила као заинтересована,
са њима су обављени разговори и општина Ужице сматра да ће и Љубовија постати саставни део ове приче. Наиме они су заинтересовани, а Ужице је вољно да прихвати њихово учешће. И Чачак је у међувремену показао интересовање да учествује у изградњи и коришћењу депоније у Дубоком. Оно што је спорно када је у питању Чачак, то је количина смећа које ће они испоручивати на месечном, односно годишњем нивоу. Стигла је информација да је у питању око деведест тона на месечном нивоу, док би све остале општине депоновале око сто двадесет тона на истом нивоу. Реч је о значајној количини отпада која би стизала из Чачка, међутим њихова уверавања су да та рачуница није баш најбоља, и да је заправо реч о шездесет тона, а можда и мање отпада зато што би они наводно изградили један рециклажни центар где би све сировине које могу да се рециклирају биле издвојене, а да на ужичку депонију одлажу само отпад које није за прераду. То значи да би у значајној мери био умањен капацитет ове депоније, али би Ужицу с друге стране олакшало изградњу у финансијском смислу. Након разговора са представницима општине Чачак, јасно ће се дефинисати колико ће бити њихово учешће, односно за колико година ће се смањити век депоније у Дубоком.

Ужице је на прагу потписивања уговора о изградњи и очекује само дефинисање учешћа Пожеге и Чачка.

Kako čovek ovo da shvati. U stvari, jasno je što je toliko opština raspoloženo da uže u dil, kada se već zna ko će tu da popije đubre, kako im ne bi odgovaralo - em je jeftinije, em đubre ode kod drugoga.

Računica je jasna - Čačku i Ljuboviji se više isplati da đubre prevoze u Uđice nego da ga skladište kod sebe. Jeste da će ih to koštati u parama ali ono što to đubr enosi sa sobom a što nikakve pare ne mogu da nadoknade, ide Užičanima.

Nije jasno kako to da gradske vlasti u Užicu ne samo da zagovaraju takvu ideju nego se još i nude da se u našem gradu formira deponija. Ako ovi dogovori i ugovori stvarno budu sprovedeni u delo, naš grad će postajati teži za najmanje 200 tona đubreta mesečno.

Deponija će biti formirana u Dubokom potoku, na prostoru gde ima dosta tekuće vode, a ta voda završava, nigde drugde nego u našoj Žetiji, i to u toku iznad grada, U Turici, koji smo do sada smatrali koliko toliko čistim. Neobavešteni Užičani će verovatno i tada da leto provode na Užičkoj plaži, brčkajući se u ratočenim ostacima svega i svačega što su bacili stanovnici SEDAM, a izgleda i više, opština. Hajde da samoj ideji formiranja takve deponije progledamo kroz prste, ali zar baš mora da se gradi tamo gde najviše smeta? Zašto nenegde nizvodno od Užica, pa onda zašto ne nizvodno od Sevojna, pa zašto ne nizvodno od Požege... i tako dalje... u stvari, može iznad Požege. Oni ionako nisu nešto radi da ulaze u "veliki đubretarski dil".

Mogli su opštinari da odluše da deponiju prave negde gore ispod brane u Vrutcima. Tamo ionako nije naseljeno, sve čista priroda (i voda), pa da odmah sruče sav taj talog gradskog života tolikog broja opština u Đetinju, da nas ne zavaravaju.

I na kraju zamislite đubretarske kamiona iz Čačka, Ljubovije, Bajine Bašte, Čajetine i ostalih opština, koji svakodnevno drmaju kroz grad hiteći ka odredištu - deponiji u Dubokom potoku. Svakog meseca, preko 200 tona đubreta proći će našim ulicama da doprinese "mirišljavom vazduhu" kojim naš grad obiluje.

Milsim da bi valjalo da neko iz postojeće deponije izvadi kakvu istrulelu motku pa da malo objasni vlastima neke stvari.

[pega]

daj nije valjda ozbiljno za duboki potok , prosto neverovatno , pa to je bas nizbrdo i sve se vraca u grad...uzas... gore je odvratno i ovako , kad god sam prolazio i kad vidim ponegde  neko nesto izrucio zgadi mi se... eh nikada necemo imati nesto za reciklazu , kad uzmem plasticnu flasu ,staklenu , limenku , uvek mi prodje kroz glavu da ce ona trunuti stotinama godina tu negde na cosku samo sto ova sugava zemlja nema mozga nimalo....

[Драгољуб]

Ne bi me chudilo da deponija bude na mestu kasarne u krchagovu. Lepo mesto nema shta, pored svega i veoma prometno. Ma shta oni znaju, oce u Duboki potok, pa samo shto nam svo to smece ne stave na tanjir. Ma jeste to problem, ipak Uzice je u "rupi" ali bez obzira deponija bi trebala da bude na najizolovanijem mestu gde nema zivog sveta a ne kao kod nas na Sarica Osoju. Gledam oko deponije bash ima dosta kuca. Ne smem ni da zamislim kako je onim ljudima koji zive u blizini.
Neka je stave na aerodrom "Ponikve" duz cele piste, eto reshenja. I onako na tom mestu retko kad poleti koji avion, skoro nikada u poslednje vreme. Lepo su nam ljudi iz NATO pakta 1999 godine objasnili da je mesto pravo za deponiju ili neki otpad........ mi ih naravno nismo poslushali, ma pametniji smo od celog sveta bre.....

[pega]

drogoljube ima na ponikavama na samam ulazu jedna deponija od vojske koja je jeziva... ono kerovi neki vijaju , prava jeza... a nema ovde nekog logicnog resenja osim reciklaze , secate li se vi kada je ovde bilo onih kontenjera za staklo papir i ta cuda...davno davno... i sta bi sa tim... nemoz' to ovde , ima da se udavimo u sopstvenom djubretu... uvek gledam da postujem to u vezi smeca  radim po propisu ali vecini to neznaci nista tako da bice veselo ....

[Драгољуб]

Iskreno ja ne poshtujem bash one zute i crvene kante, uwek su mi nekako daleko. I josh neshto kada bi ih praznili redovno mozda bi i stalo u njih ono shto bacam
Ispred moje zgrade imaju 4 kontejnera, a smeca ima da se napune josh 3 najmanje. Niko ne dolazi da to nosi. Mozda nemaju gde pa shtede prostor, ko zna :?:

[radnik]

Mislim da nije u pitanju Duboki potok nego selo Duboko.
Ako je ova moja tvrdnja tacna, onda nisu bas sve price na mestu.
Izvinjavam se - i ja sam slab sa geografijom.

Citao sam negde ranije, da su Pifki i druge organizacije imale okrugli sto ili konferenciju u Uzicu na ovu temu, izgleda da su se usaglasili da je ovo OK posao.

Mozda je ovo za nekoga dobar biznis.
Sto rekao neki moj kolega jednom - super je prevrtanje po kontejnerima - nista te ne kosta, a uvek nadjes nesto sto ti moze koristiti !

Dignimo glas PROTIV.

[Pedja]

http://www.danas.co.yu/20070712/hronika4.html#0

Realizacija projekta regionalne deponije kod Užica

Počela izgradnja pristupnog puta

Užice - Realizacija projekta regionalne deponije u selu Duboko kod Užica počela je prekjuče kada su predstavnici devet opština, iz kojih će se odlagati komunalni otpad, prisutvovali početku radova na izgradnji pristupnog puta do ove deponije.

Pristupni put od oko dva kilometra, čiju je gradnju u više navrata najavljivao ministar Velimir Ilić i o tome postigao dogovor sa predstavnicima prethodne užičke vlasti, povezaće deponiju sa regionalnim putem. Vrednost radova koje će obaviti užičko preduzeće Putevi je 55 miliona dinara.

Kako je objasnio predsednik užičke opštine Tihomir Petković, ove i naredne godine devet opština iz budžeta izdvojiće ukupno tri miliona evra. Najveće učešće u finansiranju ima Čačak sa 28 , a potom Užice sa 23 odsto.
On je dodao da će pored tog iznosa, tri miliona evra biti obezbeđeno donacijom Evropske agencije za rekonstrukciju, pet miliona evra kreditima, a Vlada Srbije izdvojila je oko milion evra. Petković je dodao da će buduća savremena deponija posedovati i centar za reciklažu, ispuniće savremene standarde Evropske unije i predstavlja jedan od najznačajnijih projekata za loklano-ekonomski razvoj.

- Očekujemo da ove godine završimo pristupni put, izgradnja same deponije trebalo bi da počne na jesen, a tokom narednih 45 dana biće odabran najpovoljniji izvođač radova - rekao je Petković i dodao da bi deponija trebalo da bude u funkciji naredne godine.

Velimir Stanojević, predsednik opštine Čačak, izrazio je zadovoljstvo što je izgradnja pristupnog puta konačno počela, jer, kako je objasnio, već petnaest godina Čačak ima problem sa odlaganjem komunalnog otpada, jer za izgradnju deponije na području te opštine nije bilo moguće odrediti lokaciju.

- Najvažnije je da je petnaest hektara zemljišta otkupljeno i da je u toku tender za izbor izvođača prve faze izgradnje regionalne deponije, rekao je Stanojević.

N. Kovačević

[Pedja]

http://www.pressonline.co.yu/vest.jsp?id=19528

07.09.2007, UŽICE

Izvor: BETA

Prva regionalna deponija u Srbiji na jesen iduće godine

Predsednik užičke opštine Tihomir Petković izjavio je danas da očekuje da će prva regionalna sanitarna deponija "Duboko" koju gradi devet opština Zapadne Srbije početi da radi na jesen iduće godine.

Kako je rečeno u Užicu na prezentaciji dopune studije o proceni uticaja deponije na životnu sredinu prema zahtevima Evropske banka za obnovu i razvoj (EBRD), vrednost te investicije je 12.209.156 evra.

Republički "Ekofond" izdvojiće 1.527.060 evra, devet opština 2.533.111 evra, Evropska agencija za rekonstrukciju (EAR) 2.969.822 i EBRD 5.179.161 evra.

U gradnji prve regionalne sanitarne deponije koja se nalazi na šest kilometara od Užica prema Kosjeriću učestvuju opštine Užice, Čačak, Lučani, Ivanjica, Arilje, Požega, Kosjerić, Čajetina i Bajina Bašta u kojima živi više od 370.000 stanovnika.

Otkupljeno je zemljište na lokaciji deponije, urađen je pristupni put i u toku su radovi na uklanjanju šume, rekao je na prezentaciji studije direktor JKP Deponija "Duboko" Vaso Šunjevarić.

On je dodao da će uskoro biti potpisan ugovor sa užičkim "Putevima" o izvođenju građevinskih radova u roku od 90 dana nakon čega sledi deo koji se odnosi na tehnologiju deponije.

Kompleks sanitarne deponije "Duboko", čija je upotrebna vrednost dvadeset godina, prostiraće se na 144.248 kvadratnih metara i na njoj će raditi 92 radnika.

Predstavnik beogradske firme MOL koja je radila procenu uticaja deponije na životnu okolinu Ilija Brčeski rekao je novinarima da "Duboko" ispunjava norme Evropske unije i da na osnovu predviđenih aktivnosti i projektne dokumentacije "neće biti značajnijeg narušavanja životne sredine i kvaliteta životne okoline".

"Ovo je jedna od retkih projektovanih deponija. Svaki stanovnik dnevno deponuje oko kilogram smeća i bolje je da to smeće 'stoji' u projektovanom sistemu uz nadzor javnosti i stručne javnosti nego da se odlaže u obliku smeća kako se to sada radi u Srbiji", kazao je Brčevski.

Krajnji cilj gradnje deponije "Duboko" je zatvaranje devet deponija u devet opština u Srbiji, a predviđena je i linija za separaciju, sistem za ekstrakciju i iskorišćavanje gasa i postrojenje za tretman otpadnih voda.

Ciljevi projekta su i izgradnja osam transfernih stanica u gradovima ucesnicima projekta u kojima bi se "prihvatao komunalni i građevinski otpad", a jedan od ciljeva prema dopunjenoj studiji je nabavka kamiona za transport smeća.

[fon Manštajn]

ako je budu gradili kao biosksop to znaci onda negde na jesen 2010.  

[Top]

Pa s obzirom da uchestvuje 9 opshtina u izgradnji deponije..smatram da bi to trebalo da se zavrshi u roku.

[fon Manštajn]

a zna li neko sta ce biti sa saricem, u smislu kako ce da revitallizuju to zemljiste?

[Ser Boki]

ako je budu gradili kao biosksop to znaci onda negde na jesen 2010.  

Биоскоп је власништво приватне фирме. Ја верујем да ће то све у року ићи. Кад имаш паре, то није проблем.

[Pedja]

Problem s odlaganjem komunalnog otpada u Užicu biće rešen otvaranjem nove regionalne deponije

U toku popis divljih smetlišta

Užice - Jedino legalno odlagalište otpada na području Užica je smetlište na Sarića Osoju, kome je istekao rok korišćenja. S druge strane, još ne postoji evidencija o broju divljih deponija u gradu, ali kako je Danasu rekla Vesna Jovanetić, referent u opštinskom Ekološkom fondu, u toku je popis takvih deponija.

Postojeće smetlište koristiće se do otvaranja nove savremene i regionalne deponije u Dubokom, nadomak Užica, čija je izgradnja počela, a na njoj će, kako je najavljeno, odlaganje komunalnog otpada početi na jesen. Ovaj projekat zajednički realizuju šest opština iz Zlatiborskog okruga (Užice, Čajetina, Arilje, Kosjerić, Požega i Bajina Bašta) i tri iz Moravičkog okruga (Čačak, Lučani i Ivanjica). Izgradnja u julu započetog pristupnog puta od oko dva kilometra je u završnici, tako da je preostalo njegovo asfaltiranje. Užičko preduzeće Putevi trebalo bi da završi grube građevinske radove na infastrukturnom uređenju lokacije, izgradi servisni put i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda.

Vrednost pristupnog puta je 55,6 miliona dinara, a započetih radova - oko 120 miliona dinara. Pored devet opština, u finansiranju učestvuje i Republički fond za zaštitu životne sredine sa 40 odsto. Inače, vrednost kompletne investicije izgradnje deponije procenjena je na 12,6 miliona evra. U realizaciju su uključene Evropska agencija za rekonstrukciju i Evropska banka za obnovu i razvoj. Kako je najavio predsednik opštine Tihomir Petković, tri miliona evra biće obezbeđeno od donacija, pet miliona od kredita, tri miliona od devet opština, a preostalih 1,5 miliona evra obećala je Vlada Srbije.

On je dodao da će buduća regionalna deponija zahvatati 15,5 hektara i da će ispunjavati savremene evropske standarde u toj oblasti.

- Od 23 seoske mesne zajednice, dosad je njih deset dostavilo podatke i na tom području postoji četrdeset divljih deponija. Procena je da samo na seoskim područjima ima oko sto divljih deponija. U osam gradskih mesnih zajednica procena je da ima pet ili šest većih divljih deponija, ali tačan broj saznaćemo nakon završenog popisa - rekla je Danasu Vesna Jovanetić.

Ona navodi da bi problem divljih deponija u selima mogao da bude rešen komunalnim opremanjem tog područja, odnosno da se proširi zona organizovanog prikupljanja smeća i na seoska područja.

- Užice je među retkim opštinama u Srbiji koje ima opštinsku odluku iz 2003. kojom je organizovano prikupljanje smeća prošireno na centre sela, pa je u nekim selima postavljeno više od sto velikih kontejnera, podseća sagovornica Danasa, podsećajući da je ovaj fond pristupio izradi lokalnog plana za upravljanje komunalnim otpadom, ali on već tri godine čeka na usvajanje.


Komunalna inspekcija

U opštinskoj komunalnoj inspekciji kažu da nemaju posebnu evidenciju o broju prekršajnih prijava, a kako je za Danas rekao Slobodan Ristović, načelnik te inspekcije, građani dojavljuju one koji nezakonito odlažu smeće, ali problem nastaje na sudu, kada sudija zahteva dokaze o tačnom datumu i vremenu nezakonitog odlaganja smeća, a građani, koji to prijavljuju, odbijaju da se pojave u ulozi svedoka. "Zbog tih problema naša inspekcija nije efikasna u većini slučajeva na sudu", ističe Ristović i dodaje da ne vredi povećavati kazne koje su trenutno od 500 do 5.000 dinara za fizička lica. S druge strane, kako dodaje, užička preduzeća ne stvaraju divlje deponije, ali povremeno to čine preduzetnici, prilikom rekonstrukcije objekata, pa umesto da šut odvezu na gradsko smetlište, istovaraju ga pored puteva ili u kanjonu Đetinje. "Bilo je kažnjavanja, ali ona su prava retkost, upravo zbog problema oko dokazivanja i suočavanja na sudu", kazao je u razgovoru za Danas Slobodan Ristović.


N. Kovačević

[Pedja]

http://www.biznisnovine.com/cms/item/stories/sr.html?view=story&id=18891

Nemačka kompanija želi da gradi deponiju Duboko

Predstavnici nemačke građevinske kompanije "Bilfinger Berger Sanjerung" iz Esena razgovarali su danas sa privrednicima u Užicu o mogućem partnerstvu za korišćenje fondova Evropske investicione banke za gradnju deponije "Duboko".

Nemačka kompanija je u Regionalnoj privrednoj komori Užice predstavila delatnost ekološke sanacije i saopštila da je, osim za deponiju "Duboko" u Užicu, zainteresovana i za gradnju ostalih deponija u regionu.
Gosti su istakli da su zainteresovani za izvođenje radova na srpskom tržištu i za sve vidove saradnje sa srpskim građevinskim preduzećima.

"Bilfinger Berger Sanjerung" je druga po veličini nemačka građevinska kompanija sa 52.000 zaposlenih koja po svetu projektuje i gradi mostove i tunele i učestvuje u koncesijama.

Posebna specijalnost kompanije "Bilfinger Berger" jeste izgradnja i sanacija deponija, dugoročno saniranje i recikliranje u industrijskoj oblasti, saniranje štetnih materija sa godišnjim obrtom kapitala u ovom sektoru od 181 miliona evra.

Predstavnicima lokalnih samoprava užičkog kraja predočene su tehnike rešavanja problema komunalnog otpada, sanacije kontaminiranog tla, prečišćavanje otpadnih voda, emisije štetnih gasova iz industrije.

Na skupu je rečeno da je u Nemačkoj kao eko-problem "visoko pozicionirano" prečišćavanje otpadnih voda, jer je za razliku od Nemačke Srbija "srećno mesto" sa dosta pijaće vode.

Predstavnici nemačke kompanije obišli su danas staru deponiju Sarića Osoje u Užicu kojoj predstoji sanacija i novu regionalnu sanitarnu deponiju "Duboko" kod Užica, koju zajednički gradi osam opština Zlatiborskog i Moravičkog okruga.

(Beta)

[Brue]

OK, posto verovatno, zbog generalno lose obavestenosti stanovnistva, nekima nije jasno sta je Projekat Duboko, evo malo informacija:

- za izgradnju Regionalne sanitarne deponije Duboko, postignut je sporazum devet opstina u ovom delu Srbije: Uzice, Cacak, Arilje, Ivanjica, Lucani, Pozega, Kosjeric, Bajina Basta i Cajetina. Postoji mogucnost da se pridruzi i deseta, tja Ljubovija.

- deponija ce, za neverovati, ispunjavati sve regulative relativno skoro donetog Nacionalnog plana za urpavljanje otpadom, kao i regulative EU. Dakle, bezbednije i mnogo bolje resenje od postojecih smetlista.

- na deponiju Duboko ce se odlagati, za sad, iskljucivo komunalni otpad, bez gradjevisnkog suta, medicinskog otpada, industrijskog otpada ili otrovnog otpada. Za sad - u smislu da ako postoje planovi za druge vrste otpada, razmislja se ne o odlaganju vec o unistavanju doticnog.

- telo deponije (prostor u koji se odlaze balirani komunalni otpad) nalazit ce se u rejonu Duboko, lokacije poznatije kao Turski potok, po potoku koji protice kroz tu lokaciju. Deponija je pozicionirana izmedju dva brda, koji su padom okrenuti od Uzica, ka Karanu i Lunovom selu.

- pored tela deponije na lokaciji, za sad, predvidjeno je postrojenje tzv Linija za selekciju otpada, kojom bi se smanjila kolicina odlaganog otpada (produzuje se zivotni vek deponije) i odvojile sirovine poput PETa, metala itd

- Uzice, posto je deponija na njenoj teritoriji, nece posedovati transfer stanicu, koje ce biti izgradjene u ostalih 8 opstina. TS ce biti prakticno prikupni centri za otpad, koji se na licu mesta balira, a potom specijalnim kamionima odlazi na deponiju Duboko. TS ce biti vlasnistvo Deponije Duboko. Sve opstine imaju rok od 3 meseca nakon otvaranja Dubokog, da zatvore postojeca smetlista i pocnu da koriste transfer stanice.

- Deponija Duboko ce u saradnji sa lokalnim vlastima i JKP za prikupljanje otpada poceti sa radom najverovatnije pocetkom 2010, sobzirom da su glavni radovi vec ugovoreni i predvidjeni za 2009tu, tja od pocetka marta, zbog vremenskih uslova.


Ako neko ima neka pitanja u vezi projekta, drage volje cu odgovoriti.

Pozdrav

[Pedja]

Posto rece da kroz taj prostor gde ce se nalaziti deponiej protice potok kao ce to biti regulisano, posto sumnjam da ce smeti da ostane da potok protice kroz deponiju jer bi na taj nacin direktno "razvlacio" otpadne materije.

Potok je opet samo povrsinski tok, gde iam potok to znaci i da postoje podzemni tokovi. kako ce to biti regulisano? Sta ce biti sa protorom koji se nalazi nizvodno od lokaciej deponije? Hoce li izvori biti zagadjeni? Da li ce biti upotrebljivi lokalnom stanovnistvu, posto pretpostavljam da nizvodno u dolini, postoje imanja i tu zive ljudi, gaje stoku, obradjuju zemlju...

[Brue]

Potok ce, ako se sloze ekolozi (?), biti u jednom delu ceviran, da bi se smanjio uticaj deponije na taj deo toka i nizvodno.

Ispod samog tela deponije ce se vrsiti analize zemljista i podzemnih voda, kao i prevencija zagadjenja, tako da, ako se sve dobro uradi kako je predvidjeno, nece biti ni malo stete po zivotnu sredinu (postavlja se vise zastitnih slojeva u zemlji, folije, geomembrane itd, pa tek onda baca djubre).

Lokacija je i odabrana, jos tamo pocetkom 90tih, bas zbog toga sto je slabo naseljena. Posto ipak ima par domacinstava koji zive u rejonu gde fakticki ne bi trebalo, islo se na kompenzaciju u vidu dovodjenja vodovodne mreze, pristupnog puta itd. A i ovo "ne bi trebalo" je uslovno, posto definitivno ce se situacija za 180 stepeni razlikovati od npr Sarica Osoje, gde se otpad ne balira, najcesce ne pokriva, a otpadne i otrovne pozdemne vode slobodno teku na 1km daljine, tja do samog centra grada i Djetinje.

Veliki problem, koji i ovaj projekat, a i svi ostali ekoloski projekti u Srbiji imaju, je nebriga nas kao naroda.
Sto se same deponije tice, najveci problem je u primarnoj selekciji, jer nacin na koji mi, na nivou pojedinca i porodice, odlazemo djubre, tja odlazemo sve u iste korpe/kontenjere, daleko je i od ekonomskog i ekoloskog standarda ili makar "bontona".
Za sledecu godinu, planirana je sira edukacija stanovnistva u tom pogledu, pa se mozda i nesto promeni.  Videcemo.