Nezapamćena najezda zmija na tromeđi Srbije, Crne Gore i BIH
Krsto ubio 17 poskoka, ali mu jedan umalo nije došao glave
Priboj - Ovih dana na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine traje prava najezda zmija, koje vrebaju ne samo na seoskom području, već i u kontejnerima za smeće i gmižu po dvorištima u ovdašnjim gradovima. Samo u poslednjih petnaestak čak 15 ljudi su ujele zmije, a nekolicina ovdašnjih žitelja je završila u bolnicama u Prijepolju, Užicu, ali i u Pljevljima, Mojkovcu, Nikšiću, Beranama, Rožaju. Najviše žrtava zmija zabeleženo je među beračima pečuraka.
Zbog ujeda poskoka 76-godišnji Pivljanin Krsto Tadić iz sela Smriječno, inače rođeni stric predsednika Srbije Borisa Tadića, završio je u bolnici. Spasila ga je trka sa vremenom, pošto je serum primio tek u Nikšiću, četiri sata nakon ujeda, jer u Plužinama nije bilo ispravnog seruma protiv ujeda zmije otrovnice. Poskok ga je ujeo dok je čuvao krave, a u Plužinama su konstatovali da imaju serum ali da mu je odavno prošao rok trajanja. Starac je završio na hirurškom odeljenju Opšte bolnice u Nikšiću, sav u oteklinama, sa jakim bolovima i uz povraćanje.
Krsto Tadić nam je ispričao da je, čuvajući krave tog dana oko podneva, malo prilegao da se odmori uz ogradu svoje livade. Osetio je peckanje između prstiju na ruci. Pomislo je da je nabasao na koprivu, ali je ubrzo shvatio da ga je ujela zmija. Inače, Krsto ni sam ne zna koliko je ubio šarki, smukova i vodenjača, a brojao je i proučavao upravo poskoke. U Smriječnom je, kako reče, samo ovog proleća od ujeda poskoka pomoć lekara zatražilo troje seljana.
- Svetlih i tamnih poskoka sa simetričnim kockama i crnih koji su odozdo roze-crveni ubio sam 17, a glava im je svima kao "ašmača" široka, pa odjednom mogu da progutaju velikog miša ili pticu žunu. Jednog sam probodenog na prutu držao iznad kotla u kome je ključala voda, i uverio se zašto ta zmija skače. Počela je da se uvija, a iz utrobe desetak centimetara iznad repa izašle su joj dve nožice sa žućkastim bodljicama dužine tri do četiri milimetra. Kada napada, poskok se njima odupre i zato je kao strela - priča Krsto.
- Zdravi ljudi ne mogu umreti od ujeda otrovnica koje žive u našim krajevima, ali je neophodno da što pre dođu kod lekara - rekao nam je pribojski hirurg dr Obrad Radić. On savetuje da mesto ujeda zmije treba vezati širim materijalom samo toliko da se smanji protok krvi prema srcu i mirovati, a bolje je i ne podvezivati mesto nego to uraditi kako ne treba - kaže on.
I iz bjelopoljskog, prijepoljskog, mojkovačkog, pljevaljskog i pribojskog kraja svakodnevno stižu vesti o prisustvu zmija u kućama i dvorištima, a sve češći su slučajevi ujeda zmija.
- Poskok i šarka, opasne otrovnice, naseljavaju suva i sunčana staništa. Odgovaraju im vinogradi, šipražje, parkovi, ruševine i dvorišta. Krajem proleća završava se njihovo parenje, pa zato kreću u potragu za hranom - kaže nam biolog Tomislav Tomović iz Bijelog Polja. Kako su nam rekli u medicinskim ustanovama u Prijepolju, Pljevljima i Priboju, nakon desetina ujeda zmija, ljudi su iz predostrožnosti ovih dana masovno kupovali Torlakov proizvod "antitoksin" koji sadrži protivotrov, špric i iglu namenjenu za ukazivanje prve pomoći ugroženom, a koji ovde košta oko 1.500 dinara. Ovaj Torlakov proizvod ljudi uzimaju iz straha i predostrožnosti, jer kako kažu, zmije osim po dvorištima, u potrazi za hranom i vodom gmižu i po hodnicima njihovih kuća.
Ovih dana u centru Priboja dogodio se interesantan slučaj - građani su na trotoaru videli poskoka. Dok su pokušavali da ga ubiju on se zavukao u parkirani automobil, vlasništvo Seada Alića. Nakon što je aktiviran motor, valjda zbog temperature, poskok je izmileo iz automobila, a onda ga je jedan vešti Pribojac smestio u već pripremljenu flašu.
Kako kaže pribojski epidemiolog dr Sandra Andrić, u većini slučajeva dvorištima gmižu neotrovne zmije, koje ne treba ubijati, jer uništavaju štetočine, glodare i insekte. - Otrovnice ne napadaju ukoliko nisu ugrožene. Preventive radi, u dvorištima u kojima su zmije primećene treba paliti stare krpe. Ipak, ako do kontakta dođe, treba znati da su na ovom području izuzetno opasne šarke i poskoci. Šarku je lako prepoznati po spektru boja, dok je poskok kraći, na glavi ima rog i karakterističnu crnu liniju - kaže dr Andrić.
A da je prema zmijama na tromeđi Srbije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine uvek bilo respekta, bojazni, pa čak i poštovanja, govori i nedavno izdata knjiga poznatog pribojskog pesnika Rasima Ćelahmetovića "Nepomenice", posvećena isključivo pričama o zmijama, kao i o ovdašnjem tradicionalnom strahopoštovanju čoveka prema ovom gmizavcu.
Damir Bjelopoljac
Uh... kako su ljudi neznalice. Zmija jeste opasna ali nije agresivna. Ona ujeda u samoodbrani. Ubiti zmiju je greh, jer je ona nezasticena i ne moze da se odbrani. Ako ne utekne na vreme, bespomocna je.
Ona ujede samo ako je iznenadjena i misli da je napadnuta, ako spava pa je nagazite ili je na neki drugi nacin ugrozite.
Poskok inace nije zmija koja skace, kakose u narodu veruje. On karakteristicno dize glavu iznad nivoa trave dok se krece, ali se cesto penje na drvece pa kada covek ili zivotinja prodje ispod grane na kojoj je zmija, ova se nime posluzi da sidje na zemlju, skoci sa grane na covek pa sa njega na zemlju. Ako se covek prepadne i pocne da je udara dok je na njemu, ujesce ga.
Kada ste u prostoru gde moze daima zmija samo se trudite da rpavite buku, nosite sa sobom stap i niime lupkajte i suskajte ispred sebe. Nemojte da trcite ili brzo hodaet kroz nepregledno zbunje, nego idite lagano, sa stapom ispred sebe. Ako se tako ponasate, nijednu zmiju necete ni videti a kamoli nagaziti.
Leti se zmije skupljaju tamo gde ima vlage, vode i gde je senovito, obicno u pukotinama stenja, uli zbunju. Na takvim mestima budeite obazrivi.
I NEMOJTE DA UBIJATE ZMIJE, one su vrlo bitan faktor u lancu ishrane u sumama. ako vam smeta zmija, oterajte je, laganim guranjem duzim stapom, ili trupkanjem (zmije ne cuju, ali osecaju vibrcije).
Cesto se, dok se krecete u prirodi oko vas cuje suskanje, na koje mnogi skacu kao opareni, misleci da se radi o smijama. Terba razlikovati suskanje. Zmija pravi dugotrajan sustav zvuk dok se krece prekolista ili kroz zbunje. Krathni, isprekidani susnjevi su od gustera i buba. Usvkaom slucaju, cak i ako ste u blizinizmije, nemojte da skacete, ostanite mirni, ako terba zaustavite se i pustite zmiju da ode svojim putem.
Ako logorujete u prirodi, vodite racuna da zmiej ali ne samo one, traze hranu i vodu, a naocito vodu osete. Ako ste smesteni kraj izvora ocekujte da cete se sretati sa stanovnicima sume. Ako ste u bezvodnom kraju, tada ih ocekujte jos pre jer osete oni vodu koju nosite sa sobom. dobar trik je da u neke posute naocite vode i stavite ih oko kapma na sigurnoj udaljenosti. Tako ce zivotinje imati vodu na raspolaganju i nece vam prilaziti.
Znajte, zivotinje izbegavaju ljude a ako su u vasoj blizini, to je zato sto vas nisu primetile ili moraju tu da budu.
