Zadata tema: KAO DA JE BILO NEKAD, KAO DA JE BILO TU

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Nevena^^^]

Treba napisati pesmu ili kratak prozni tekst na temu KAO DA JE BILO NEKAD, KAO DA JE BILO TU

Mozete koristiti i tekstove koje ste ranije napisali.

Mozete ucestvovati samo sa tekstovima koje ste sami napisali.

Mozete ucestvovati sa najvise tri teksta, ali svaki posaljite kao posebnu poruku.

Nemojte komentarisati tekstove, vec sacekajte da istekne period predvidjen za slanje radova, a onda ucestvujte u glasanju i komentarisite.

Period za slanje tekstova je sedam dana od dana postavljanja ove teme. Nakon toga, sledecih tri dana ce biti pokrenuto glasanje.

Pobednik zadaje sledecu temu.

Izvolite, pisite.

E, da zahvaljujem se svima koji su glasali za moj rad i time mi omogucili postavljanje nove teme i ako stignem postovacu i na ovu temu. Poz od mene

[أحدث الأرق من النو]

KAO DA JE BILO NEKAD, secam se mirisnih jorgovana, ispod kog si sedeo, na klupici sa donje strane! Secam se...uuh..tvojih ociju! Tvojih plavih ociju koje su gubile sjaj! Secam se topline tvog osmeha i svih reci koje si mi rekao!
Ustajem sa nadom, da je to bio samo san, da cu te i dalje vidjati za stocicem kako sedis, i kako pricas sa prolaznicima, i kako odspavas po neki sat, za istim tim stolom... budim se... i ocekujem da mi kazes "Dobar dan!" ali umesto toga cuje se stujanje vetra u krosnjama jorgovana...
I jos uvek, kad podjem u skolu, sa terase trazim pogled tvoj, u nadi da ce mi reci: "Jel vreme?!" "Jeste, vidimo se kasnije deda!" ali ne... nema nikog...
Za stocicem ne sedi niko, na klupi prazno mesto...tu u senci jorgovana...
KAO DA JE BILO TU!!

[Prti bee gee]

Posto ocigledno ne moze da se glasa,evo ja cu da napisem nesto.Khm,khm... :mrgreen:

Neznim,dugim prstima presla je preko svilene posteljine koja je krasila ogroman lezaj.Kad se setila ko je lezao tu,prekrila je lice rukama i gorko zajecala.Svaka biserna suza padala je na belu svilu i pravila neprimetne mrlje.Zar je moralo tako?Pritiskala je rukama grudi,zeleci da ugusi tugu koja je kao teret lezala u njenoj dusi.Svaka suza,nova rana.Novo jutro,veci bol.Pogled na zamracenu sobu cepao joj je srce na sitne delove.Sada umesto srca-tu je kamen.Tezak,ogroman kamen koji se ne moze izbaciti ni na koji nacin.Bacila je jos jedan,poslednji pogled na minijaturni jastuk,i ucinilo joj se da je ugledala...Ugledala je nju,Sonju,kako joj se osmehuje!Ne,nije moguce...Okrenula je glavu i brzim korakom napustila sobu.Nije htela da se priseca te uzasne veceri kad je malu Sonju opkolila nemilosrdna bolest.Jos uvek se seca kako su je nasli na podu,zgrcenu i malu,boreci se za zivot.Jadna Sonja.Zar je moralo tako biti?KLIK.Gotovo.Kljuc u bravi se okrenuo i soba ce biti zaboravljena neko vreme.Stejsi je prislonila glavu na vrata i ucinilo joj se da cuje neke glasove.Ne,ona samo umislja....Ne zeleci da se ponovo vrate uspomene,sto brze je otrcala od te kobne sobe.Otisla je zauvek,ali ostavila je secanje na malu Sonju i na njen umilni glas.Prazan krevet...pusta soba...a Sonja kao da je jos uvek tu...u Stejsinom narucju....

[Nevena^^^]

...Jer neke slike nikada ne izgube sjaj, neki glasovi se vise nikada ne cuju, a opet su tu, pogledi vise nikad ne osete a i dalje smetaju... leptiri nikad ne odlete...
     Posle svega ostaje magla...ostaje vreme... Ali ono ne leci bolne uspomene. Vremenom biva jace, teze, bolnije... Ostaje ti tamna senka, prati te, progoni, seca na prosle dane. I miris poznatog parfema. I zvezde koje ne mozes dotaci i more koje ne mozes preplivati i sunce koje je zaslo... I letnji vetar u kosi... Gomila slomljenih obecanja. Da ostaje ti i put na kom mozes zaboraviti, ali ti ne ostaje dovoljno snage da njime krenes... jedno ime koje ces uvek voleti, bez obzira na sve. I osmeh duboko u podsvesti i vecno pred ocima...
    Sve ovo podseca te da je bilo nekad, da je bilo tu, tu gde vise nikada nece biti, tu na velikom raskrcu, tu iza pete dugine boje... tu gde je sad praznina...