Deseti Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Pedja]

http://www.blic.co.yu/arhiva/2005-10-15/strane/kultura.htm#1

Deseti Jugoslovenski pozorišni festival u Užicu

Hvatanje koraka sa svetom

Jubilarni Jugoslovenski pozorišni festival biće održan od 14. do 21. novembra u Užicu. U desetom izdanju ove, sada već nezaobilazne smotre domaćih teatarskih ostvarenja biće izvedeno sedam predstava koje je odabarala selektor Maša Stokić.

Za najveće priznanje ovog festivala „Ardalion“ takmičiće se: „Brana“, Ateljea 212, „Višnjik“ Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“ Cetinje, zatim „Patka“ Kraljevačkog pozorišta (kome je ovo prvo učešće na Jugoslovenskom pozorišnom festivalu) kao i „Hadersfild“ JDP-a Beograd. Na užičkom festivalu biće izvedena i predstava „Mala trilogija smrti“ BDP-a, domaćin - užičko pozorište, izborio je učešće sa predstavom „Valpone“, dok poslednju takmičarsku predstavu „Medejini krugovi“ izvodi „Ujvideki sinhaz“ iz Novog Sada.

Pojašnjavajući svoj izbor predstava, selektor Maša Stokić rekla je da on nije radikalan već da je reč o hvatanju koraka sa svetom. „Od 68 odgledanih predstava samo je dvanaest ušlo u uži izbor“, kaže ona i dodaje da je „veoma indikativno to što su od tih dvanaest, čak četiri režirali stranci, a pet mladi reditelji“.

Poslednjeg dana festivala, u čast nagrađenih biće izvedena predstava SNP-a „Mera za meru“ kao najuspešnija predstava po broju osvojenih nagrada na festivalu.

Ž. J.

[Prti bee gee]

Ajoj,ljudi,meni se bas gleda Mala trilogija smrti,a sve karte su rasprodate... :cry: Tanja je rekla da je to predstava koju stvarno treba odgledati i ima velike sanse da pobedi na festivalu

[subcrime]

Sinoc sam gledao Hadersfield i ljudi predstava me je oduvala,cuo sam da je Brana bila odlicna

[Prti bee gee]

Jeste,Brana je bila super predstava,rekla mi je drugarica,a jos kad sam cula za Hadersfield...Sto nisam kupila karte?? :cry:  :cry:  :cry:  :cry:

[Pedja]

Uglješa Šajtinac, pisac "Hadersfilda", najnagrađivanije pozorišne predstave

Verujem jedino u katarzu pojedinca

Priča o izgubljenoj generaciji u tranzicionoj Srbiji. Domaći glumci su u tolikoj meri prepoznavali to vreme u kojem su živeli da su imali problem da igraju

Na nedavno završenom pozorišnom festivalu u Užicu predstava "Hadersfild" Uglješe Šajtinca, u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta, osvojila je četiri nagrade. Za ovu dramu Šajtinac je dobio Sterijinu nagrade za najbolji savremeni dramski tekst, a "Hadersfild" je i prvi komad nekog srpskog pisca koji je igran na sceni jednog britanskog profesionalnog pozorišta, i to u Zapadnojorkširskom pozorištu u Lidsu 2004. godine.

Uglješa Šajtinac (Zrenjanin, 1971) diplomirao je dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Do sada je objavio dve knjige proze. Od dramskih tekstova, profesionalno izvođenje imali su "Rekviziter", "Pravo na Rusa", "Govorite li australijski" i "Hadersfild".

Šajtinac ispisuje priču o svojim vršnjacima, ovde, u tranzicionoj Srbiji, o (još jednoj) izgubljenoj generaciji. Raša, Ivan i Dule žive u malom vojvođanskom gradu. Monotoniju njihovih života prekida dolazak Igora koji već godinama živi u Hadersfildu. Problem stanja duha današnje mlade generacije autor postavlja slojevito i sudbinu svojih junaka ne prelama samo kroz prizmu konkretnog socijalnog i političkog miljea, već i kroz intimnu dramu čoveka, dakle, kao dramu identiteta.

Sa Dejanom Kraljačićem Uglješa Šajtinac priprema scenario za ekranizaciju drame "Hadersfild".
- Deo glumačke ekipe iz predstave pokrenuo je inicijativu da uradimo filmsku verziju i preuzeo deo producentskih obaveza. I tu je kraj kada je reč o meni i "Hadersfildu". On me prati, a ja želim da ga se oslobodim. Radim na nekim novim tekstovima, do kojih ne mogu da stignem, a zanimaju me više od "Hadersfilda". Najviše bih voleo da sam izvan sve te euforije sa "Hadersfildom", jer to nije dobro za mene - kaže Šajtinac.

Po njegovim rečima, bilo je prirodno da se dotakne te teme. Bilo je, dodaje, tu malo i inata, jer je karijera njegove pojavnosti na teatarskoj sceni u zemlji u kojoj je rođen išla obrnutim tokom, pa je na sebe navukao etiketu "starmalog" pisca, koji je posvađan sa modernošću.
- Kad su izašle takve kritike, koje su u svojoj prirodi bile zlonamerne i bezobrazne, više nego sadržajne i konkretne, onda sam, iz inata, dobio potrebu koja se složila sa već postojećom idejom da napišem generacijsku dramu.

"Hadersfild" je, kaže, pisao kao svoju priču i nije ga zanimalo da se bavi društvenim kompleksima. Osećanje teksta se poklopilo sa emocijom publike.
- Želeo sam da napišem intimistički komad, a on se izrodio u opštenarodni, što meni, da budem iskren, nije drago. Voleo bih da ljudi iskreno misle da je situacija sazrela da svako kaže šta ima. Životom u poslednjih 15 godina na ovim prostorima bavili su se i drugi komadi.

Komad je u Engleskoj režirala Aleks Čizholm, a zanimljivo je da je ovoj Engleskinji poverena režija istog dela u JDP-u. Govoreći o razlozima zbog kojih je prvu postavku ovog komada na našoj sceni takođe uradila engleska rediteljka, jer se vrlo retko kod nas dešava da se režija novog domaćeg komada poverava nekome iz inostranstva, umetnički direktor JDP-a Gorčin Stojanović je objasnio da je tekst ponuđen našim viđenijim rediteljima, ali do saradnje nije došlo...

Šajtinac potvrđuje da je rediteljka imala problema pri postavci njegovog komada ovde.
- Za razliku od engleskih glumaca, koji su nastojali da naprave likove tridesetogodišnjaka i pri tom nisu bili opterećeni da budu autentični, domaći glumci su u toliko meri prepoznavali to vreme u kojem su živeli da su imali problem da igraju. To je veliko opterećenje. Rediteljka se izborila i oni su napravili dobru predstavu - ističe on.

Na konstataciju da je "Hadersfild" melodrama, Uglješa će reći kako se oduvek osećao kao pesnik.
- Tako pišem drame, prozu, tako živim. Samo su retki, vispreni umovi u mojoj blizini uspevali to odmah da primete i da me razotkriju. Hvala im za to. Melodrama se bavi pojedincem, njegovim uspehom i neuspehom i to je moja opsesija. Jedina katarza u koju verujem je katarza pojedinca. Veoma sam skeptičan da je ´HadersfildŞ dostigao momenat neke društvene katarze. Ne verujem u kolektivnu katarzu, ali verujem da se nekom pojedincu to dopalo. To kako svako od nas dolazi do svog utiska i doživljaja koji ne može ni sa kim da podeli, viša je promisao i vrhunski zadatak umetnosti.

Zvonko Prijović

[Pedja]

http://www.danas.co.yu/20051125/kultura1.html#0

Deseti jugoslovenski pozorišni festival u Užicu

Žrtve "Visokog napona" i pozorišni generali

Nenad Kovačević

Selektorku "Visokog napona" drmnula struja, publika je kolateralna šteta, a "drmatori" se "posipaju pepelom". Tako bi, najkraće mogli da se svedu utisci sa ovogodišnjeg i jubilarnog, 10. jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu. Naravno, treba dodati da je podeljeno i svih devet Aradliona za najbolja pozorišna ostvarenja.

Selektorka Maša Stokić promašila temu. Umesto najboljih predstava, što nalažu festivalska pravila, zanela se istraživanjem i provociranjem "učmalog domaćeg teatra". Zbog toga će, prete joj, biti smenjena. Time su organizatori namerili da jednim udarcem ubiju dve muve - proglasiće krivca za sumnjivi deo ovogodišnje selekcije i skinuti sa sebe odgovornost naknadnim "pranjem ruku". Veoma dramski. U tom ritualu, Mašu bi trebalo žrtvovati na oltar od pet miliona dinara, u prisustvu užičke publike, dok hor od festivalskog veća i uz tercu članova žirija, kao u antičkoj tragediji, para nebo nad Užicem, pevajući refren "Spasite festival, spalite Mašu". Ali, da krenemo redom.

Festival je koštao pet miliona dinara. Ni mnogo, ni malo. Taman da Užice uživa u sedmodnevnoj pozorišnoj čaroliji. Međutim, skoro pola festivalskog repertoara stavljeno je pod sumnju organizatora, naknadno, po završetku festivala. Maša Stokić je još prošle godine, dok je bila medijator festivalskih konferencija za novinare, a pošto je saznala da će biti ovogodišnji selektor, javno "zapretila" da će publici ponuditi iznenađenje i sasvim novu energiju visokog napona u našem pozorištu, a koje je na tragu evropskog i svetskog teatra. Izgleda da je to malo ko čuo.

Godinu dana kasnije, uoči ovogodišnjeg festivala, svoju selekciju je veoma precizno i pisano obrazložila, a Savet festivala usvojio. Iako se njen odabir nazvan "Visoki napon", već tada prevodio i kao "čudan, hrabar i pomalo bitefovski", niko, bar zvanično, od organizatora nije reagovao na njenu selekciju. Negativne reakcije usledile su pošto se završio Festival, kada je repertoar odigran, nakon što su pare potrošene, kada je publika već platila ulaznice. Izgleda da je Maša svoju selekciju napisala "sitnim" slovima.

Žiri je učinio presedan za deset užičkih festivala - uljudno se izvinio užičkoj publici što je platila ulaznice za selektorkin promašeni izbor. Da su oni birali, izabrali bi najbolje. Selektorka je optužena da nije poštovala festivalske propozicije koje podrazumevaju da užička publika za sedam dana gleda isključivo najbolje predstave koje su nastale tokom jednogodišnje produkcije u teatru Srbije i Crne Gore, i to bez obzira na poreklo pisca i pozorišni žanr. Izgleda da je malo ko gledao ono što je Maša gledala. Zbog toga će biti zatražena njena smena!

Na novinarsko pitanje - ako su predstave bile loše, zašto je podeljeno svih devet nagrada, žiri je "obelodanio" da je nagrađeno najbolje u, inače, Mašinoj lošoj selekciji. Kako to da niko, od dvanaest članova Saveta festivala i umetničkog direktora, pre početka užičke pozorišne fešte, nije saznao da se iza Mašine selekcije - krije Maša? Kako je bilo mogućno da, tek nakon festivala, "pozorišni generali" saznaju da nam je Maša "podvalila"? Ko to nije čitao i gledao, iako je za taj posao bio plaćen državnim novcem? Da li zbog toga svu krivicu treba natovariti samo na jedna leđa, ili je možda pravičnije takav teret ravnomerno rasporediti na nekoliko savesti?

Treba biti pošten i reći - selektorka Maša Stokić nije varala. Ona je na vreme isporučila svoj "spisak želja", koji je festivalski savet usvojio, iako to nije morao. Ali, tada niko nije govorio o njenim "pozorišnim prevarama", niko se nije koristio diskrecionim pravom! Ona je, takođe, na vreme upozorila da će njena selekcija biti poziv na svojevrsni "pozorišni megdan", ali taj poziv neko je trebalo da prepozna i pročita.

Ipak, ono što krasi užički festival jeste njegova otvorenost, neskrivena potreba da se javno debatuje o svemu što ga tišti. Prepoznaje se kreativna i iskrena ambicija ljudi koji ga pripremaju da bude još bolji, kao i njihova poruka da nema istine koja nije za ljudske uši. Međutim, ako će posledice "Visokog napona" trpeti samo Maša, a već je istrpela užička publika, bio bi red da malo "otrpe" i organizatori pozorišne užičke fešte.

[Pedja]

http://www.blic.co.yu/arhiva/2005-11-22/strane/kultura.htm

Završen pozorišni festival u Užicu

Najbolji „Hadersfild“

UŽICE - Predstava „Hadersfild“ Uglješe Šejtinca u izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta pobednik je Desetog jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu koji se igrao pod motom „Visoki napon“. Ova prestižna pozorišna smotra ostaće u senci žestokih kritika iznetih na račun selekcije viđenih predstava.

Dobitnik „Ardaliona“ za najbolju mušku ulogu na Festivalu je Nebojša Glogovac za ulogu Ivana u „Hadersfildu“, Josif Tatić je dobitnik nagrade za epizodnu ulogu oca takođe u „Hadersfildu“, dok je Marija Kalabić nagrađena za scenografiju takođe ove predstave. „Ardalion“ za režiju stručni žiri dodelio je Milici Kralj za komad „Brana“ „Ateljea 212“, najbolja žensku ulogu ostvarila je Varja Đukić u „Višnjiku“ Kraljevskog pozorišta „Zetski dom“ sa Cetinja, dok je laureat za kostimografiju Kamenćita Brojboiu u predstavi „Medejini krugovi“ teatra „Ujvideki sinhaz“ iz Novog Sada. Najbolji mladi glumac Festivala je Agot Ferenc iz „Ujvideki sinhaza“. Specijalni „Ardalion“ dodeljen je glumcima „Ateljea 212“ Petru Kralju, Branislavu Zeremskom, Tihomiru Staniću i Vlastimiru-Đuzi Stoiljkoviću i Dari Džokić.

Pobednike u osam od devet kategorija žiri je doneo jednoglasno.

Predsednik žirija dr Petar Marjanović kazao je da je Festival bio dobar, ali je izrazio žaljenje što je užička publika ostala uskraćena da vidi nekoliko izvrsnih predstava naših najboljih pozorišta.

Umetnički direktor Festivala Dejan Penčić Poljanski otišao je korak dalje u kritikama selekcije predstava, koju je nazvao negativnom, i prozvao selektora Mašu Stokić da nije poštovala propozicije Festivala.

„Mnoge predstave bile su dosadne jer selektor nije poštovao propozicije. Po pravilu ovde treba da dođe sedam najboljih predstava, ali u izboru Maše Stokić to se nije dogodilo. Čak je i sama u svom izveštaju napomenula da joj nije cilj da dovede najbolja ostvarenja u srpskom teatru, već da pokaže u kom pravcu pozorište treba da ide“, kazao je Poljanski.

„Četiri ili pet predstava možemo dovesti u pitanje da li su zaslužile da nastupe na ovakvom festivalu. Predložiću da Maša Stokić više ne bude selektor, a ja ću ponuditi ostavku jer sam je na to mesto ranije predložio“, nastavio je Umetnički direktor Festivala.

I pored žestokih kritika, Maša Stokić čvrsto stoji iza svoje selekcije i napominje:

„Ovo nisu najbolje predstave, ali mi najboljih predstava nemamo i toga moramo da budemo svesni. Ovogodišnjom selekcijom pokušala sam da udahnem vazduh u pozorišni, umetnički vakuum. Sve reakcije na selekciju pokazuju da sam uspela u tome. Depresija se leči izazivanjem reakcije. A to sam postigla. Neki budući selektor nekog budućeg festivala imaće lakši posao“, saopštila je Stokićeva.

Vladimir Lojanica