Trenutno chitam...

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[paukpevasam]

Patrik Ziskind - Parfem

Kafka - Amerika

                                                     Ja

[fon Manštajn]

konacno priveden kraju tolstojov rat i mir, prosto ne verujem da se ovo ocekuje od srednjoskolaca da procitaju, bas je obimno... no uzivao sam citajuci sagu o zgodam i nevoljam , pjera bezuhova, mlade natase rostove, kneza andreje i marije bolkonske i mnogo drugih kompleksnih likova koji se provlace kroz delo. inace ovde je obradjen deo istorije rusije od poceta ruskih carki sa napoleonom (detaljno je opisana bitka kod austerlica) , pa sve do rata 1812, pada smolenska, ( detaljan opis borodinske bitke) pa pad moskve i na kraju proterivanje francuza sa teritorije tadasnje kraljevine rusije... knjiga je pitka i ima osecaj kao da sam odgledao neku seriju, jer se ovo citanje oduzilo skoro 5 meseci...

[fon Manštajn]

procitao sam knjigu "Sveta knjiga vukodlaka" od Viktora Peljevina, u pitanju je savremeni ruski pisac, radnje smestena u tranzicionu rusiju i prati bice, vukodlaka-lisicu, koja kroz svoj zivot, od nekih 2000 godina, pokusava da shvati vrhunsku istinu, kako se transforimisati u super vukodlaka i sta ta transformacija zapravo predstavlja...

ovako ispricano deluje kao neka decija horor knjizica, ali nije, i osim sto su glavni likovi vukodlaci, integrisanji u ljudski sistem i vrednosti i zivota, sve ostalo je krajnje uobicajeno... potrebno vam je malo strpljenja, i poprilicne koncentracije da bi ste mogli da ispratite pomalo uvrnut stil pisanja ovog ruskog savremenog pirca...

izadvac knjige je "Plato"

[Starla]

"Tajni svet jedne kupoholicarke" od Sofi Kinsela,nasmejala me do suza.Nekako sam videla samu sebe kroz tu knigu..Zedj za kupovinom i kada se nema sredstava,veciti minus,pokusaji da na blef dodjes do onoga sto zelis,kroz sve to prolazi junakinja koja zapada u neverovatne situacije iz kojih se cupa kako zna i ume.
I po milioniti put kad ne znam sta cu ,citam"Gordost i predrasude",obozavam tu knjigu,i uopste sve knjige Dzejn Ostin.

[dandelion]

"Idi, vreme je" od Mrije Jovanovic. Tek sam na polovini, za sada se ne cini lose, savremena tematika, surova srpska realnost vidjena pre svega sa politicke strane. Ja vise volim istorijske romane, ali nije  na odmet da se procita i nesto ovakvo.

[fon Manštajn]

procitao sam knjigu "Čitač" od nemackog savremenog pisca Berhnard Šlink, delo je svrstano u psihološku prozu. Inace radnja se desava u nemackoj u vreme kada stasavaju generacije mladica i devojaka, ciji su roditelji na ovaj ili onaj nacin bile umesane u delovanje i funkcionisanje fasistickog rezima.

Mihajl, momak od 15 godina, zaljubljuje se u Hanu zenu u poznim 30-tim godinama. ona prihvata njegov ljubavni impuls i posle kratkotrajne, kompleksne romanse ona nestaje. prvi sledeci put je vidi, obavljajuci praksu na studijama prava, kao jednu od optuzenih u procesu sudjenja cuvarkama u nacistickom logoru smrti, Ausvicu  ...

tuzna prica... izdavac je "Plato"

[fon Manštajn]

ljubav, cednost, postenje, nepostenje, oficiri, razbojnici, opasnost, prijateljstvo, ali pre svega ljubav, uvek prisutna, ponekad opasna a cesto i zabranjena, vecta inspiracija klasicnih ruskih pisaca. Sve ovo cete naci u knjizi "Kapetanova kci" od Aleksandar Sergejevica Puskina...

dinamicna knjiga i simpatican zaplet, u jednoj od  zabitih gubernija carske rusije... vrlo verovatno cete je procitatati za jedan dan...

[fon Manštajn]

u kratkom vremenskom intervalu procitao sam jos jednu zanimljivu knjigu, memoari glavnog komandosa nemackog vermahta, beclije Otooa Skorcenija, gde su opisani dogadjaji od napada na rusiju, oslobadjanja musolinija, sprecavanje, klasicnim vojnim udarom, madjarskog predsednika admirala Hortija da potpise separatni mir sa rusima `44., pa operacija "Grifin" tokom ardenske ofanzive, i na kraju nirnberski proces...

Knjiga se zove "Specijalna misija" a autor je sam Oto Skorceni, koji je, naravno ne preterano bogatim knjizevnim jezikom, porilicno detaljno i zanimljivo opisao najbitnije  operacija nemackih komandosa  koje je planirao i izvodio za vreme drugog svetskog rata... pa cak sam se par puta lepo nasmejao cinicnim komentarima upucenim na racun nerealnih zelja nemacke vrhovne komande pred kraj rata...

izdavac je "Algoritam izdavastvo"

[Sojka_Tica]

Igra staklenih perli  

[jolly_ue]

Don Kihot-Servantes...sprema se ispit :/

[dandelion]

Research Methods in Physical Activity
I svi su izgledi da mi beletristika nece doci do ruku u skorije vreme.  

[Svesna]

Ja pre par dana procitala " Dragulj Medine " . Nije mi jasno zasto su se toliko bunili protiv izdavanja ove knjige . Mozda zato sto Prorok Muhamed i nije bas slusao ono sto je sam propovedao ?  

[macholina]

Suze su o.k. -Mirjana Bobic Mojsilovic

[Starla]

Ja pre par dana procitala " Dragulj Medine " . Nije mi jasno zasto su se toliko bunili protiv izdavanja ove knjige . Mozda zato sto Prorok Muhamed i nije bas slusao ono sto je sam propovedao ?  

Kniga je "podigla prasinu" jer je Muhamed u njoj predstavljen kao pedofil,jer je Ajsa njegova maloletna zena i najdrazi dragulj bila dete.Iako je autorka pazljivo pazila da ne povredi osecanja muslimana,nije im se svidelo to sto je Ajsa predstavljena kao opasnica i mocna zena ,jer muslimani za zene imaju predvidjen ropski polozaj u svom drustvu.
Inace ne znam cemu frka ,jer je knjiga tezak kiceraj.
Uostalom vec ima i nastavak..ima da bude kao Rambo1,2,3...:S
Ja sam procitala knjigu koji sam dobila od drugarice.Zove se " Cujte Srbi!Cuvajte se sebe" od dr Arcibalda Rajsa.
Covek nas je procitao..i nije ni cudo sto nam je ovako kako jeste kada se ne menjamo i ne izvlacimo nikakve pouke iz gresaka koje smo cinili.
Evo nekih citata:
"Skupstina vase zemlje ,jedne od najjunackijih u tom velikom ratnom obracunu,stvarala je jedinstven parlament u svojoj vrsti-parlament zabusanata"
"Od rata do danas 1928 video sam najmanje 50 ministara i sa retkim izuzetcima,svi ti ministri su se obogatili"
"Vasi politicari - strancari zele da medju cinovnicima imaju samo ljude iz svoje stranke"
O omladini "Oni zele da zive "svoj zivot" ali ne zele da se zrtvuju za druge.Sta im znaci buducnost zemlje kada oni vise nece biti tu?! "
Lepo nas je procitao jos 1928 dr Rajs i lepo upozorio..Izgleda da nista nismo naucili.
Ako neko zeli da procita knjigu moze da preuzme PDF
http://www.scribd.com/doc/179098/Aribald-Rajs-UJTE-SRBI

[أحدث الأرق من النو]

April i sest dana maja - Hallucinoman
Savremena prica o ljubavi, prijateljstvu, Beogradu, Bogu, drogi, sektama, nama... sve spakovano u 36 dana



 

[Starla]

Nekada davno procitala sam je i sad je ponovo dospela u moje ruke.Kao sudbina..
Zasto je Ivo Andric jedan i jedini shvatis kad citas njegova dela.
"Jelena ,zena koje nema" je snazna prica koja dotice najtananije osecanja u coveku.
Evo nekih delova koji je toplo preporucuju:
OD SAMOG POČETKA

      "  U tišini i nepomičnom vazduhu letnjeg dana javi se odnekud neočekivan i nevidljiv pokret, kao zalutao i usamljen talas. I moj napola otvoren prozor kucnu nekoliko puta o zid. Tak-tak-tak! Ne dižući oči sa posla, samo se nasmeših kao čovek koji zna dobro sve oko sebe i živi mirno u sreći koja je iznad iznenađenja. Bez reči i bez glasa, samo jednim pokretom glave dadoh znak da je šala uspela, da može ući, da je čekam sa radošću. Tako ona dolazi uvek, sa ljupkom šalom, sa muzikom ili mirisom.
...Naravno da posle nikad ne uđe niti je ugledaju moje oči, koje je nikad nisu videle. Ali ja sam već navikao da je i ne očekujem i da sav utonem u slast koju daje beskrajni trenutak njenog javljanja. A to što se ne pojavljuje, što ne postoji, to sam prežalno i preboleo kao bolest koja se boluje samo jednom u životu...

...A u oktobru, kad je popodnevno sunce žitko i kad ga čovek pije bez kraja i zamora kao da pije samu žeđ, ona se gotovo ne odmiče od mene dok sedim na terasi, pokriven pletivom sunca i senki od lišća. Osećam je u sobi po jedva čujnom šuštanju listova u knjizi ili po neprimetnom pucketanju parketa. Ali najčešće stoji, nevidljiva i nečujna, negde iza moje senke. A ja satima živim u svesti o njenom prisustvu, što je mnogo više od svega što mogu da daju oči i uši i sva sirota čula..."

...NA PUTOVANjU
"Još dugo sam krstario tim živim i prometnim delom grada, vukući svoje paketiće i unezvereno gledajući oko sebe. Na mahove bi mi se pričinilo da za ugao zamiče Jelena. Potrčao bih naglo i tamo nalazio - neku nepoznatu ženu. Zastajao sam postiđen. Ali malo docnije opet bi mi se učinilo da se u gomili, na protivnoj strani ulice, nazire Jelenin stas. Pretrčao bih nepropisno i - uzalud. Sve me je varalo. Sve sam više gubio poverenje u svoje oko i svoj korak. Izmučen i umoran, stigao sam na stanicu pred sam polazak voza. Uzeo sam svoje stvari, smestio se u avetinjski osvetljenom kupeu. Paketiće od kupovine složio sam u svoj kofer. Činilo mi se da sam se udvojio i da vidim sam sebe kako dugo sedim nepomičan sa koferom na kolenima, pitajući se neprestano da li je to zaista mogla biti Jelena, a zatim čvrsto i nervozno pritišćem njegove dve brave, koje pri zatvaranju kažu metalnim glasom, jedna: da!, a druga: ne! Prolazimo kroz vlažnu tamu i pust, neosvetljen predeo. Jelena se neće više javiti. Mrak, vlaga. To nije njen element. Preda mnom je noć bez sna, nedogledna, jarosna, ubilačka pustinja. Čini mi se da je živo biće neće preživeti ni videti joj kraja. A meni valja živeti, i čekati. Živeti sa nadom, u čekanju. Pa i bez nade."

DO DANA DANAŠNjEG

.."U najgorim časovima noći - a noć je bila uvek zlo vreme moga života - biva ponekad da se javi nešto kao slutnja njenog prisustva. Ne postoje četiri strane sveta, nego samo jedna, a ta nema imena. Ne zna se i ne pita se više šta je dole a šta gore, šta izo. a šta ispred. Živ sam, ali u svetu poremećeiih odnosa i dimenzija, bez mere i videla. I Jelena je prisutna, ali samo utoliko što znam da negde pruža ruku kojom hoće nešto da mi doda. I ja živo želim da podignem desnicu i primim sitan, nevidljiv predmet koji mi nudi. Tako ostajemo dugo u tom bolnom položguu jednog započetog i jednog nerođenog pokreta, a ne znamo gde smo ni na čemu smo, ko smo ni kako se stvarno zovemo. Ono što je živo i jasno u mojoj svesti, to je naša želja koja je jedna. Po toj želji i znam da postojimo, ona je jedino što nas vezuje i sve što znamo jedno o drugom."
.."Tako sam se ne jednom budio usred noći, sa gorčinom u ustima, sa nemirom u utrobi, kivan na sebe, na tu prokletu ženu čije pismo uzalud očekujem, i na ceo svet. Odlazio sam ka prozoru kao čovek koji traži svetlosti i vazduha, i udarao žestoko dlanom o prozorsku dasku, gnevan i rešen da jednom raščistim to pletivo od obmana u koje me zapliću moje rođene misli.
        "Ne, neće se rekad javiti!" - govorio sam sad u sebi. "Pa ona i nema ruku, ne zna šta je pero ni hartija, ni ljudska misao ni ljudska reč; ona i ne sluti da postojim, ni ja ni moj svet iščekivanja. Ni..nje same nema. Izgubio sam se tražeći je." - Tako sam govorio, ali sam u isti mah uviđao da time ništa nije razjašnjeno ni utvrđeno. Osećao sam samo bol u podlanici. I moja se misao po stoti put okretala i jurila u suprotnom pravcu.
        "Nikad neće pisati? Ne postoji? A šta je to što me je probudilo, diglo i dovelo do ovog prozora? I šta mi, najposle, znamo šta sve postoji a šta ne? Dobro, neće i ne može pisati. Nikad. Ali kad bi sutra osvanulo njeno pismo, sa porukama..."I krug je počinjao opet da se vrti, bez prestanka, bez milosti, i bez izlaza i rešenja."
..."Ali, proleće je. Opet proleće. Bogat sam, miran, i mogu da čekam. Da, ničeg nije bilo i ničeg nema, jasnog i sigurnog, ali ništa nije ni izgubljeno ili isključeno, nepovratno i potpuno. Znam da u svetu ima mnogo napola otvorenih prozora u koje kuca prolećni vetrić, sunčevih odblesaka na metalu i u vodi, praznih sedišta u kupeima, ustalasanih povorki i obasjanih lica u prolazu. Slutim i hiljade drugih nepoznatih mogućnosti i prilika. Znam da se svuda i svagda može javiti Jelena, žena koje nema. Samo da ne prestanem da je iščekujem!"

Ovi kratki odlomci neka budu mala preporuka za citanje ovog poetskog proznog triptiha...

[Starla]

Toplo preporucujem :Nikola Altomanovic-dr Zeljko Fajfric
Izuzetna istorijska knjiga o usponu porodice Vojnovic,medjusobne otimacine teritorija izmedju srpske vlastele,i mnogo drugih zanimljivih desavanja iz tog doba.
Pokusaj ubistva Lazara Hrebeljanovica,stalno jurisanje na Dubrovnik...ko bi rekao da je jedan momak od 25 godina toliko lud i hrabar...
Evo jednog odlomka vezanog za kraj vladavine Nikole Altomanovica i opis uzicke tvrdjave iz koje je pokusao da se odbrani od Lazarovih naleta :
..."Већ у очајању упути се у Ужице вероватно мислећи да из њега организује отпор.
Сам положај ове тврђаве је био изузетан и на први поглед се чинила неосвојивом.
Саграђена је на високој стени коју са три стране обилази река Ђетиња. Тврђава има
неправилан облик нагнут ка реци (због неправилности стене). На неки начин
тврђава се састојала из три дела, релативно независна, али који су били повезани
покривеним ходницима. Због таквог распореда једино је са северне стране могућ
приступ, али и њега брани један велики полигоналан донжон око којега је саграђен
горњи, ужи део града. Он лежи потпуно издвојен на стеновитом зубу са четири
угаоне куле до које се могло стићи само уском стеновитом стазом. Средњи део
тврђаве личи на неправилни четвороугао са неколико малих и једном великом
кулом. Доњи део града је нагнут ка југу са дугачким зидовима који су се спојили у
огромној округлој кули која као да се издиже из саме реке, а све зато да би се
посади која брани град омогућило снабдевање водом. Осим тога тврђава у средњем
делу има дубоки бунар до кога се спуштало са 156 степеника, а вода је извлачена
посебним механичким уређајем. Изгледало је да се жупан Алтомановић коначно
дочепао сигурности и да може да организује одбрану.
У томе није успео јер је под град веома брзо стигао и Лазар Хребељановић. Тврђава
је одмах опкољена и напади на њу су почели. Опсада је била веома активна и
Хребељановићеви људи су бесно нападали на тврђаву...
...Под Ужицем је сигурно било и "корњача" које су представљале покретне заклоне
(такође на точковима). Под заштитом њихових ојачаних кровова нападачи би се
примакли зидинама и поткопавали их, затрпавали би ровове, итд. Чини се да је град
бомбардован и ватреним оружјем што би вероватно била прва употреба овога
оружја у Србији. Ако би то било тачно онда је за претпоставити да је Лазар
Хребељановић ово оружје прибавио из Дубровника који је у то време већ користио
неке врсте топова.
Против све ове "технике" ма колико она по данашњим схватањима можда може
бити примитивна град се није могао дуго бранити и предао се, а са њиме и жупан
Алтомановић. Тиме је доживео и коначни пораз. Имао је тек 25 година. Сама
акција усмерена ка његовом уништењу је трајала око три месеца"
Neiskustvo i mladost su uzeli svoj danak kod mladog Nikole ,iako je nadziveo svoje protivnike kneza Lazara i Vuka Brankovica.Da mu je bar bilo trunke mudrosti njegovog strica Vojislava ,daleko bi dogurao...

[Pedja]

Ne bih ovo baš uzeo za tačno. Naime, čak ni mnogo kasnije, kada su Turci bili opkoljeni u tvrđavi, nije im ništa mogla ni artiljerija, već su se sami predali posle duge opsade.

Zbog toga je tvrđava, dogovorom Rusa i Austrougara, nakon rata, minirana, da se slični problemi ne bi ponavljali ubuduće. Zbog toga je tvrđava sada u ovakvom stanju. Da nije minirana, danas bi bila cela celcata.

[Starla]

Pa imas pravo da mislis sta god hoces.Knjiga je pisana prema istorijskim izvorima (Mavro Orbin,Feliks Kranic),a i sumnjam da bi se neko usudio da napise istorijsku knjigu tako sto ce pisati nesto sto se njemu cefne.
Inace ovaj pisac je napisao bas mnogo knjiga o srednjovekovnoj Srbiji,a i ostalim nekim bitnim istorijskim dogadjajima.
Ne bi bilo lose procitati ,zanimljiva je stvarno
Opis tvrdjave je iz 19 veka,i opisao je F.Kranic,evo odlomka iz knjige istog autora koji dotice ovu tematiku:
Ovde treba napomenuti da je ovo opis tvrđave iz XIX veka, dakle, skoro 500 godina nakon što se župan Altomanović u nju zatvorio. Sigurno da je ona od župana Altomanovića pa sve dok je Kanic nije ovako opisao pretrpela mnoštvo izmena, ali je isto tako sasvim izvesno da je i u XIV veku, kao i u vreme Kanica, njen položaj bio veoma dobar i da se teško mogla osvojiti.

Ovo utvrđenje je moglo da izdrži dužu opsadu i svi oni koji su ga hteli osvojiti nisu mogli računati na to da će posadu da iscrpe sa žeđu jer je niza stenu do iznad same rečice sagrađen donji deo grada koji je osiguravao pristup vodi. Međutim, Užice nisu imali u tom momentu dovoljan broj posade i odgovarajuću rezervu hrane, a što nije bilo uopšte čudno jer niko se nije nadao da će se bilo ko usuditi da napadne na župana. Još manje se moglo misliti da će se poslednji otpor pružati iz Užica, a čak da se i to znalo akcija koju je vodio knez Lazar bila je zaista munjevita tako da jednostavno nije bilo nikakvog vremena da se bilo šta ozbiljnije pripremi za dugu opsadu. Konačno, imajući u vidu kako su vesti u to doba dugo putovale, pitanje je da li je posada uopšte i znala šta se dešava sve dok župan Nikola nije uspaničeno ujahao u grad. Zato u tvrđavi sigurno nije bilo nikakvih ratnih mašina koje bi se mogle suprotstaviti onima kojima bi napadač mogao napadati, a osim dovoljnih količina hrane nije bilo ni oružja, ulja, itd.

Ukratko, utvrđenje je bilo potpuno nespremno i onoga momenta kada je župan Nikola ušao u njega morao je to i sam da uvidi. Nije bilo vremena da se bilo šta učini jer su se uskoro trupe kneza Lazara našle pod zidinama i počele odmah besno da napadaju. "Kad je o tome bio obavešten knez Lazar, smesta pohita tamo sa svojom vojskom i opsedne ga" (Mavro Orbin). Nije slučajno da je baš knez Lazar bio taj koji je opkolio Užice i zadao poslednji udar Altomanoviću. Između njih je besnela strašna mržnja više povezana nekim njihovim ličnim odnosom, a manje time što su obojica bila pretendenti za najmoćnijeg velikaša u Srbiji.

Na kraju župan Nikola je ipak uspeo da organizuje otpor iz tvrđave, ali zbog njene nepripremljenosti kao i zbog odlučnosti opsadnika, posada se uskoro predala. "Pošto je na razne načine jurišao na grad, a naročito vatrom, njegovi se branioci, kad više nisu mogli odolevati, predadoše" (Mavro Orbin). Da li je predaja išla sa županovim pristankom ili ne, teško je reći. S jedne strane župan se nije mogao nadati nikakvoj milosti od kneza Lazara, a opet s druge strane nije nemoguće da su vođeni i neki pregovori te da je županu bilo nešto obećano u slučaju predaje. U svakom slučaju to je bio potpuni trijumf saveznika nad županom, a on sam je bio zarobljenik dok mu je sva imovina oduzeta. "I tako pakosni Nikola bi zarobljen sa svom svojom imovinom" (Mavro Orbin)."
Nadam se da je sada u redu,a kad procitas bices jos zadovoljniji

[Pedja]

Nije Kranic, nego Kanic, a tako je dobro opisao uzicku tvrdjavu da su istoricari dugo mislili da je tvrdjava imala tri kule a nikako nisu mogli da nadju gde se ta treca denula posto uostaciam zidina za nju nije bilo mesta

Ne tvrdim ja da covek nije u pravu, samo sam uzrazio sumnju s obzirom na položaj tvrđave i njenu nadmoćnu funkciju u opsadi. To pokazuje i podatak da su se branioci predali, a da ona nije osvojena.

[Starla]

Nadam se da si bar procitao knjigu .Veoma je zanimljiva,i otkriva lik N.Altomanovica u jednom novom svetlu ,nama manje poznatom.
Ja sam upravo zavrsila Zovem se Crvena od Orhana Pamuka.
Slusala sam mnogo pohvala o njemu kao piscu i znam da je dobitnik nobelove nagrade,pa sam jedva docekala da procitam ovu knjigu.
Iskreno,prvo pitanje mi je bilo,posle prociyane knige,"kako li je islamska zajednica mogla da proguta njegova pisanija??"
Knjiga govori o svetu iluminatora i njihovom zivotu( btw skloni su homoseksualnim dozivljajima) i njihovom nasledju.Radnja smestena u 16 veku i opisuje procvat i prodor franacke skole slikanja i strah islamskog zivlja od "djavoljih" slika portreta,prikazivanja slika koriscenjem perspektive itd..
Zbog izrade jedne knjige sa slikama inspirisanim franackim slikarstvom desavaju se ubistva ljudi koji ucstvuju u radu na knjizi.
Crvena kao simbol strasti,boje nad bojama ,boja srece,ljubavi,strasti,krvi..ima svoje mesto u knizi punoj simbolike.
U svakom poglavlju menja se i pripovedac,a evo i jednog odlomka gde je pripovedac šejtan (đavo)
"Da, Bog je stvorio čovjeka pred nama, svojim anđelima. Zatim je naredio da mu se
poklonimo. Da, dok su mu se svi anđeli klanjali, ja sam se tome, kako i stoji u suri Araf,
usprotivio. Podsjetio sam na to da je Adam stvoren od blata, a ja od vatre, i svi znamo da je to
mnogo uzvišeniji element. Nisam se poklonio čovjeku, a Alah me je smatrao 'gordim'.
„Odlazi iz dženeta!", rekao je. „Ne priliči ti da se ovdje gordiš!"
„Dopusti mi da živim do sudnjeg dana, dok mrtvi ne uskrsnu", zamolio sam.
Dopustio mi je. Onda sam rekao da ću do sudnjeg dana Adamove potomke navoditi na
pogrešan put, jer me je Alah kaznio zato što se nisam želio pokloniti čovjeku. On je rekao da
će sve takve slati u džehenem. Poznato vam je da se toga obojica pridržavamo. O tome jedva
da bi se nešto više moglo reći.
Neki tvrde da je tada sklopljen dogovor između preuzvišenog Alaha i mene."

[Starla]

Procitah od Baranina knigu Knez Mihajlo. Sta cu kad se lozim na historijsku literaturu ? Elem,fino je znati da kad pljujemo Engleze kako su izopaceni, 'vaki i onaki (mislim na njihove dinastije),da znamo i da je kod nas bilo svacega. Veoma me je dojmilo to da je Milos Obrenovic,iako seljak co'ek bio toliko mudar da zna kome i kako treba da se slihta.Steta sto je Mihajlo , iako veoma ucen,mudar bio covek kojim se moglo lako manipulisati, i to upravo onim cim sanjari i poete kao sto je on bio teze (ljubav). Njegova opsesija i zelja da ozeni svoju rodjaku,cenim, odvela ga je u sigurnu smrt,pre nego bilo kakva zavera od strane onih koji navijaju za Karadjordjevice.

[violeta]

Starla, i ja obožavam istoriju i istorijske romane. Kažu da je Srbija za vreme kneza Mihajla najbolje živela. Pod uticajem TV serije, nedavno sam pročitala Sulejmana . Ali, upravo sam završila roman Hansa Magnusa: "Gde si bio, Roberte?" Roman je 100% za decu, ali ja sam uživala čitajući jer je reč o putovanju kroz vreme. Moj omiljeni SF žanr. Dečak Robert vidi sliku i odmah se prebaci u vreme kada je naslikana i na mesto koje slika prikazuje. Isto tako se i vraća u svoje mesto i vreme. Nacrta nešto iz svoje okoline i vremena i, hopa-la! eto ga natrag. Niko i ne primeti da je on prošao kilometre i vekove. Može da bude i da je sve to sanjao, na čitaocu je da li će da mu veruje ili ne. Vrlo lepo napisano i povezano sa stvarnim istorijskim dogadjajima. Maštovito i duhovito.

[Starla]

Sto se Mihajla Obrenovica tice, istina je da je u njegovo doba doslo do nekog kulturnog procvata i uopste napretka u Srbiji. Ali mi smo generalno narod koji preferira diktaturu, tako da ... Skoro nekad videh da ima neka serija na RTSu "Poslednja audijencija" malo sam nesto propratila,i iskreno mi se ne dopada sto se svuda Aleksandar Obrenovic predstavlja kao tezak debil. Sve i da je bio takav nije zasluzio da bude masakriran...Cudni smo mi ljudi.
Posle procitah neku monografiju o zivotu Olivere Hrebeljanovic, i ni tu ne nadjoh podatak ni koliko je zivela ni gde je sahranjena, prava misterija .
Turske serije nikad nisam gledala ,ali bas u toj monografiji pominje se ta sultanija Hurem kao razlog zasto je turskim vladarima posle njene vladavine zabranjeno da se zene sa zenama koje nisu muslimanke. Toliko je dobar utisak izgleda ostavila .
Meni je Mali princ isto ,iako decija knjiga, dokaz da u svakom od nas cuci neko detence,Volim tu knjigu,iako je eto i ona decija...

[violeta]

Sto se Mihajla Obrenovica tice, istina je da je u njegovo doba doslo do nekog kulturnog procvata i uopste napretka u Srbiji. Ali mi smo generalno narod koji preferira diktaturu, tako da ... Skoro nekad videh da ima neka serija na RTSu "Poslednja audijencija" malo sam nesto propratila,i iskreno mi se ne dopada sto se svuda Aleksandar Obrenovic predstavlja kao tezak debil. Sve i da je bio takav nije zasluzio da bude masakriran...Cudni smo mi ljudi.
Posle procitah neku monografiju o zivotu Olivere Hrebeljanovic, i ni tu ne nadjoh podatak ni koliko je zivela ni gde je sahranjena, prava misterija .
Turske serije nikad nisam gledala ,ali bas u toj monografiji pominje se ta sultanija Hurem kao razlog zasto je turskim vladarima posle njene vladavine zabranjeno da se zene sa zenama koje nisu muslimanke. Toliko je dobar utisak izgleda ostavila .
Meni je Mali princ isto ,iako decija knjiga, dokaz da u svakom od nas cuci neko detence,Volim tu knjigu,iako je eto i ona decija...

Ne volim da raspravljam o vladarima i političarima, a kad čujem neke stvari, možda je i bolje da o tome ne raspravljam. Znaš kako narod kaže: Sila boga ne moli.

Što se tiče Hurem, na kraju knjige 'Sultanov harem' Kolin Falkoner, autor, piše kratak opis svoje posete Istambulu i džamiji gde su oboje sahrajeni. Vodič je pričao o Sulejmanu sa toliko žara i ljubavi kao da mu je rodjeni otac, kaže pisac, a kad ga je pitao o Hurem, on je samo odmahnuo rukom i rekao kako se o njoj malo zna. S obzirom da je posle Sulejmana Otomansko carstvo počelo da propada, pretpostavljam da su morali da pronadju dežurnog krivca.