Mama, vreme je da se rodim!
Violeta TALOVIĆ, 20. jun 2006
KATARINA Kovačević (34) je diplomirani ekonomista, zaposlena, tri godine udata, bez dece. Volela bi da postane majka, ali nema hrabrosti da u podstanarski vlažan stan unese bebu. I njena drugarica, Anđelina Petrov (35), lekar sa sedmogodišnjim bračnim stažom, takođe svesno odlaže majčinstvo, jer sa skromnom platom i nesigurnom zaradom muža inženjera elektrotehnike detetu bi pružila detinjstvo puno odricanja. A to ne želi, jer se ona, ćerka rudara i domaćice, mnogo mučila.
- Ne mogu da nas optuže da smo razmažena generacija odgovorna za sve niži natalitet u Srbiji - kaže Katarina. - Neka se odgovorni zapitaju kakvu sigurnost nude mladima rastrzanim između traumatizovanog društva i nesigurne porodice, materijalno obespravljenim, bez izvesne predstave o budućnosti. Pre ću se svesno odreći potomstva nego lično preuzeti odgovornost za još jedan socijalni slučaj koji bi nosio moje prezime.
I dok je početkom prošlog veka zabrinuta Evropa uzvikivala: "Ratovi nam ne trebaju, istrebiće nas prazne kolevke!", Srbija je, čini se, bila na korak dalje od demografske katastrofe. Danas, ako "bela kuga" potraje, Srbi će biti nacionalna manjina u sopstvenoj državi. Nesporna je činjenica da slici starenja (i odumiranja) zemlje doprinosi i svesno odlaganje roditeljstva, ali, bavi li se, Srbija dovoljno ovim fenomenom?
Stopa fertiliteta (ili rodnosti) već nekoliko decenija je ispod 2,1 odsto, što znači da nema ni prostog obnavljanja stanovništva. Broj rođene dece na jednu ženu iznosi samo 1,6 odsto. Prognoze su crne - Srbi će za 500 godina izumreti. Na svaki brak u Srbiji dolazi 0,88 odsto dece!
Nebrojeni faktori posredno ili neposredno uzrokuju odlaganje rađanja dece, a materijalni aspekt, na koji su ukazale Katarina i Anđelina, gotovo da ima presudan značaj. Lista uzroka je, međutim, mnogo duža. Profesor dr Mirjana Rašević, direktor Instituta društvenih nauka u Beogradu, koja se duže vreme bavi ovim problemom, ukazuje i na one odrednice koje, poput povećanog školovanja i ekonomske autonomije žena, utiču da prvorotke postaju sa četrdeset, i kasnije. Ona kaže i da visoke aspiracije za materijalnim dobrima uslovljavaju potrebu za drugim prihodom u porodici, forsirajući zapošljavanje žena.
- U uslovima povećanog rizika od razvoda braka, povećano je i investiranje u identitet žene - kaže dr Rašević. - Prošireni su i postmaterijalistički ciljevi kao što su etička autonomija ili sloboda izbora, a istraživanja pokazuju i da je raširena želja za uživanjem u životu i za očuvanjem otvorenog puta za budućnost.
Svaka dvanaesta žena u Srbiji izašla je iz perioda plodnosti a da nije učestvovala u reprodukciji stanovništva. Jezikom brojki rečeno, 8,1 odsto žena u centralnoj Srbiji i 8,2 odsto u Vojvodini do 54. godine nije rodilo nijedno dete.
Podatak da veliki broj žena u najplodnijem periodu života, kada rađanje nosi najmanji rizik po zdravlje, nije rodio nijedno dete, zabrinuo je stručnjake. Trend porasta zabeležen je u tri starosne kohorte, i to od 20. do 24., od 25. do 29. i od 30. do 34. godine.
- Osim makro cene jasne su individualne implikacije odlaganja roditeljstva - kaže dr Rašević. - Rađanje dece posle 35. godine starosti žene ima niz negativnih bioloških i zdravstvenih posledica - smanjena plodnost, duže čekanje na začeće, veća učestalost spontanih abortusa, mrtvorođenja, komplikacija tokom trudnoće i prevremeni porođaji. Povećan je i rizik za abnormalitet fetusa. Rizik od Daunovog sindroma, kojeg karakterišu mentalna hendikepiranost i socijalna zavisnost, raste sa starošću majke. Rezultati velikog istraživanja u Francuskoj pokazali su da rizik da dete ima Daunov sindrom iznosi 1:1081 u 25. godini starosti žene ili 1:22 u 30., 35., 40. i 45. godini starosti majke.
Dr Rašević kaže da u Srbiji danas postoje dva instrumenta populacione politike. Puna naknada za vreme porodiljskog odsustva od godinu dana za prvo i drugo dete, odnosno dve godine za treće i svako naredno dete. Drugi instrument je roditeljski dodatak koji se isplaćuje jednokratno, neposredno posle rođenja druge, treće i četvrte bebe.
- Neophodno je stimulisati i rađanje prvog deteta - kaže dr Rašević. - I to različitim merama, uključujući i finansijske, poput roditeljskog dodatka na prvo dete i odobravanja povoljnih kredita za mlade bračne parove. Roditeljski dodatak neće značajnije uticati na odluku mladih da postanu roditelji, ali u kombinaciji sa drugim finansijskim merama dao bi značajnije rezultate. Jednako je važna i promocija sistema vrednosti i stila života, sa podizanjem svesti o sferi porodičnog života, braka, odgajanja dece, odnosa muškarca i žene u savremenoj kulturi, o reproduktivnom zdravlju.
PREMA ZAPADNOM MODELU
PROCES starenja sopstvenog stanovništva prati gotovo sve evropske zemlje (Albanaca je samo 700 odsto više!). Demografska turbulencija zabrinjava i stručnjake, ali i vlade razvijenijih zemalja koji prave ekonomske planove za podsticaj rađanja. Zapadni trend novog modela ponašanja obeleženog individualizmom, jačanjem ličnih potreba, gubitkom osećanja prema tradicionalnim vrednostima, pre svega porodičnim, na velika vrata ušao je i u Srbiju. Sve je više mladih parova bez dece.
Da bi u svojim zemljama afirmisali žene na rađanje, osim bitne finansijske pomoći, stručnjaci rade i preventivno - istražuju promene u ponašanju porodice kao važnog faktora za odloženi fertilitet (analiziraju se godine početka seksualnog života, vreme napuštanja roditeljskog doma, kohabitacija, opadanje bračnosti).
KARIJERA
ISTRAŽIVANJA pokazuju da je osamdesetih godina bilo više žena koje su odlučivale da rode iako nisu bile u braku. Danas ih je za ovaj hrabar korak spremno znatno manje. Kao glavni razlog navode želju za profesionalnim uspehom.
novosti
