http://www.politika.co.yu/juce/tekst.asp-t=30185&r=110.htmНИЈЕ ЛАКО МЛАДИМ ПЛЕСАЧИМА
Првакиње остају код кућеПровинцијска учмалост против светске шансе за младе играчице
УЖИЦЕ – Непуна седмица остала је до почетка Европског и Светског првенства у латиноамеричким плесовима, које се од 3. до 8. јула одржава у Зефелду у Аустрији, а млади плесачи ужичког спортског плесног клуба „Рио”, државни прваци у тим играма, не знају да ли ће тамо наступити. Шансе су, како ствари стоје, сасвим слабе. Ни ужичка општина ни овдашњи спонзори не показују да имају слуха не само за самбу, румбу, џајв, ча-ча-ча... него ни за жељу младих да своје умеће и име града свету представе.
У општинском буџету, по неписаном правилу, увек има пара за локалне (углавном неуспешне) фудбалске и друге клубове, свакојаке организације, садржаје са политичком позадином… За државне првакиње из плесног клуба „Рио”, 14 лепих и спретних девојчица које Србију треба да репрезентују, сасвим је извесно нема. Објашњење је да „плесачи са овим својим резултатом нису на време ушли у буџетску годину”. Био је недавно и ребаланс буџета, али ништа. Они који се тренутно питају за општинске паре углавном су ових дана у мислима у предстојећим изборима за председника општине.
Цео трошак, иначе, за девојчице и двоје тренера стаје око осам хиљада евра. Читаво пролеће тренери, брачни пар Валентина и Дејан Мајсторовић, тражили су помоћ, очекивали разумевање, говорили на локалним гласилима о значају наступа – узалуд. До сада, на седам дана уочи поласка сакупљено је само десети део потребног.
– Питамо се, после свега, да ли овај град заиста заслужује успешне спортисте и плесаче, репрезентативце, и има ли уопште сврхе успети – каже, огорчено, Валентина Вања Мајсторовић, која је са супругом Дејаном у клубу „Рио” окупила осамдесетак љубитеља плеса, махом најмлађих, узраста од шест од 15 година.
Све је почело када су ови супружници дошли из Београда у Ужице и пре пет година основали овај спортски плесни клуб. Вања је тренер спортског плеса, године је провела у београдском плесном клубу „Наталија и Ивица”, а њена прва љубав је астрофизика, коју је и студирала на факултету. Дејан је официр, капетан прве класе наше војске, инструктор спортског плеса, играчки школован у београдском клубу „Арми денс”, где је Вању и упознао – прототип некадашњих господствених официра са српског двора који су, без изузетка, морали да знају одлично да плешу.
– Кад смо дошли у Ужице, хтели смо да идемо у неку плесну школу, да наставимо оно што волимо, али их овде није било. Будући да смо имали инструкторско искуство, одлучили смо ми да отворимо „Рио”, окупимо младе и заинтересујемо их за латиноамеричке и стандардне плесове. Тако је кренуло. Настојали да дух метрополе удахнемо у невелики град – казује Вања.
И стигли су резултати. Године 2003. један пар је у дечјој категорији у стандардним плесовима био први у држави. У децембру прошле године у Лозници, на државном првенству, групна женска формација клуба „Рио”, 14 девојчица од 12 до 15 година, освојила је прво место у латиноамеричким плесовима. Пласирала се на поменуто првенство света у Аустрији. Била је то велика радост за њих, а круна вишегодишњег рада за двоје упорних тренера. Велика ствар за град и цео ужички крај.
Б. Пејовић
