http://www.glas-javnosti.co.yu/danas/srpski/T06082304.shtmlOBEĆANJA - DRAGAN VUJADINOVIĆ
Ministarska najezda
Krajem juna Leta Šestog, Užice. Prestonicu Zapadne Evrope, pogodila je "ministarska najezda". Defilovali su najviši vladini velikodostojnici i "obećavali". Svako iz svog feuda. Ministar privrede doktor Bubalo je obećao "stotinu novih projekata". Sveprisutni MIKI (Ministar Kapitalnih Investicija) magistar Ilić je neumorno obilazio naprečac otvorena gradilišta u partijski podobnim selima i zaseocima, ministar Stojković je obećavao mnogo više pravde i otvaranje zamandaljenih sudskih fioka sa ubuđalim predmetima, mladi doktor Popović je obećao da će pored meda i mleka koji su obećavali starije kolege, i životna sredina biti umivena, doktor književnosti i ministar kulture Vuksanović je obećavao da će užički đaci učiti u novim školama.
Uglavnom, kad se ministrima dodaju zamenici i pomoćnici, načelnici i eksperti, u Užice se slilo više vladinih velikodostojnika, nego u prethodnih pola veka. Šta se to zbilo u Užicu gradu, a da se Sabor u Guči nije preselio. Pogodili ste, naravno. Trećeg jula se birao novi gradonačelnik zapadne srpske prestonice, pa ministri seli u crne limuzine i došli da promovišu svoga kandidata, koji će, ako bude izabran, uraditi sve što su ministri obećali. Jeste da je narod sit obećanja i da najčešće svi sve zaborave čim sednu u duboke ministarske fotelje, ali ih je ipak toliko bilo da je narod, po ko zna koji put, izabrao vladinog kandidata. Istina, u drugom izbornom krugu i sa tesnom većinom, ali ipak izabrao. Jer, da se držao one narodne "koga su zmije ujedale, taj se i guštera plaši", broj glasova bi bio obrnuto srazmeran količini obećanja kandidata i ministara. Ministri došli, obećali i otišli, gradonačelnik izabran, sve se vratilo u provincijsku svakodnevicu, u kojoj žive konkretni ljudi i postoje konkretni problemi, za čije rešavanje su potrebne pare. Kojih hronično nema, jer smo hronično siromašni. A ono što se izdvoji kroz poreze, doprinose, takse i ostale namete, harače i globe ode u Beograd. Kod mlađanog ministra, u stvari suštinskog premijera, koji jedini raspolaže javnim parama, a pare su jedini i najsigurniji "izvor prava". Pa odatle deli "milostinju" ministarstvima, okruzima i opštinama. Sve je isto, samo njega (S. M.) nema, reče neka narodna umetnica. Iako su se, posle "5. oktobra" svi zaklinjali u decentralizaciju i "debeogradizaciju". Dok nisu došli na vlast. Posle su shvatili da je bolje da idu po Srbiji i dele obećanja i milostinju, nego da izvorne prihode ostave opštinama. Ni "zloglasni" Miloševićev zakon iz 1995. o prenosu društvenog zemljišta i nekretnina na upravljanje Direkciji za imovinu, nisu ukinuli ili izmenili, pa su opštine i dalje bez para i imovine. Analitičari kažu da smo samo ovim zakonom "odbili" više od milijardu evra novih investicija i više hiljada novih radnih mesta.
Ovi iz vlasti kažu ne mogu ništa da urade bez promene ustava. Kad god nešto neće da urade, pozovu se na ustav. A neće da ga promene, dok ne istekne NJVM (NJihovo Visočanstvo Mandat). Jer posle novog Ustava, slede izbori. Zašto bi, onda, rizikovali prevremeni odlazak iz dubokih fotelja, kad je tako privlačno ići po Srbiji i obećavati. Dođeš, obećaš i odeš i onda isto ponoviš u drugom gradu, a prethodna obećanja zaboraviš. Odnosno, ostaviš novoizabranim lokalnim rukovodiocima da ih rešavaju. Ako ne mogu, neka ih narod smeni. Važno je samo da se mnogo ne talasa. Dok traje NJVM. Kad mandat istekne, oni će, opet, biti na čelu kolone boraca za decentralizaciju i debeogradizaciju.
Autor je direktor u "Sevojnu"
