http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=13959И Ужичани се гуше у чађи
Дими без проветравања
Решење је у гасификацији града, која се чека
УЖИЦЕ. – Мало кисеоника, мало чађи и тако редом, уносили су у своја плућа Ужичани у последње две седмице. Свашта удисали, па некако и навикли. Концентрација чађи у ваздуху ишла је и до пет пута преко максимално дозвољене границе. Мерни инструменти су показали да је последњих дана новембра изгурала на 238 милиграма по метру кубном, знатно преко највише толерисаних 50 милиграма.
Град у рупи, брдима окружен, а кад се грејна сезона захукта дими из многих котларница. Ни ветра довољно, кад задува оде поврх брда. Проветравање слабо, аерозагађеност велика. И тако сваке зиме, и увек иста питања и узалудни апели.
– Завод за јавно здравље већ годинама прати квалитет ваздуха у граду, свакодневним испитивањима на три мерна места у граду: код Дома здравља, зграде ПИО и у центру Севојна – каже др Оливера Јањић, начелник сектора хигијене у овом заводу. – Центар града је најугроженији. Активан је велики број котларница и индивидуалних ложишта на малом простору, а вентилација града отежана. У зимској сезони долази до температурне инверзије: хладан ваздух је при дну, топао на вишим нивоима, избачени гасови и честице се дуже задржавају до извесне висине и ту остају.
Ови проблеми, додаје др Јањић, најизраженији су с краја новембра, у децембру и јануару. У минулих петнаестак дана концентрација чађи је три-четири пута већа од максимално дозвољене, док је сумпордиоксид у границама нормале. Последњих дана, истина, нешто топлије време утицало је да се мање ложи, па је и чађи нешто мање у ваздуху, но проблем остаје.
Посебно су загађењем ваздуха угрожени хронични болесници, деца, стари и труднице. Завод стално доставља податке о аерозагађености локалним јавним гласилима, да би грађани на одговарајући начин реаговали. Рецимо, кад је стање неповољно, не препоручује се дужи боравак напољу у раним јутарњим и вечерњим сатима, нити дуже проветравање просторија у то доба дана. Апелује се и на савест грађана да воде рачуна о одлагању пепела и не пале контејнере, јер је дима и без тога превише.
– Трајно решење проблема аерозагађености Ужица је гасификација града. И не само прикључење већих котларница на гас, већ и свих индивидуалних ложишта, дакле развођење по целом граду секундарне мреже гасовода – истиче др Оливера Јањић.
Излаз из невоље је, дакле, видљив. Но, како ствари стоје, неће ово бити последња зима у којој ће се Ужичани овако гушити. Примарни гасовод јесте стигао до града, али са секундарном гасификацијом још није ни кренуло. А потребно је, зна се, прилично времена и новца да тај обиман градски посао буде урађен.
Б. Пејовић
[објављено: 07.12.2006.]
