Ја сам то "млађе дете".
Мислим да ту има истине, али за то је објашњење једноставно. Родитељи се "уче занату" на првом детету... Прво га размазе до бола, све му допуштају и чувају га од свега. Не каже се безвезе да се "први мачићи бацају у воду".
Е, сад, код другог детета, родитељи су већ похватали цаке, тј да није страшно изгасити светло током ноћи, иако клинче кмечи, да није страшно ако кашљуцне или се загрцне који пут, као и да први дан у вртићу није баук, па да маме морају да плачу пошто се први пут на дуже одвајају од клинчета.
Једноставно, друго или треће дете пре сазри од првог, захваљујући родитељима. А да не помињемо и осећај конкуренције.