Omiljena poezija

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Vertigo]

Nisam bila sigurna da li je u redu ostaviti ovakav post u temi Lyrics, pa sam otvorila novu.  
Za pocetak,jedna divna Rakiceva pesma... Svidja mi se sto pise bez ikakvog foliranja,o ljubavi,strasti,sexu...uopste o zivotnim iskustvima,situacijama.Ma odlican je!


ISKRENA PESMA


O, sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicanstvom prirode; a potom,

Kad prodje sve i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti, draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
Ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva,
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima.

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, ne volim te, draga!

I zato cu ti uvek nesto reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.


A evo jos jedna,o tome kako, hteli ne hteli, upadamo u mehanzam svakodnevnice iz kog nema izlaska. Mastamo o mnogo cemu, ali svakog od nas ceka dolap, i na kraju nagrada-smrt(heh).Svidja mi se njegov pogled na zivot,koji je u sustini,jako realan.


DOLAP


Ja znam jedan dolap. Crn, glomazan, truo,
Stoji kao spomen iz prastarih dana.
Njegovu sam skripu kao dete cuo.
Stara gruba sprava davno mi je znana.

Jedan mali vranac okrece ga tromo,
Malaksao davno od teskoga truda.
Vuce bedno kljuse sipljivo I romo,
Bic ga bije, ular steze, zulji ruda.

Vrance, ti si bio pun snage I volje,
I dolap si stari okretao zivo.
Tesila te nada da ce biti bolje;
Mlad I snazan, ti si slatke snove sniv'o.

Al' je proslo vreme preko tvoje glave,
Iznemoglo telo, malaksale moci;
Poznao si zivot I nevolje prave,
I julijske zege I studene noci.

O kako te zalim!- gle, suze me guse,-
Olicena sudbo svih zivota redom,
Tebe, bracu ljude, I sve zive duse,
Jednake pred opstom neminovnom bedom.

Podne. Ti bi vode. Ko ce ti je dati?
Tu kraj tvojih nogu zuboreci tece.
Ali bic fijukne...Napred, nemoj stati,
Dok ne padne spasonosno vece.

Podne. Ti si gladan. Ti bi trave hteo,
Svuda oko tebe buja trava gusta,
I mirise njene cuv donosi vreo.
Ali bic fijukne. Zbogom, nado pusta!

Ti si, kao I ja ,od mladosti rane
Osetio opstu sudbu sto nas gazi,
I gladan I zedan provodio dane
Sve u istom krugu, sve na istoj stazi.

Ti si, kao I ja, na julijskoj zezi,
Dok zubori voda kraj tebe u viru,
Sanjao o sreci, nagradi, I nezi,
Sanjao o dobrom, zasluzenom miru.

O, ko zmija ljuta kosuljicu svoju,
Ostaviti bedu, nesrecnu I zlobu,
I udarce bica stecene u znoju,
I svemocnu podlost I opstu gnusobu!

Pusti snovi! Napred, vrance, nemoj stati,
Ne mirisi travu, ne osecaj vir;
Nagradu za trude nebo ce ti dati:
Mracnu, dobru raku, I veciti mir!

[Vertigo]

Declaration of Intent by Steve Yurner

She sais she'd
love me for eternity,
but managed to reduce
it to eight monhts
for good behaviour.
She said we fitted
like a hand in a glove,
but then the hot
weather came and such
accessories weren't needed.
She said the future
was ours,but the deeds*
were made out in
her name.
She said I was
the only one who
understood comletely,
and then she left me
and said she knew
that I'd understand completely.

*deeds-written agreements

Isn't it just great?

[Vertigo]

46-Rabindaranat Tagore

Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mislio sam da ću biti tužan, pretužan za tobom
i da ću u svome srcu uramiti samo tvoju sliku
protkanu zlatnim stihovima.
Ali, avaj, moje zle sudbe - vreme je kratko!

Mladost prolazi godina za godinom;
Proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija
nežni cvet,
a mudrac me opominje da je život
samo kap rose na lotosovom listu.

Treba li sve to da propustim
i da samo ginem za onom jednom što mi
okrenu leđa?
To bi bilo i grubo i ludo, jer je vreme kratko.

Dođite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
dođi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji
poljupce svoje!
Dođi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni.
Pa je li mudro kidadi srce zbog jedne,
koja je odnela svoje? Jer je vreme kratko.

Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste
mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu, i biti
rešen,
ne dopustiti nikome da te teši.

Ali, jedan novi lik gleda kroz moja vrata
i podiže svoje oči k mojima.

Ja mogu samo svoje suze da obrišem
i da izmenim melodiju svoje pesme:
Jer je vreme kratko!

 

[Vertigo]

Zar niko od forumasa ne cita poeziju?! Zar ne postoji nijedna pesma koja vam se svidja, koja je lepa, a zeleli biste da je podelite sa nama? Hmmm...

[fon Manštajn]

iskreno ja bas ne volim poeziju, ne znam zasto je tako, ali jednostavno sve te osecaje koje navodno podstice poezija nikada nisu bili pobudjeni u meni citanjem iste, predrasuda naravno, nisam ni procitao nesto dostojni izraza poezija ali opet uvek cu zaobici knjigu sa police koja ispunjena stihovima, bedak ali tako je, hteo bih da napisem da mi je poezija dosadna ali eto ne usudjujem se, vec vidim postove pune gnusanja upucene  na ovaj, ali  pitala si  

[Vertigo]

Sto mislis da cu se gnusati na tvoj post?! Samo mi je bilo neverovatno da ni jedna jedina osoba ovde ne cita poeziju. Ne kazem ni ja da sam luda za poezijom, i da je cesto citam, ali eto, ove pesme su mi dosle pod ruku i odusevljena sam!
Naravno da ima lose poezije i dosadne,kao i romana,zar ne?! S druge strane nema sanse da procitas dobru pesmu i da kazes smor. To smao znaci da je nisi razumeo, da se nisi potrdio dovoljno. E onda uzmes jos jednom natenane i ako si imalo inteligentan, skontaces  . Mozda ce se tvoje miseljenje razlikovati od mog i to je svakako prednost. Poenta nije sta je pisac/pesnik hteo da kaze, vec kako si ti video, doziveo to delo. E da, jednu knjigu pesama mozes iznova da citas i uvek da nadjes drugo znacenje u njoj, neku drugu poruku koju pesme "salju",sve zavisno od raspolozenja u kome se nalazis...
I mislim da su ljudi lenji i mrzi ih da ovo procita, a ustvari se kroz stihove pesnici bave vrlo ozbijnim temama i jednih stihom ubodu nesto sto bi se u romanu ispredalo na 100 strana... carolija jezika!

[Iva_smiley]

Ewo jedna od mene....meni bas draga

Drago Senić
Melodija u noći

Ulična svetla boje me svojim sivilom
Tužna je melodija ponoćnih ulica
Moram da bežim daleko od sivila
Ljudi su tužni u mračnim pesmama

Ja želim da se pretvorim u urlik
Da odjekujem u noći na ulici
Hajdemo da branimo ovo malo radosti
Melodija u noći

[WHO'S THE MAN]

   
Kapci otvoreni i zatvoreni
Ljubavnici rastavljeni tek sto su poceli
Kapci udaraju na vetru
Ipak
Tako su se dobro razumeli medju sobom
svako je govorio za sebe
a cutali bi oboje
Ali jednog dana on je izgovorio
jednu rec glasnije od druge
Ceo glas mu se zaljuljao
i ona je odgovorila
gorko i preko volje
Avaj
Govorili su isti jezik
a da to nisu ni znali
pocela je tuca
i objasnjavanje
Zatvoreni kapci zatvoreni kapci

Dugo je bilo objasnjenje
bitka kratka
i rastali su se
Svako od njih bio je stvoren da se slaze
ali niko da cuje drugog
Oboje su ucili u istim knjigama
cuda koja su govorili
i kako su to bila cista cuda
niko od njih nije bio zacudjen
Otvoreni kapci zatvoreni kapci

Na plocicama kuhinje
kristalni glas se slomio
slavina od gasa pocinje da sisti
psi kraj kante za smece spremaju se za veceru.

  Zak Prever - anarhista,odmetnik i sanjar

[immigré]

Moze i ponesto od Ducica ili Desanke.Rakic je odlican.

[Starla]

Moj omiljeni domaci pesnik je Vladislav Petkovic-Dis,a volim i Jesenjina i Bodlera....uskoro cu nesto staviti od svoje omiljene poezije....dok izaberem nesto.

[fon Manštajn]

pa eto zivnula je tema    

[Vertigo]

Hehe,da da... Konacno!  
I meni je Dis odlican,evo jedne njegove, my favourite... Pazite samo kakav pogled ima na zivot!Heh... fenomenalno,sta drugo reci?!  

TAMNICA

 
To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa očima zvezda
i sa suzom mojom to nesvesno sija
i žali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja.

 
Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružnoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.

 
I ne znadoh da mi krv struji i teče,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, veče
i tišinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i teče.

 
I da beže zvezde iz mojih očiju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava vraća sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih očiju.

 
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave;
i sad tako žive kao biće moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.

 
Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reži;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja leži.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.

 
I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, to mi i sad sija
i žali ko ptica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.

 
Kao stara tajna ja počeh da živim.
zakovan na zemlju to životu služi,
da okrećem oči daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna ja počeh da živim.

 
Da osećam sebe u pogledu trava.
I noći, i voda i da slušam biće
i duh moj u svemu kako moćno spava.
ko jedina pesma, jedino otkriće;
Da osećam sebe u pogledu trava.


I očiju, to ih vidi moja snaga,
očiju to zovu kao glas tišina,
kao govor uma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I očiju, to ih vidi moja snaga.

[Starla]

Evo jedne koja mi je draga
Robert Grejvs
                       ONA NJEMU
Imati je dragi,znaci iskusiti da je imas,
Pre nego li verovati da je imas,
Verovati je samo zelja da je uzmes,
Mada je nakon toga ne bi imao-
I otkud strah da je uzmes,
Ipak iskusis li da je imas,mozes je uzeti
I znati da je jos uvek imas.



 :)Ako neko ima komentar na ovu pesmu Grejvsa nek pise slobodno!

[Willy Wonka]

Aplauza za Roberta Grejvsa.

Evo i mene..

ADRIJEN

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sašuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
črsto sam tukla psa
ali sam te volela

Adrijane nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova Grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvqala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
sa uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedno veče da skratim vreme
dok sam te čekala...
Adrijane nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijane nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam ga volela!

Adrijane nemoj da se duriš!
Vrati se!

+++++++++++++++++++
A SADA ĆETE VIDETI
TO ŠTO ĆETE VIDETI

Gola devojka pliva u moru
Jedan bradonja korača po vodi
I gde je tu sada čudo nad čudima
Neverovatan događaj najavljen na početku?

[Starla]

Evo jos Engleza-Dzeni Dzouzif
                                         OPOMENA
     Kad ostarim odenucu se u purpur,
nosicu crven sesir,sto niti ide,niti mi dobro stoji,
penziju cu trositi na rakiju,na letnje rukavice
i satenske sandale,a zalicu se da nemamo para za buter,
Budem li umorna sescu na plocnik,
kljukacu se degustacijama hrane,pritiskacu redom zvona za uzbunu
i tandrkati stapom po ogradama
pa tako izmiriti racune sa svojom ozbiljnom mladoscu.
U papucama cu izlaziti na kisu,
cvece brati u tudim bastama
i svakako nauciti da pljuckam.
Da moci ces da nosis drecave kosulje i nagojis se,
da uzgred smazes kilo kobasica
ili pak malo hleba i tursije da rastezes nedelju dana
i cuvas po kutijama gomile pera,olovaka i pivskih podmetaca.
Ali,kako bi bilo da sada malcice vezbam?
Da se moji poznanici ne bi sokirali i zaprepastili
kada iznenada ostarim i purpur nabacim.


Mene ovaj realizam bas odusevljava

[Starla]

Sta je????Niko ne voli i ne cita poeziju??
EEEEE CRNO!
Evo odlomak:
                        Jesenjin-Crni covek
    Prijatelju moj,prijatelju moj,
 bolestan sam mnogo,mnogo!
sam ne znam otkuda dode ovaj bol.
Valjda sto vetar pisti nad pustim poljima
Vetar iznemogo
il sto ko on sumu u septembru
Pustosi i mozak-alkohol
Glava mojamase usima,
ko krila ptica bleda.
Na vratu su joj noge
Sto gube sve vise moc.
Crni covek
Crni,crni,Crni covek
na krevet mi seda,Crni covek mi ne da-
da zaspim svu noc.
Crni covek
vuce prstom po odvratnoj knjizi
i,mrmljajuc nada mnom
ko nad umrlim monah,
cita mi zivot
O probisvetu i nekoj kulizi,
zadajuc dusi tugu i strah.
Crni covek,
Crni ,crni.
ovaj odlomak iz divne pesme koju je Jesenjin napisao po povratku iz Njujorka posveticu drugu...

[Vertigo]

Starla, tu sam ja naravno, ali nisam imala vremena da postujem ovde. Ne zaboravljam ja svoju poeziju.
Btw, super je ta pesma od Grejvsa.

A vama, dragi moji, evo malo Crnjanskog.  


Prolog

Ja videh Troju, i videh sve.
More, i obale gde lotos zre,
i vratih se, bled, i sam.
Na Itaki i ja bih da ubijam,
al kad se ne sme,
bar da zapevam
malo nove pesme.

U kući mi je pijanka, i blud,
a tužan je život na svetu, svud -
izuzev optimiste!
Ja nisam pevač prodanih prava,
ni laskalo otmenih krava.
Ja pevam tužnima:
da tuga od svega oslobođava.

Nisam patriotska tribina.
Nit marim za slavu Poetika.
Neću da preskočim Krležu, ni Ćurčina,
niti da budem narodna dika.
Sudbina mi je stara,
a stihovi malo novi.

Ali: ili nam život nešto novo nosi,
a duša nam znači jedan stepen više,
nebu, što visoko, zvezdano, miriše,
il nek i nas, i pesme, i Itaku, i sve,
đavo nosi.


Zivot

Sve to ne zavisi od mene.

Setim se kako bese lep,
nad vodama dubokim nekim,
kao Mesec beo,
sa lukom tankim i mekim,
jedan most.

I, vidis, to, utesi me.

Ne zavisi od mene.

Dosta je do toga dana,
zemlja oko mene zamirise preorana,
ili da oblaci prolete,
malo nize,
pa da me to potrese.

Ne, ne od mene.

Dosta ce biti ako, jedne zime,
iz vrta jednog zavejanog,
istrci neko ozeblo, tudje, dete
i zagrli me.


Epilog

Da li da pevam profesorima
što su kritici vični,
što ištu, ištu optimizam,
pod papučom, revmatični?

Ili našim gospođama,
što vole božićne priče,
što se plaše roda nad nama,
i ne trpe da prosjak viče.

Ili ću velikim patriotama,
što govore samo o seljaku,
što ne se mirisat na balegu,
nego na mesečinu mlaku?

Ili ću tamo, gde grde
samoubice, i tvrde:
da je to pariski uticaj?

Ne, tom je kraj!
Na Itaki će da se udari
u sasvim druge žice.
Svejedno da li ja
ili ko drugi.

[Vertigo]

I forumasi, ne proslavismo svetski dan poezije.  

Evo kako se to radi u Beogradu, a pride i malo podataka.

Svetski dan poezije biće obeležen u utorak, 20. i sredu, 21. marta u organizaciji Kulturnog centra Beograda.

Svetski dan poezije ustanovio je UNESCO 1999. godine i od tada se održava svakog 21. marta sa ciljem promovisanja kulture čitanja, pisanja i objavljivanja ovog skrajnutog književnog žanra.

Beogradski Dan poezije koji se ove godine dešava pod sloganom "Poezija, zlatno doba svakodnevice" pokušaće da kroz svojevrsni kulturni i pesnički dijalog poveže beogradske i novosadske pesnika različitih generacija i poetika, a kao specijalni gosti pojaviće se multimedijalni umetnici i pesnici iz Firence (»Rapsodi gruppo fonografico«), kao i dvojica mlađih sarajevskih »slemera« (Ajdin Husić i Nermin Aganović).

Kulturni centar Beograda (KCB) želi da ovim programom ukaže i na blisku i delotvornu vezu poezije i drugih umetničkih izraza/žanrova, posebno na odnos poezije i proze, odnosno poezije i scenskih veština. Kako je beogradski Svetski dan poezije od svojih početaka eksperimentisao sa «zvučanjem» i «značenjem» poezije/pesničkog glasa u javnom prostoru, jedan od glavnih programa proslave biće i «Poezija na ulici».

Naslovni slogan Poezija, zlatno doba svakodnevice jeste sentenca novosadskog pesnika i proznog pisca Lasla Blaškovića koji je ujedno i autor teorijskog koncepta ovogodišnje manifestacije. On je izabrao i stihove/sentence različitih autora koji se pojavljuju u svim štampanim materijalima.

KCB je saopštio da Svetski dan poezije realizuje sa verom da svakom našem običnom, sivom danu trenuci čitanja stihova mogu podariti smisao, biti njegov »vrhunac«, njegovo »zlatno doba«.

PROGRAM SVETSKOG DANA POEZIJE

Utorak, 20. mart
Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5/I
12,00 –Pesma o priči, priča o pesmi - Panel-diskusija
Moderator: Laslo Blašković

17,00 – Rađanje muzike iz duha poezije – Džejms Džojs pesnik
Predavanje Zorana Punovića

18,00 –Dva pesnika: Vojislav Jovanović i Saša Jelenković

19,00 –Princ poezije – Branko Miljković dokumentarni film – premijerno prikazivanje
Režija: Miomir Miki Stamenković; Scenario: Vidosav Petrović

Movie bar Dvorane Kulturnog centra, Kolarčeva 6
21,00 –Priredba:Tvornica (Dragana Mladenović, Vule Žurić i drugovi) i Slamarica (Ajdin Husić i Nermin Aganović, Sarajevo)

Sreda, 21. mart

ZVUČNA INSTALACIJA: vlastitu poeziju govore Majakovski, Džojs, Man, Ahmatova, Popa, Crnjanski, Lalić i drugi - tokom čitavog dana platoi ispred Kulturnog centra Beograda, Biblioteke grada Beograda i Biblioteke „Milutin Bojić“

11- 13,00 – Poezija na ulici: svoju poeziju čitaju savremeni pesnici

Kulturni centar Beograda, Galerija Artget, Trg Republike 5/I
14,00 – Radionica: POEZIJA VS. PROZA – Stabilni i nestabilni žanrovi Ažinova škola kreativnog pisanja i čitanja Moderator: Dubravka Đurić

Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6
19,00 - Pesnički performans: Varka oka, varka uha Rapsodi gruppo fonografico (Luka Bombardieri i Tomazo Pipući, Firenca)

Movie bar Dvorane Kulturnog centra
21,00 - pesnički projekti: Neolit (Novi Sad) i Deve (Beograd)

[Prti bee gee]

Najlepsha,ali ujedno i najtuzhnija pesma za koju znam je definitivno Podjem,klecnem,idem,zastajavam,Jovana Jovanovica Zmaja.

Podjem, klecnem, idem, zastajavam,
setalicu satu zadrzavam,
jurim, bezim, ka' ocajnik kleti,
zborim reci, reci bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Vicem Bogu: "Ona je jos mlada!"
Vicem Pravdi: "Ona se jos nada!"
Andjelima: "Vi joj srca znate!"
Vicem zemlji: "Ona nije za te!"

Niotkuda nema mi odjeka -
Vicem sebi: "Zar joj nemas leka!"
Idem, stanem, ka ocajnik kleti,
opet zborim reci bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Idem, stanem, pa mi klone glava,
nad kolevkom, gde nam cedo spava.
Cedo s' budi, pa me gleda nemo,
gledamo se, pa se zaplacemo,
pa i njemu ka ocajnik kleti
zborim reci , reci bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Skoro smo chitali neku stranu poeziju iz engleskog i veoma mi se dopala Shakespear-ova pesma ''My mistress' eyes are nothing like the sun''...Shakespear je car!

[Starla]

Dzordz Barker          
                       NEOBUZDANI LETNJI SNOVI KOLIKI JE VAS BOL
Neobuzdani letnji snovi koliki je vas bol?
neobuzdani zimski snovi kolika je vasa radost?
O sveti dane,o sveti dane,tako kratak'
o sveti dane pre tako duge noci.
Ljubavi moja,ljubavi moja,ne,nema budenja,
iz toga sna,iz te dugotrajne postelje,
Ljubavi moja,ljubavi moja,srce je ovde da bude uzeto,
i mi ga mozemo uzeti,ali ne i zadrzati.

Ovo obara sa nogu....zar ne?

[Rašo]

Ljubiteljima poezije preporučujem pesme Pabla Nerude.

[Vertigo]

Ova pesma je iz zbirke "Pjesme iz Lore"(verovatno svi znate sta je Lora), koja je izazvala veliki sok u hrvatskoj javnosti. Covek (cist dokaz da nije tacno da svi Hrvati kulturno cute o svojim zlocincima) docekan je zaista na mnostvo razlicitih nacina. Od onih koji su shvatili poentu, preko drugih kojima je "bolje biti Hrvat, najgori zlocinac, nego Srbin, pa makar i nevin", do onih koji su smatrali da u umetnosti ne bi smelo biti mesta za -gole cinjenice, jer svako ih gleda iz razlicitih uglova(u ovu grupu veovatno spadaju i ljudi pogodjeni licnim tragedijama koje su im se desile od strane Srba).
Ja licno mislim, da je to i poenta, da pesnik iz licnog iskustava iznese svoja osecanja, misljenja, napravi pesmu. I da nije bitno sta je "pisac hteo da kaze", vec kako citalac dozivljava te pesme. Ali umesto "dozivljavanje pesama", mogi su se odmah bacili na iskzaivanje licnog dozivljaja Bore. On

Zbirka, gde je tanka linija izmedju umetnosti i politike. Eo, sta je sam autor rekao:
 „Pjesme iz Lore“ predstavljaju, kako ste rekli, književni eksperiment više nego književnost samu, poetski, dakle, pokus više nego poeziju pa su u startu, na način na koji su slobodne od svake literarne ambicije, lišene i ambicije da bilo kome bilo što poruče. Pjesnik, dakle, nije htio reći ništa jer pjesnike ionako nitko ne sluša, pjesnik je samo htio kriknuti, zaurlati, jer shvaća da ništa ne može promijeniti, jer je popizdio jer je frustriran nemogućnošću probijanja zvučnog zida između njega i njih, pa je kriknuo njihovim jezikom, svjestan da se njegov krik od tog zida odbija i ne dopire do onih čijim jezikom urla, već samo do onih koji taj jezik cijelo ovo vrijeme bespogovorno slušaju.


BORIS DEZULOVIC-IMPERATIV

Prvo nas je inspektor pitao da šta je to
mi smo rekli ništa
on je onda pitao da tko je to napisao
mi smo rekli mi

Inspektor je onda rekao da pročitamo šta piše
mi smo rekli Ubi Srbine
on je onda pitao da koga bi mi to ubili
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da bi li mi to ubili
Fince Portugalce ili Uzbekistance
mi smo rekli da Srbine zašto
on je onda pitao da je li to jednina ili množina
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da bi li mi ubili
jednog Srbina ili više
mi smo rekli da više normalno
on je onda pitao da kako dakle glasi
akuzativ množine od Srbin
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda rekao da nominativ množine
od Srbin je na primjer tko ili što
su četnici Srbi genitiv je recimo
od koga ili čega je sve zlo od Srba dativ
komu ili čemu odgovara Jugoslavija Srbima
a akuzativ dakle ubiti koga ili što
mi smo rekli znači akuzativ je ubiti Srbe
on je onda rekao da tako je Srbe
pravilno je ubiti Srbe

Inspektor je onda pitao da kako je
dakle trebalo pisati
mi smo rekli da Ubi Srbe
on je onda pitao da kakva je to rečenica
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da kad kažemo Ubi Srbe
je li to onda zapovjedna ili upitna rečenica
mi smo rekli da kad kažemo Ubi Srbe
da to nije upitno
znači zapovjedna

Inspektor je onda pitao da ako na kraju
upitne rečenice ide upitnik
da šta ide na kraju zapovjedne rečenice
mi smo rekli da jel možda zapovjednik
on je rekao da uskličnik j**em mu uskličnik

Inspektor je onda pitao da kakav oblik
glagola dolazi u zapovjednoj rečenici
mi smo rekli da kakav oblik čega
on je onda rekao da je li to imperativ ili šta
mi smo rekli da ubiti Srbe je nama imperativ
on je onda rekao da kako se piše imperativ
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda pitao da je li imperativ glagola
ubiti u drugom licu množine ubite ili ubijte
mi smo rekli da valjda ubijte
on je onda pitao da znači kakav je onda
imperativ glagola ubiti u drugom licu jednine
mi smo rekli da kako to misli

Inspektor je onda rekao da kako glasi
šesta Božja zapovijed je li Ne ubi
ili Ne ubij mi smo rekli da Ne ubij
on je onda rekao da kako dakle pravilno glasi
imperativ od ubiti Srbe u drugom licu jednine
mi smo rekli da Ubij Srbe
on je onda rekao da tako je Ubij Srbe

Inspektor je onda rekao da kako ćemo
ubiti Srbina kad ne znamo to ni napisati
mi smo rekli da bolje mi baratamo
bodežima nego padežima i da pravilnije je
ubiti Srbine nego Ubij Srbe
on je onda rekao da kako to mislimo

Mi smo rekli da u genocidu množine.

p.s. Boris je inace jedan od osnivaca "Feral tribjuna" i gostovace na "Na pola puta", skupu vrsnih pisaca sa prostora bivse SFRJ, koji se po drugi odrzava u nasem gradu.

[gorillaz]

Eo malo Iva Andrica .... mada vishe volim njegove romane , ali ima i svoje momente u lirici ...

Blaga i dobra mesečina

Blaga i dobra mesečina,
što pada, kô molitve matera naših
po grobovima zaboravljenih
milostiva je uteha onih,
koji nerado pod suncem hode.
Mesečina.
Kad prožme sivi i snuždeni oblak
i on bude beo i lep,
ko latice divnoga cveta.
I sivi, snuždeni oblak!
I licima usedelih devojaka
daje lepotu zaboravljenih noći,
mladosti snova i cveća
i očima tužnim sjaj strasnih
davnih ašikovanja.
Mesečina. Majka nevoljnih,
sestrica onih koji se vole,
ulazi u srca paćenika
i diže stare, suzne spomene,
kô svele ruže iz prašnih knjiga.

Svi koji mnogo stradaju
ne vole obesno sunce.
Mesečina. Njina je molitva srebrena
nad grobovima onih
koji su žalosno umrli.
Ko miris neznana cveća
ona je bolesnim,
ko bledi prsti devojke
miluje obraze samotnim,
ko ritam starih, starih pesama
zvoni u srcu nesrećnih.

Blaga mesečina, sestrica ljubavi,
milosno zove sebi turobne.

Tama

   Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
   Ne znam.
   Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
   Magla.
   Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
   I kuda idu ovi dani moji
   I zašto bije tamno srce moje?
   Kuda? Zašto?

Koračam još kao da idem...

Koračam još kao da idem
nečem u susret, gledam i mislim,
a preda mnom su sve same neminovnosti,
bez izlaza, bez odlaganja.

Kamen koji može samo
Da tone.
Zavesa koja se svega jednom spušta,
a nikad ne diže.
Priča o ptici za koju se zna jedino
Da je odletela.

Života nema, smrt ne dolazi.
Neshvatljiva, duga, nepodnošljivo duga,
Ljudska sudbina.

 

[Starla]

Zak Prever-Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
za vreme mnogih meseca ,dana i casova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
nazivajuci me svojim malim malim srcem.
Istrgao mi je obecanje,
kao sto se istrze cvet iz zemlje
I zadrzao ga u svome secanju,
Kao sto se cuva cvet u zimskoj basti
A ja
Zaboravila sam na svoje obecanje
i cvet je brzo svenuo,
oci su mu se iskolacile
pogledao me je popreko i uvredio tesko.
A drugi je dosao i nije mi nista trazio
ali me je celu obuhvatio pogledom.
U casu za njega bila sam naga
od glave do pete,
i kad me svukao
dopustila sam mu da od mene cini sta hoce
A nisam znala ni ko je on.

[Starla]

                  Jesenjin


Hajde ljubi me,makar kradom,
sve do krvi,de, da grcam.
Ne slaze se sa voljom hladnom
vreli nemir moga srca.

Prevrnute case redom,
sred veselih nisu za nas.
Jer,znaj draga,samo jednom
na zemlji se zivi danas!

Gledaj mirno,kao u dan,
sa maglom sivom pogled zdruzi-
mesec,kao zuti gavran,
ponad zemlje sada kruzi.

Hajd' ljubi me!Hocu tako.
Trula je sada moja sreca.
Gledaj tog sto kruzi kako
i moju smrt vec oseca.

Malaksava snaga pusta!
Umreti-i korak gubim!
Sve do kraja draga usta
Ja bih hteo,eh,da ljubim.

I san plavi nek me sretne,
smutnje moje nek prohuje,
U saptu tresnje cvetne
"Ja sam tvoja"-nek se cuje.

I nek casa pice sveto
Prospe preko dana sivih....
Pij i pevaj ,mila:eto,
Samo jednom sad se zivi!

1925