Omiljena poezija

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Vertigo]

Heh, dugo nije pisano u ovoj temi. Ali evo mali podsetnik, za ljubitelje poezije koji su u Bgu ovih dana, kako ce tamo i ove godine biti obelezen Svetski dan poezije. Tacnije vec je pocelo, juce.  


Svetski dan poezije u Beogradu biće obeležen četvorodnevnim pesničkim festivalom koji će biti održan od 19. do 22. marta, pod sloganom „Divno bi bilo imati liftaeroplan za drugu atmosferu“, preuzetim od oca zenitizma Ljubomira Micića. Gošće festivala biće pesnikinje Linda Marija Baros iz Pariza i Katalin Ladik iz Budimpešte.

Organizator ove zanimljive manifestacije je Kulturni centar Beograda, a planirano je da se održi serija pesničkih večeri i raznih performansa na gradskim ulicama, trgovima i galerijama. Festival će u Galeriji „Artget“ u sredu (19 časova) otvoriti francuska pesnikinja Linda Marija Baros, dobitnica Apolinerove nagrade za poeziju za 2007. godinu. Od četvrtka do subote u „Beogradskom izlogu“ u Knez Mihailovoj ulici biće otvorena „Crna kutija“, prostor zamišljen kao „idealna soba za slušanje poezije“. U četvrtak (18 časova) u Galeriji „Artget“ biće održan i program „Poezija u vremenu“, književno veče savremenih srpskih pesnika u izboru Gojka Božovića, a učestvuju Vladimir Kopicl, Enes Halilović, Jasmina Topić, Slobodan Zubanović i drugi domaći istaknuti autori. Sledećeg dana (petak, 21. mart, inače prvi dan proleća i Međunarodni dan poezije) festival se seli na Dorćol, na plato ispred kuće Jovana Skerlića, gde će biti održan performans „Ažinove škola poezije i teorije“ iz Beograda (18 sati). Performans „Tesla - homo galacticus“ mađarske pesnikinje i vizuelne umetnice Katalin Ladik biće održan istog dana (20 časova) u „Artgetu“.


preuzeto sa blic.co.yu

[Vertigo]

A evo, da zivnemo temu, polako ali sigurno, Bodlerova pesma "Veze", tipican "predstavnik" njegove poetike.


VEZE


Priroda je hram gde mutne reči sleću
Sa stubova živih ponekad, a dole
ko kroz šumu ide čovek kroz simbole
ma što ga putem prisnim pogledima sreću.

Ko odjeci dugi što daljem se svode
u jedinstvo mračno i duboko što je
ogromno ko noć i kao svetlost, boje
mirisi i zvuci razgovore vode.

Neki su mirisi ko put dečija sveži,
zeleni ko polje, blagi ko oboje,
- drugi iskvareni, pobednički, teži,

što u beskraj prostiranje svoje,
kao ambra, mošus, tamjan, raskoš njuha
koji peva zanos čula nam i duha

[Sojka_Tica]

boga mu ljubim, bas lepo nisam videla ovu temu meni je Dis..Prever..Jesenjin...pogotovu pesma o kerusi...naravno u duhu ljubavi prema zivotinjama:

PJESMA O KERUŠI

Jutros u košari, gdje sja, šuška

niz rogoza žućkastih i krutih,

sedmoro je oštenila kučka,

oštenila sedmoro je žutih.

Do u sumrak grlila ih nježno,

i lizala niz dlaku što rudi,

i slico se mlak sok neizbježno

it tih toplih materinskih grudi

A uveče kad živina juri,

da zauzme motke, il prut jak

izašao je tad domaćin tmuri

i svu štenad potrpo u džak

A ona je za tragom trčala,

stizala ga, kao kad uhode...

I dugo, je dugo drhtala

ne zamrzla površina vode

Pri povratku vukuć se po tmini,

i ližući znoj s bedara lenih,

mesec joj se nad izbom,

učini kao jedno od kučića njenih.

Zurila je u svod plavi, glatki,

zavijala bolno za svojima,

a mjesec se kotrljo tanki

i skrio se za hum u poljima.

Nemo, ko od milosti il sreće

kad joj bace kamičak niz breg,

pale su i njene oči pseće

kao zlatni sjaj zvezda u sneg.

[Starla]

        Za tebe ljubavi moja

Išao sam na trg ptica
I kupio sam ptice
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg cveca
I kupio sam cvece
Za tebe
Ljubavi moja

Išao sam na trg železa
I kupio sam okove
Teške okove
Za tebe
Ljubavi moja

A onda sam otišao na pijacu roblja
I tražio te
Ali te nisam našao
Ljubavi

Prever

[Starla]

JUTARNJI DORUČAK

Sipao je kafu
U šoljicu
Sipao je mleko
U šoljicu sa kafom
Stavio je šećer
u belu kafu
Kašičicom je
Promešao
Popio belu kafu
Bez i jedne reči
Zapalio je
Cigaretu
Pravio kolute
Od dima
Otresao pepeo
U pepeljaru
Bez i jedne reči
Ustao je
I ne pogledavši me
Stavio je
Šešir na glavu
I uzeo kišni ogrtač
Jer je padala kiša
A onda je otišao
Po kiši
Bez i jedne reci
I ne pogledavši me
Tada ja spustih
Glavu u ruke
I zaplakah.

Prever

[Starla]

                    Pesma

Koji smo danas  dan
mi smo svi dani
prijateljice moja
Mis mo citav zivot
ljubavi moja.
Mi se volimo i mi zivimo
a ne znamo sta je to zivot
i ne znamo sta je to dan,
I ne znamo sta je to ljubav


Prever

[Starla]

M.Antic

[Starla]

AKO ME ZABORAVIŠ- Pablo Neruda



Hoću da znam
jednu stvar.



Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano telo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi, svetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.



E, pa dobro,
ako malo-pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo-pomalo.



Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.



Ako smatraš dugim i ludim
vetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
iščupati svoje korene
u potrazi za drugim tlom.



Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
pristaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živiš biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.

[Starla]

“Kad sam je drugi put video rekao sam:
"Eno Moje Poezije kako prelazi ulicu."
Obećala je da će doći ako bude lepo vreme.
Brinuo sam o vremenu, pisao svim meteorološkim stanicama.
Svim poštarima svim pesnicima a naročito sebi.
Da se kiše zadrže u zabačenim krajevima.
Bojao sam se da preko noći ne izbije rat,
Jer na svašta su spremni oni koji hoće da ometu naš sastanak
Sastanak na koji već kasni čitavu moju mladost.
Te noći sam nekoliko vekova strepeo za tu ženu
Tu ženu sa dve senke,
Od kojih je jedna mračnija i nosi moje ime.
Sad se čitav grad okreće za Mojom Poezijom
Koju sam davno sreo na ulici i pitao:
"Gospodjice osećam se kao stvar koju ste izgubili
Da nisam možda ispao iz vaše tašne?"
Ja sam njen lični pesnik kao što ona ima i lične ljubavnike.
Volim je više no što mogu da izdržim,
Više od mojih raširenih ruku,
Mojih ljubavnih ruku punih žara punih magneta i ludila.
Moj snu, kao asfalt izbušen njenim štiklama,
Noći, za mene sve duža bačena izmedju nas,
Ona mi celu krv nesrećnom ljubavlju zamenjuje.
Moje su uši pune njenog karmina,
Te providne te hladne uši to slatko u njima
Kad se kao prozori zamagle od njenog daha.
Kako je ona putovala pomerao se i centar sveta.
Pomerala se njena soba koja ne izlazi iz moje glave
Sumo vremena, sumo ničega, ljubavna sumo,
Još ne prestaje da me boli uvo
Koje mi je pre rodjenja otkinuo Van Gog
To uvo što krvari putujući u ljubavnim kovertama.
U staklenu zoru palu u prašinu,
Plivao sam što dalje ka pustim mestima da bih slobodno jaukao.
Ptico nataložena u grudima što ti ponestaje vazduha,
Radnice popodne na tudjem balkonu,
Već dvadeset godina moj pokojni otac ne popravlja telefon,
Već dvadeset godina on je mrtav bez ikakvih isprava.
O koliko ćemo užasno biti razdvojeni i paralelni,
O koliko ćemo biti sami u svojim grobovima.
Još oko nje oblećem kao noćni leptir oko sveće
I visoke prozore spuštam pred njene noge.
Moje srce me drži u zatvoru i vodi pred njenu kuću
Gde su spuštene zavese nad mojom ljubavlju.
Ta žena puna malih časovnika sa očima u mojoj glavi,
Taj andjeo, isprljan suncem list vode, list vazduha,
Ljubomorne zveri oru zemlju i same se zakopavaju.
O sunce nadjeno medju otpacima...
Zuje uporednici kao telegrafske žice,
Prevrću se golubovi kao beli plakati u vazduhu,
I mrtve ih krila godinama zadržavaju u visinama
Kao što mene njena obećanja održavaju u životu.
O siroče u srcu što ti brišem suze
Moja nesrećna ljubavi razmeno djubreta
Stidim se dok je ljubim kao da sam sve to izmislio.
Kuća, ništavilo na svim prozorima,
Sve je dignuto u vazduh.
Samo se još nesrećni pesnici kurvinski bave nadom.”