Danas je poceo Veliki Uskrsnji post!!!

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[Lina]

 Sta mislite o  postu uopste???

[Top]

NE pridrzavam ga se! Rodjen sam na veliki praznik...Krstovdan..ali nikada nisma gledao na taj post kao sad' neshtoo..
Nisam neki preterani vernik..pa oko tog posta i tih stvari ne pravim veliku famu..

[Willy Wonka]

Pa mislim da ni vernici oko tog posta ne prave neku veliku famu. Jednostavno poste.

[Top]

Pa ne prave mozda veliku famu...Ali mi ide na zivce kada klopam neshto..mrsno... ljudi oko mene iskolachenim ochima, onako zachudjeno... "Pa to ti je mrsno ludachee.." .. "Danas se posti..."  Pa shta? Ja ne postim...jednostavno ne vidim svrhu toga. Mozda ce se i ovde iznenaditi mojim stavom ili sl. ali jednostavno je tako..
Ja nemam nishta protiv posta, poboznosti..i tih stvari... Jednostavno ja ne postim.

Btw, na fakultetu sam imao cimera koji je bio poboznik zeshce vrste.. I poshtovao sam do kraja to...ali nikada nisma mogao da shvatim svrhu nekih stvari koje je radio..

[Lina]

Znala sam da ce vam prvo hrana pasti na pamet kada se govori o Postu. To je samo jedan deo.

A to da za vreme Posta  ne treba biti mrzovoljan,zao lenj...vec smiren, strpljiv...
Pozitivno misliti i delati...VOLETI

[shadow]

A sta ostalim danima? Onda se valja mrzeti, biti lenj, zivcan i to...? Meni je glupo sto negde mora nesto da ti pise da je dobro da bi ti skonto da je to dobro. Covek treba da je dobar, vredan, strpsljiv, smiren i da voli cele godine. Zato ja ne gotivim post. A hrana... Pa mrsim za posta, postim kad se mrsi... Treba se uvek umereno hraniti.

[knezofil]

postim kad me u kuci nateraju, ali sam skoro odlucio da necu vise ni tako...

Smeta mi kad ljudi opravdavaju veru time sto neke dobre stvari koje cine i rade pripisuju tome sto su vernici... Cine ih i ostali, nezavisno od vere. Pa nekad volim, a ne postim:)

[Lina]

Pomenula sam te osobine jer kad se pomene post uglavnom se na hranu misli. Samo pokusavam da razbijem takvo poimanje posta.
Naravno da treba biti pozitivan i voleti bez obzira...

[shadow]

Pa cemu onda post? Ako bih ikad postio to bi bilo zbog tradicije i tako nesto... Cisto jer mislim da je globalizacija njesra i da treba narodi da sacuvaju svoj identitet u velikoj meri. Samo zato bih postio, ako ikada. Ali niti ko kod mene posti, pa ko bi meni kuvo posebno onda?

[Lina]

Netreba postiti  ni zbog tradicije, niti zato sto to neki rade. Jedino i samo ako osecas da tako treba...
Treba se sacuvati svake krajnosti i jednostranosti

Ja postim i uopste mi nije problem, a kad odem i pricestim se, osetim posebnu vrstu energije, koju ne mogu da nadjem nigde drugde...Sve je to u glavama

I ja se jezim globalizacije u svakom smislu...

[Willy Wonka]

Apsolutno se slazem sa tobom.(at)Lina

Ali mi ide na zivce kada klopam neshto..mrsno... ljudi oko mene iskolachenim ochima, onako zachudjeno... "Pa to ti je mrsno ludachee.." .. "Danas se posti..."  

E, to nisu vernici vec su fariseji.

postim kad me u kuci nateraju, ali sam skoro odlucio da necu vise ni tako...

To je jako pametno. Znash da postoji post i to je dovoljno. Ako postish jer ti neko drugi kaze, a tebe mrzi, bolje je da ne postish. Kad chovek sam oseti potrebu za tim, i to radi dragovoljno, onda je to prava stvar.

Pa cemu onda post?

Ako te stvarno zanima, siguran sam da bi ti to neki dobar duhovnik lepo objasnio, i onda bi pocheo da postish.
A ako pitash to samo zbog toga da bi ''udarao kontru'' ovde na forumu, onda dzaba da ti pricham...

[Pedja]

A to da za vreme Posta  ne treba biti mrzovoljan,zao lenj...vec smiren, strpljiv...
Pozitivno misliti i delati...VOLETI

Ako je tako, ja postim svaki dan

[Willy Wonka]

Pa to je onda dobro.

Negde si izjavio //kako mi se chini// da nisi vernik. Al` eto, vidish da jesi..

[shadow]

Citat: shadow  danas u 08:49:32

Pa cemu onda post?


Ako te stvarno zanima, siguran sam da bi ti to neki dobar duhovnik lepo objasnio, i onda bi pocheo da postish. smile
A ako pitash to samo zbog toga da bi ''udarao kontru'' ovde na forumu, onda dzaba da ti pricham... Wink

Ne verujem da bi mi iko uspeo objasniti zasto da postim, a pogotovo ne neki duhovnik jer religije ne podnosim. Tek bih s njim voleo da se "razracunam" verbalno naravno. Inace imam obicaj da teram kontru ali stav oko mog posta je stvar mnogo starija i nego ovaj forum a kamoli ova tema. Mislim da otkad znam za sebe, nisam doziveo niti jedan slucaj da bi me zamislio da li bi mozda trebalo da pocnem da verujem. Moj stav je da je vera za slabe ljude.

[shadow]

Bez uvrede za vernike... Najvise kolko mogu je da postujem ljude koji veruju, ali to je vrh. Isto kolko postujem i tudj ukus npr.

[Willy Wonka]

Naravno, no hard feelings...

Tolerancija i uzajamno razumevanje je ono najlepshe shto imaju zdravi mozgovi.
Takodje, poshtovanje tudjeg stava je josh jedna sjajna stvar..

Samo, ako mogu da se osvrnem na jedan paradoks u tvom komentaru // naravno poshtujem tvoj stav i uopshte ne zelim da ga napadnem// : Rekao si da religije ne podnosish, da nisi vernik //koliko mogu da razumem// i da nikada nisi ''pocheo da verujesh''. A sa druge strane, smatrash, tj. tvoj stav je da je vera.. ~bilo shta //u tvom sluchaju za slabe ljude//.

Mislim da ovde postoji jedan paradoks: ako nisi vernik, niti si bio ''u veri'', kako to da mozesh imati izgradjen stav o veri?
Mishljenje je prva stepenica ka stavu. Mishljenje se stiche na osnovu posmatranja odredjenih pojmova i, po definiciji podlozno je, ili bar treba da bude, menjanju. Tek kada iskustveno potvrdish svoje mishljenje, tada dolazish do stava.

Bez ikakvih loshih namera...
Pozdrav

[shadow]

Bez ikakvih loshih namera... smile

zapravo smatram da je ovo jedna od zdravijih polemika na ovom forumu, s obzirom da se druge sastoje od toga da neko izrazi svoj stav, drugi neko izrazi svoje neslaganje, prvi mu trazi obrazlozenje, a onda se drugi nadje uvredjenim shvativsi to kao da on nema prava na svoj stav. Ok je da neko ima svoj stav, ali mora stojati iza njega.

A sto se tice tvog paradoksa, ja ga ne vidim. Cekaj, znaci ja treba da sam bio vernik da bih imao izgradjen stav o veri? A, ajde moze to i da se okrene... Dosta ljudi, cak vecina su vernici od kada znaju za sebe. Sta mislis, da li bi oni mozda bili i srecniji da nisu vernici? Mislim, ni oni ateizam nikad nisu probali. A druga stvar, znam dosta ljudi koji su vernici, ali pravi, ne ono kao, samo se izjasnjavaju... Sto katolika, sto pravoslavaca. I znam nekih ljudi koji su bili vernici a onda su prestali da veruju (mislim da su ti nakompetentniji za ovakvu raspravu), a iskreno, ne znam ni jedan obrnut slucaj, sem ovih komunistickih politicara... Pricam o pravim vernicima. I primetio sam dve stvari, kod ovih sto su vernici, oni ne zele da se raspravljaju u vezi toga, sto me podseca na neki dogmatizam i suzenje uma uopste (a pazi, sve su to neki intelektualci, ne neke babe sa sela), a ovi sto su prestali da veruju tvrde ili da se nisu osecali nista spec i da ne vide svrhu pa su vremenom prestali, a jedan lik koji je bas naprasno ostavio religiju, a isao je i na veronauku i sve, reko je kako kad je poceo da saznaje o svetu, uci razne nauke, cita, da jednostavno religija ga je sputavala i kosila se sa svakim razumom. Cak se jednom i posvadjo sa popom na veronauci kad je ovaj tvrdio kako muslimani obavezno idu u pakao i tako... Znaci besmisao, po meni. I mislim da znam dovoljno da mogu da kazem da to nije za mene iz milion i jednog razloga. A reko sam da je to za slabe ljude, jer mislim da dosta ljudi ne umeju da razmisle i skontaju sta je u odredjenom trenutku dobro a sta lose, sta treba a sta ne treba ciniti, tako da im treba cela jedna prica za laku noc, koju mogu da zapamte i pomocu koje ce se lakse nositi u zivotu. I na kraju, treba potraziti pomoc vise sile kad ti nesto ne ide, lakse je nego potraziti snagu u sebi. Jel?

[Willy Wonka]

Bez ikakvih loshih namera... smile

zapravo smatram da je ovo jedna od zdravijih polemika na ovom forumu[/qoute]
Drago mi je da je tako, za razliku od vecine postova na vecini foruma.

Cekaj, znaci ja treba da sam bio vernik da bih imao izgradjen stav o veri?

Tako nekako. Bar po definiciji stava. Uzecu jedan, mozda banalan, primer, mog drugara koji je jednom komentarisao moju buducu grafichku kartu kao loshu, bez veze, itd... Ja ga pitam jesi je koristio, on kaze ne. Kako znash da je bez veze? Chitao u novinama. Onda se mi konektujemo na net, i skinemo josh desetak reviewa moje buduce karte, i nadjemo da se i tekstovi i ocene potpuno razlikuju.
A ja i dan danas imam tu grafichku kartu, i apsolutno sam zadovoljan njom. + ja i on smo i dalje super drugari..

Poenta je da mishljenje gradi pomocu posmatranja, a stav pomocu iskustvenog mihljenja.. + bez ikakvih narushavanja odnosa medju ljudima..

A, ajde moze to i da se okrene...

Moze..

Dosta ljudi, cak vecina su vernici od kada znaju za sebe.

Ja prvi nisam, i vecina ljudi koje JA poznajem nisu.

Sta mislis, da li bi oni mozda bili i srecniji da nisu vernici?

Sreca je jedna od najindividualnijih stvari koje chovek ima pravo da poseduje. Suditi o nechijoj sreci nema svrhe.
Chovek sam trazi svoju srecu, i, ako je nadje //izmedju ostalog// u veri, onda je to to i ne treba mu to dirati. Ako ne, i to pozdravljam potpuno isto kao i srecu u religiji (tj. veri. Ovde smo izbrkali ova dva pojma, ali to je sad manje bitno).

Mislim, ni oni ateizam nikad nisu probali.

Ja, opet, smatram, shodno svom primeru i primeru mojih poznanika koji su vernici, da jesu ''probali'' ateizam.. (kao shto sam vec rekao velika vecina njih je bila van Pravoslavlja dogo vremena)

 I znam nekih ljudi koji su bili vernici a onda su prestali da veruju (mislim da su ti nakompetentniji za ovakvu raspravu),

Da, znam ih i ja, ali ne vidim razlog zashto su oni NAJkompetentniji za ovu raspravu.
Ne zelimo ovde ni ti ni ja //bar mi tako izgleda, po nekom zdravorazumskom jeziku koji koristimo// da ubedimo bilo koga da veruje ili neveruje. Jednostavno, jesu kompetentni, ali u ovakvoj temi, ako prichamo racionalno i zdravo, nema najkompetentnijih, jer pricahmo o individualnim osecanjima.

a iskreno, ne znam ni jedan obrnut slucaj, sem ovih komunistickih politicara... Pricam o pravim vernicima.

Uh, bratac, ja ih znam jako puno! Naveshcu samo dva primera, da ne davim: jedan je iguman manastira Crna Reka, koji je bio svashta u zivotu. dospeo je do margina duhovnog i socijalnog zivota. mozesh i sam da predpostavish, droga, alkohol, itd.. inache, bio je i chlan jednog relativno poznatog rok benda. Sada je iguman.

Drugi primer je moja jako dobra prijateljica iz Novog Sada. Zena je imala 40 i neshto godina kada je otkrila da ima rak. Metastaza je nastupila, ali ne u zavrshnom obliku, tako da su lekari pokushali da je spasu.. na operacionom stolu, zena lezi i pod anestezijom je, medjutim apsolutno je svesna svega shto se oko nje deshava, samo shto ne moze da se pomeri i ne moze da oseti bol. U jednom momentu hvata je panichan strah od smrti. Zena, koja do tada nije imala apsolutno nikave veze sa religijom, pochinje da, u sebi ponavlja delove nekih molitvi koje je znala. I pochinje da se moli Bogu samo da je josh malo ostavi u zivotu da pozivi zbog svojih unuka... itd... Uglavnom, u jednom momentu, ona vidi pored svog kreveta nekog starca koji stoji pored nje i gleda je.. Obuchen u crno, sa shtapom, i krstom oko vrata. Nekoliko minuta je stajao pored nje, dodatako joj ruku i nestao.
Kada je operacija zavrshena, posle par desetina sati, na nekoj od kontrola utvrdjeno je da nema nijednog jedinog traga kancera u organizmu.
A zanimljivo je i kako je saznala ko je taj starac.. da ne duzim, na ikoni je videla jednog choveka i uzviknula ''to je on'' na sred nekog skupa.. To je bio Sveti Nektarije Eginski, iscelitelj bolesti raka..
Dakle, zena je bila potpuni ateista.

Nema razloga da mi ne verujete, jer prichamo o nekim stvarima gde nema mesta laganju, a ja apsolutno nemam razloga da ne verujem njoj.

I primetio sam dve stvari, kod ovih sto su vernici, oni ne zele da se raspravljaju u vezi toga, sto me podseca na neki dogmatizam i suzenje uma uopste (a pazi, sve su to neki intelektualci, ne neke babe sa sela),

To moze da bude i to shto si ti naveo, a moze da bude i jedna od stvari koju je definisao vladika Nikolaj: ''o tri stvari nikada ne govori.... o Bogu, dok ne utvrdish veru u njega.. ''. Mozda su ljudi jednostavno svesni da njihova vera nije dovoljno jaka ni za njih same a kamo li za nekog drugog.

a jedan lik koji je bas naprasno ostavio religiju, a isao je i na veronauku i sve, reko je kako kad je poceo da saznaje o svetu, uci razne nauke, cita, da jednostavno religija ga je sputavala i kosila se sa svakim razumom. Cak se jednom i posvadjo sa popom na veronauci kad je ovaj tvrdio kako muslimani obavezno idu u pakao i tako...

Ja toliko toga zelim da nauchim o svemu i svachemu, i mislim da u svakoj novoj stvari mogu da samo potvrdim svoju veru. To je shto se tiche mog mishljenja vezanog za odnos uchenje-religija.. A to shto mu je sveshtenik rekao da ce muslimani zavrshiti u paklu zato shto su muslimani, to je jedna od najvecih gluposti koje sam chuo u zadnjih bar godinu dana. Zabraniti popovima da piju rakiju..

I mislim da znam dovoljno da mogu da kazem da to nije za mene iz milion i jednog razloga.

Naravno, 100% pozdravljam. Kao shto sam rekao i na post knezofila: glupo je da radish neshto shto nije za tebe. Bolje ga nemoj raditi. Pogotovo ako se radi o stvarima koje su vezane za psihu i duh.

 A reko sam da je to za slabe ljude, jer mislim da dosta ljudi ne umeju da razmisle i skontaju sta je u odredjenom trenutku dobro a sta lose, sta treba a sta ne treba ciniti, tako da im treba cela jedna prica za laku noc, koju mogu da zapamte i pomocu koje ce se lakse nositi u zivotu. I na kraju, treba potraziti pomoc vise sile kad ti nesto ne ide, lakse je nego potraziti snagu u sebi. Jel?

Bravo! Upravo je ovo ono shto ljudi ne razumeju. Upravo je to prava rechenica: ''traziti snagu u sebi''. To je ono shto nas i uchi nasha vera. Svako je ''kovach svoje sudbine'' jer je svaki chovek ''ikona Bozja'', svako po malo lichi na Boga + na sve to ima izbor, najveci dar. Dakle, nema ''vishe sile'' koja stiska dugmice tvoje ili moje igre, vec smo mi i jedino mi ti koji sami sebi kapu krojimo. A ti koji slushaju religiju kao jednu prichu za laku noc //a ima takvih, znam//, bolje da zachepe ushi.

U nadi da cemo i dalje ovako lepo i konstruktivno prichati,
Pozdrav

[Pedja]

Negde si izjavio //kako mi se chini// da nisi vernik. Al` eto, vidish da jesi..

Ja bas zato nisam vernik. Neke univerzalne principe covek postuje bez obzira da li veruje u (bilo kog) boga ili ne, ili, bolje receno, vera sa tim nema nikakve veze.

Samo, ako mogu da se osvrnem na jedan paradoks u tvom komentaru // naravno poshtujem tvoj stav i uopshte ne zelim da ga napadnem// : Rekao si da religije ne podnosish, da nisi vernik //koliko mogu da razumem// i da nikada nisi ''pocheo da verujesh''. A sa druge strane, smatrash, tj. tvoj stav je da je vera.. ~bilo shta //u tvom sluchaju za slabe ljude//.

Treba razlikovati religioznost od vere. Ovo o cemu mi ovde pricamo je ipak vise stvar religije. Ja iako nisam vernik, ipak smatram da je ateizam (ne verovanje u boga) samo po sebi nemoguce, jer svaki covek veruje u nesto. Cak i ako ne verujes u nekog od mnogobrojnih ponudjenih bogova, opet i dalje imas svest o nekoj sili koja pokrece svet i postavljas sam sebi univerzalno pitanje o postanku i svrsi zivota. To te naravno ne cini vernikom, jer se vernici (religiozni ljudi) pored te svesti o visoj sili, priklanjaju nekom ucenju koje tu silu objasnjava kroz religiozne stavove.

Vera je indivudalan stav, licni pogled na svet. To je nesto sto je neizbezno za svako razumno bice. Pretvaranjem vere u ucenje i doktrinu ona postaje religija. Religija nije licna, vec se radi o nametanju (ne obavezno i prisilnom) jednog istog verovanja sledbenicima te religije.

Ljudi, nazalost, postaju religiozni zbog okolnosti. Ako zivis u religioznom okruzenju, ti to okruzenje prihvatas kao prirodno, i nikada nemas priliku da steknes sopstveni pogled na svet. Drugi, opet, psotaju religiozni kada se nalaze u nekoj bezizlaznoj situaciji koju sami ne mogu da rese, pa se opet, priklanjaju nekoj religiji trazeci u njoj spas. Kako god okrenemo, ispada da ljudi postaju religiozni u nemogucnosti da stvore sopstveni stav i poimanje sveta. Jedna losa posledica su i fanatici, ljuid, koji u nesposobnosti da svet razumeju, prihvataju tudje vidjenje i brane ga do zadnjeg i po svaku cenu.

Medju nereligioznima je retkomoguce videti fanatike. Covek koji nepripada ni jednoj religiji ima svoje poglede na svet, svestan ih je i nema potrebu da ih namece drugima. On je tolerantan prema mogucnosti da drugi imaju drugacije poglede i to prihvata kao sasim normalnu pojavu.

Mislim da ovde postoji jedan paradoks: ako nisi vernik, niti si bio ''u veri'', kako to da mozesh imati izgradjen stav o veri?

Stvaranje stava o necemu ne pretpostavlja licno iskustvo. Pomisli, sa koliko mi znanja vladamo iako ih nismo stekli licnim iskustvom? Da li bi neko mogao tek tako da ospori sva ta nasa znanja? Tesko. Ili da odemo malo banalnije, da li je neohodno da neko iskusi narkotike da bi znao da su oni losi? Sa religijom nije nista drugacije: ako znas ocemu se radi mozes sasvim lako da imas stav prema njoj iako je ne prihvatas. To ne vazi samo za nereligiozne, vec i pripadnici jedne vere, tako mogu imati stav prema drugim religijama.

[Willy Wonka]

Poshtovani Pedja,

Negde si izjavio //kako mi se chini// da nisi vernik. Al` eto, vidish da jesi..

Ja bas zato nisam vernik. Neke univerzalne principe covek postuje bez obzira da li veruje u (bilo kog) boga ili ne, ili, bolje receno, vera sa tim nema nikakve veze.

To je bila shala. I dalje je.

Treba razlikovati religioznost od vere. Ovo o cemu mi ovde pricamo je ipak vise stvar religije. Ja iako nisam vernik, ipak smatram da je ateizam (ne verovanje u boga) samo po sebi nemoguce, jer svaki covek veruje u nesto. Cak i ako ne verujes u nekog od mnogobrojnih ponudjenih bogova, opet i dalje imas svest o nekoj sili koja pokrece svet i postavljas sam sebi univerzalno pitanje o postanku i svrsi zivota. To te naravno ne cini vernikom, jer se vernici (religiozni ljudi) pored te svesti o visoj sili, priklanjaju nekom ucenju koje tu silu objasnjava kroz religiozne stavove.

Naveo sam, ako nisi primetio, da smo izbrkali te pojmove u dosadashnjoj diskusiji.

Vera je indivudalan stav, licni pogled na svet. To je nesto sto je neizbezno za svako razumno bice. Pretvaranjem vere u ucenje i doktrinu ona postaje religija. Religija nije licna, vec se radi o nametanju (ne obavezno i prisilnom) jednog istog verovanja sledbenicima te religije.

Da. Ali dozivljaj religijie je subjektivan, odnosno lichan. na tome sam i inistirao kroz dosadashnja izlaganja. Ne na tome da je religija lichna, vec poimanje i dozivljavanje religije. Narochito Pravoslavne.

Ljudi, nazalost, postaju religiozni zbog okolnosti. Ako zivis u religioznom okruzenju, ti to okruzenje prihvatas kao prirodno, i nikada nemas priliku da steknes sopstveni pogled na svet. Drugi, opet, psotaju religiozni kada se nalaze u nekoj bezizlaznoj situaciji koju sami ne mogu da rese, pa se opet, priklanjaju nekoj religiji trazeci u njoj spas. Kako god okrenemo, ispada da ljudi postaju religiozni u nemogucnosti da stvore sopstveni stav i poimanje sveta. Jedna losa posledica su i fanatici, ljuid, koji u nesposobnosti da svet razumeju, prihvataju tudje vidjenje i brane ga do zadnjeg i po svaku cenu.

Ovde se ne bih slozio sa par stvari.
1. Ja, kao pripadnik ljudi, nisam postao religiozan zbog svog okruzenja. Dakle, uopshtavanje, ako makar jedna jedinka ne odgovara njemu, pada u vodu.
2. Ja mislim da su moji stavovi uglavnom zdravi po pitanju svega, a najbitnije je shto su sve to moji, nenametnuti, stavovi.
3. Moje poimanje sveta je relativno rastereceno religije i njenih objashnjenja, pa, uprkos tome mogu da budem religiozan.

Medju nereligioznima je retkomoguce videti fanatike. Covek koji nepripada ni jednoj religiji ima svoje poglede na svet, svestan ih je i nema potrebu da ih namece drugima. On je tolerantan prema mogucnosti da drugi imaju drugacije poglede i to prihvata kao sasim normalnu pojavu.

Smatrash li da sam ja netolerantan i fanatichan?

Ja upravo ugovaram putovanje god jednog dechka na Tajvan, samo da bih se upoznao sa njegovim svetom, kulturom i religijom.

Mislim da ovde postoji jedan paradoks: ako nisi vernik, niti si bio ''u veri'', kako to da mozesh imati izgradjen stav o veri?

Stvaranje stava o necemu ne pretpostavlja licno iskustvo. Pomisli, sa koliko mi znanja vladamo iako ih nismo stekli licnim iskustvom? Da li bi neko mogao tek tako da ospori sva ta nasa znanja? Tesko. [/quote]

Isto kao i kod razlike izmedju vere i religije, treba praviti razliku izmedju znanja, saznanja //spoznaje//, stava i iskustva. Dozvoli, ali znanje nije isto shto i stav. Ti mozesh da imash stav o nekom znanju, ali, svejedno, ti si prochitao neshto o tom, uslovno recheno, znanju. Dakle, iskustveno si proshao kroz teoriju tog znanja, i imash stav o tome.

Ili da odemo malo banalnije, da li je neohodno da neko iskusi narkotike da bi znao da su oni losi?

E, vidish, ti imash znanje (ne saznanje) da su narkotici loshi, dakle imash stav o tom znanju. Znajuci to, na osnovu toga gradish stav prema narkoticima. Dakle, znanje da narkotici ubijaju mozdane celije, stvaraju zavisnost, itd.. to je ono shto je dokazano. Dobre strane: nishta. Odatle mozesh da izvuchesh stav prema narkoticima.

a vera, odnosno religija, je trazi poznavanje da bi se izne STAV (kao shto shtetnost i dobre osobine narkotika traze saznanje da bi se na osnovu njih postavio STAV). E sad, ako si upoznat sa dogmatikom (uchenjem o istini), i ako ti se to ne svidi, jer ti ne pruza ono shto tebi treba, mozesh da kazesh svoj stav. Ali, ako posmatrash spoljashnjost svega toga, mozesh da kazesh svoje mishljenje.

Ako mi posmatramo nekoga ko je naduvan, a ne znamo da je droga shtetna, rekli bi; '' njemu super''. Ali poshto znamo sushtinu svega, tj. da je droga losha po nas, reci cemo: ''ne hvala'' //na primer. mozda i necemo.. //

Pozdrav

[shadow]

Mnogo dobra rasprava i prosto mi krivo sto me mrzi da pisem ovakve kilometarske postove, ali ajd...

Znaci Pedja je dosta stvari reko sto sam ja sad mislio da kazem. Cak i to za drogu, ja sam hteo da navedem slucaj za ubistvo ili pripadnost sekti. Mislim, ne moramo mi ubiti da bi znali da je to lose. I tako, bla bla bla...

Nego par stvari, npr, za tu zenu sto si ti reko da je znas, iz NS i to sto je videla tog starca sa krstom za vreme operacije. Necu da kazem da ti ne verujem, ali ja imam jednog druga koji je redovno nocima vidjao Smrt kako mu sedi pored njega na krevetu i to mi je bas detaljno opisivao ubedjujuci me koliko je prizor bio stvaran, a i imam jos takvih prica o "susretima" prema tome... Ljudi imaju razne haludze, a pogotovo kad su pod anestezijama i sl. A znam ja dosta tih izlecenja na blic, mislim dosta slucajeva koji su skoro pa isto tako cudnovati a opet nemaju veze ni sa religijom ni sa verom ni nista.

Treba razlikovati veru i religiju, to si dobro primetio.

Druga stvar, ja sam vec reko, religija je jedan veliki sistem vrednosti koji je nekim ljudima nametnut, kako pedja kaze - njihovim rodjenjem, a neki su jednostavno izgubili sebe, izgubili veru u zivot i svoj sistem i sve i jednostavno im dobro dodje da nesto sto je vec gotovo samo prime. Zato i kazem da su slabi. Po meni, covek bi trebao sam sebe da izgradi vremenom i u zivotu, sam da shvati sta valja a sta ne valja, ali neki jednostavno prime sve na gotovo jer je tako lakse i lakse im je da tako razmisljaju a da u novcaniku nose deset bozjih zapovesti da ih podsecaju da ne kradu, ne ubiju i sl.

Ali brate, glupost je da si ti jednostavno oznacen recimo pravoslavcem i da verujes zato sto te sramota da ne verujes. Ja mislim da je vecina ljudi takva. Evo moj drug, kad smo ga onaj ateista i ja (isto ateista ) pitali zasto je vernik, zasto ide u crkvu i sve to, on je reko zato sto je njegov deda vernik i svi u kuci redom zbog toga. Pa zar to treba da ti bude razlog? On sprovodi sve obicaje, posti i sve to cak i kad je sa nama u NS, a ne kuci, iako ga tamo niko ne tera ni na jedno ni na drugo, lose se oseca ako se omrsi i sta ti ja znam, ali pazi zbog cega to sve? Zato sto je njegov deda njemu preko oca preneo to sve?? Pa to je lose... Ili ajmo katolike! Moja baba je katolik i ide ona u crkvu svake nedelje na misu i da se ispovedi i pazi fore, katolicka crkva je zabranila svim svojim vernicima da procitaju Davincijev Kod a ona ga je procitala sto je ok. Ali kad je otisla da se ispovedi, naravno da je to morala popu da kaze i znate sta je on reko kao neko ko mora da da primer ostalima? Kaze "ej i sta pise tamo?" pa ga moja baba pitala u sali da mu donese knjigu sledeci put... Tako ispadne da je cela ta crkva i sve to jedna velika sarada.

I na kraju, Ni jedna priznata religija ne propoveda ubijanje drugih, a koliko je zlocina od davnina pa do sada ucinjeno u ime crkve, vere i religije a njeni predstavnici to blagosiljali? Od krstaskih ratova, preko ubijanja indijanaca od strane spanskih konkviskadora, inkvizicije, ubijanja palestinaca od strane izraelaca i obrnuto, islamski dzihad, ustasa, pa sve do danasnjih dana i ratova na nasim prostorima. A mozes gledati i minijaturnije, koliko se porodica raspalo zbog mesovitih brakova a posle rata? Mozes ti sad reci da je to samo pogresno protumacena religija, ali opet i za to je ona kriva jer se postavlja pitanje da li bi trebalo da postoji?

I naravno da i ja verujem u nesto, ali to je nesto moje i neki moji stavovi, i nesto sto sam ja izgradio za sebe i sto je individualno, a za to mi ne treba nikakva prica sa strane niti da se objasnjavam s nekim niti da tome dajem neko ime, a ponajmanje da pripadam nekome zbog mog uverenja i da me neko proziva ako ga promenim u trenutku, a i to da moje shvatanje svega sad neko da uzme i kalupi prema svojim arsinima tipa, "dobro mozda ne verujes u naseg boga vec u nekog drugog" i sl. A to se nikako ne moze nazvati relogijom.

Opa Nikolaj Velimirovich! Sad su mi stvari jasnije...

[Lina]

Vera u opstem smislu je stanje duha u kome smo cvrsto ubedjeni u tacnost necega za sta nemamo dokaze ni za ni protiv.

Hriscanska vera u Boga zasniva se na tome da za postojanje ili nepostojanje Boga nikad ni nece moci da se nadju dokazi.

Svi dokazi svega zasnivaju se na nauci/znanju, a ono je ograniceno, pa kako je Bog iznad toga, sa platforme znanja se moze "dohvatiti" isto onako kako se moze dohvatiti nebo sa Vavilonske kule.

Cilj vere ne bi ni bio dokazivanje Boga, nego koriscenje predstave Boga kao ideala kome tezimo bio on dokaziv ili ne.

Sa prosirenjem sposobnosti shvatanja i taj ideal se stalno unapredjuje, stalno pomera napred, pa nam stalno ostavlja sve vise i vise prostora za dalje usavrsavanje koncepta tog ideala.

Za upotpunjavanje nase predstave o Bogu.

Cilj bi bio podizanje nivoa svesti i sposobnosti sagledavanja uzrocno-posledicnih veza, sa namerom da stalno sve bolje i bolje shvatimo kako saradnjom izbeci sve moguce licne i kolektivne tragedije i kvalitet zivota podici na nivo na kome vise nikada ni jedno zivo bice nece imati razloga za strah od bilo kakvog fizickog ili dusevnog bola ili muke.

Pasivni oblik te saradnje je "ne cini zlo", a aktivni je "cini dobro".

Najproblematicnije u svemu tome je jasno definisati sta je "dobro", a sta "zlo", jer cesto pojedinci za "dobro" smatraju "civilizacijske hirove", bez obzira preko koliko leseva moraju da pregaze da bi ih se dokopali. Posto ni to nije moguce konacno utvrditi, ostaje nam da razvijamo principe definisanja, primenjive na sto veci broj slucajeva.

Hirovi mogu biti licni, a mogu biti posledica kulturoloskog nasledja. U oba slucaja uzasno tesko ih je priznati i za njih se pokajati. Vecinu "boli uvo" za "kolateralnu stetu".

Onima koji zive po principu: "Daj mi, Boze, al' daj mi odmah i daj mi sve, jer sve je moje!" mogu da porucim: "Ako hoces pravdu, budi pravedan, pa ne diraj ono sto pripada (sto je "namenjeno") tom do tebe!"

Ako imas i vise nego sto ti treba, ostavi nesto i drugima.

Vec si "dosao preko sinjeg mora, odvojio ga od brata i oteo mu vise nego sto zasluzujes", ostavi mu bar koliko decu da nahrani.

Jer i to "Daj mi" se cesto odnosi na nesto sto nam u sustini bas i ne treba, ali "zelimo da ne zaostanemo za drugima".

Zelimo da oni sto dalje zaostanu za nama.

[shadow]

Hriscanska vera u Boga zasniva se na tome da za postojanje ili nepostojanje Boga nikad ni nece moci da se nadju dokazi.

Sve je to neko lepo osmislio i obezbedio se od provere. Svaka mu cast kako se to zapatilo dalje kroz istoriju... Po meni je nauka mnogo superiornija i otvorenija od religije, a ne ogranicena kako se ovde kaze. Uvek je Crkva kaskala za naukom i polako i tesko prihvatala stvari koje su postale neminovne.

[Pedja]

Da. Ali dozivljaj religijie je subjektivan, odnosno lichan. na tome sam i inistirao kroz dosadashnja izlaganja. Ne na tome da je religija lichna, vec poimanje i dozivljavanje religije.

Tesko da moze da bude lican dozviljaj nekog ucenja koje je isto i svima se uliva na isti naciin. Sledbenici to ucenje dozivljavaju onako kako im je ono prezentovano i tu nema niceg licnog. Religija je institucionalizovano sirenje jednog verovanja koje se namece sledbenicima. Od njih se zahteva da toucenje prihvataju i slepo ga se pridrzavaju bez kritickog odnosa prema njemu. Tu ne moze da bude niceg licnog.

1. Ja, kao pripadnik ljudi, nisam postao religiozan zbog svog okruzenja. Dakle, uopshtavanje, ako makar jedna jedinka ne odgovara njemu, pada u vodu.

Ja sam naveo bar dva razloga zasto neko psotaje religiozan. To je samo jedan.

2. Ja mislim da su moji stavovi uglavnom zdravi po pitanju svega, a najbitnije je shto su sve to moji, nenametnuti, stavovi.

Nisam ni rekao da su stavovi koje namece neka religija nezdravi (mada ima i toga). Mozda su neki tvoji stavovi zaista tvoji, ali onog momenta kada si se prepoznao u nekoj religiji i prihvatio je kao svoju sa njom si prihvatio i neke nove stavove i norme koji idu uz tu religiju.

3. Moje poimanje sveta je relativno rastereceno religije i njenih objashnjenja, pa, uprkos tome mogu da budem religiozan.

Ako si religiozan ne mozes biti rasterecen od religije. To ne ide jedno s drugim. Ako si pripadnik neke religije, nemas slobodu verovanja, vec sledis verovanje, ucenje i norme te religije.

Smatrash li da sam ja netolerantan i fanatichan?

Boze sacuvaj, ja nisam rekao da su religiozni ljudi fanatici, vec da religija stvara fanatizam. Dodao bih da se to dogadja sa onima koji su najslabiji duhom i koji taj nedostatak duha, nadomescuju fanatizmom.

Isto kao i kod razlike izmedju vere i religije, treba praviti razliku izmedju znanja, saznanja //spoznaje//, stava i iskustva. Dozvoli, ali znanje nije isto shto i stav. Ti mozesh da imash stav o nekom znanju, ali, svejedno, ti si prochitao neshto o tom, uslovno recheno, znanju. Dakle, iskustveno si proshao kroz teoriju tog znanja, i imash stav o tome.

Mislim da si sad poceo malo previse da filozofiras Znanje je znanje. Ako imas objektivno znanje imaces i objektivne stavove zasnovane na njemu. Spoznaja je prividno znanja, koje nije zasnovano na cinjenicama vec na imaginarnim i nedokazivim elementima, te kao takvo ne moze biti osnov nikakvog iskustva ili donosenja stavova.

Spoznaja se koristi onda kada se ne moze rasudjivati logicno i razumno. S obzirom da je bog sasvim logican i razumu prihvatljiv, pogresno je dokazivati ga tako losim argumentima kao sto je spoznaja.

E, vidish, ti imash znanje (ne saznanje) da su narkotici loshi, dakle imash stav o tom znanju. Znajuci to, na osnovu toga gradish stav prema narkoticima. Dakle, znanje da narkotici ubijaju mozdane celije, stvaraju zavisnost, itd.. to je ono shto je dokazano. Dobre strane: nishta. Odatle mozesh da izvuchesh stav prema narkoticima.

a vera, odnosno religija, je trazi poznavanje da bi se izne STAV (kao shto shtetnost i dobre osobine narkotika traze saznanje da bi se na osnovu njih postavio STAV). E sad, ako si upoznat sa dogmatikom (uchenjem o istini), i ako ti se to ne svidi, jer ti ne pruza ono shto tebi treba, mozesh da kazesh svoj stav. Ali, ako posmatrash spoljashnjost svega toga, mozesh da kazesh svoje mishljenje.

U sutini, po pitanju znanja i poznavanja, izmedju religije i narkotika, nema neke velike razlike. I jedno i drugo je odlicno sredstvo za beg od stvarnosti i otudjenje od sopstvene odgovornosti. Religija nije nista manje imaginarna od narkotika, te ne vidim razlog za imaginarno objasnjavanje religije. Isto kao sto moze da se ima znanje o narkoticima, covek moze da ima znanje o religijama, te moze bez ikavih problema da se prema njima odredi, bilo tako sto ce ih prihvatiti ili odbaciti.

Biti religiozan nije nista lose, sve dok covek u tome ne postane fanatik ili poprimi elemente fanatizma.

[Pedja]

Vera u opstem smislu je stanje duha u kome smo cvrsto ubedjeni u tacnost necega za sta nemamo dokaze ni za ni protiv.

Ovakve dafinicija moze da se odnosi na religioznost. Vera nije toliko jasno definisano stanje. Vera se moze manifestovati i kao vrlo blagu i ne retko nedefinisanu svest o postanku i svrsi zivota. Vera ne mora biti cvrsta niti stanje ubedjenja, a vrlo cesto moze biti i podsvesna.

Hriscanska vera u Boga zasniva se na tome da za postojanje ili nepostojanje Boga nikad ni nece moci da se nadju dokazi.

A kao nadometak tome religija nudi insitiranej na tome da se postojanje boga mora slepo prihvatiti kao cinjenica, iako dokazi za ili protiv ne postoje.

Svi dokazi svega zasnivaju se na nauci/znanju, a ono je ograniceno, pa kako je Bog iznad toga, sa platforme znanja se moze "dohvatiti" isto onako kako se moze dohvatiti nebo sa Vavilonske kule.

Interesantno je da isti razlog imaju i nereligiozni za svoju nereligioznost. Upravo zato sto smatraju da je bog sa stanovista coveka neobjasnjiv, oni ne prihvataju objasnjenja koja namecu religije.

Cilj vere ne bi ni bio dokazivanje Boga, nego koriscenje predstave Boga kao ideala kome tezimo bio on dokaziv ili ne.

Ovo je tacno. Problem je samo sto je definiciju ideala stvorio covek, te se taj ideal ne poklapa sa stvarnim idealom boga, vec sa idelom boga kakvim ga je covek osmislio. Svi vrlo dobro znamo da je dnasnji oblik hriscanstva osmisljen i ustanovljen na Prvom vaseljenskom saboru od strane ljudi, koji su se dogovorili o tome kakvo ucenje ce hirscanstvo ubuduce zastupati.