http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=42981Пресушиле славине на Белој Земљи
Насеље са више од 800 домаћинстава, удаљено од Ужица само пет километара, никако да дочека прикључење на градски водовод
Ужице – Насеље на свега пет километара од града (који живи у обиљу добре воде), крај насеља широка магистрала. Куће лепе, простране и модерне, на крововима сателитске антене, а у кућама – славине суве. И тако већ недељама. Летња суша испразнила резервоаре, пресахла су оближња изворишта. Наступило време канти, пластичних балона, флаша за воду, судова које мештани, невоља их натерала, пуне у граду. А водовод са градском водом, који чекају као озебао сунца, само што није – и питају се кад ће.
Збива се то ових дана на Белој Земљи код Ужица, насељу на првој заравни кад се, узбрдо, крене путем ка Златибору. Примарни водоводни крак, као прикључак на градски водовод, доведен је овде пре деценију, но мештани и даље користе воду са шумских извора или из ископаних бунара.
Напокон је, минулог пролећа, овде отпочео историјски посао, за око 800 овдашњих домаћинстава: изградња секундарне водоводне мреже којом у куће стиже градска вода. Подухват велики, вредан око 58 милиона динара, финансиран учешћем државе (из НИП-а), општине Ужице и будућих корисника воде (од 600 до 975 евра по кориснику, и то на 24 рате). Посао је кренуо у марту, речено је да ће за шест месеци бити завршен.
– И копали су, стављали цеви, надали смо се да ћемо у септембру градску воду добити, али од тога још ништа – жали нам се Љиљана Караичић са Беле Земље, показујући канте и балоне са водом у својој кући. – Воде немамо ни за основне потребе, па је доносимо из града. Веш носимо код пријатеља на прање, наше машине без воде не могу да раде. Кад хоћемо да се окупамо ставимо шерпу на шпорет, као у 19. веку. Сваки месец уредно плаћамо по 2.000 динара за водовод и чекамо да га ураде, да се ослободимо невоља. Све нам се смучило, обећања нам је доста.
Слично за „Политику“ говори и Љиљанина комшиница Цвијета Бабић, која исте муке мучи:– Воду за кућне потребе доносимо у балонима. Пре неки дан била сам овде на Белој Земљи у фризерском салону, ишла да се подшишам, па ми фризерка водом из лавора, претходно загрејаном у бурету, пере косу – објашњава Цвијета.
И кад ће градска вода стићи на Белу Земљу, да ли се ускоро завршава градња секундарне водоводне мреже, питали смо надлежне у општини Ужице. Члан Општинског већа задужен за послове месних заједница Зоран Пејић казао нам је да је, практично, све спремно да 315 домаћинстава подручја ниже зоне Беле Земље, које се напаја са резервоара „Вести“, добију воду са градског водовода. Послови су приведени крају, вода већ може да се пусти. Само остаје да корисници испуне све услове Савета месне заједнице и режијског одбора, односно да они који су неажурни у измирењу рата то учине према начину на који су се обавезали. Ипак, добар део је већ завршен, а интензивирају се послови на секундарној мрежи за преостала домаћинства у вишим деловима Беле Земље. Ужички градски водовод, такође, излази и ван граница ове општине, ускоро примарни водоводни крак креће ка селу Мачкату у чајетинској општини, будући да су из НИП-а општине Ужице и Чајетина за ту намену добиле 800.000 евра – наводи Зоран Пејић.
На опаску да би, док се вода не пусти, ваљало помоћи домаћинствима која је суша озбиљно погодила, Пејић истиче да је општина Ужице летос, кад су биле најизраженије потребе, слала цистерне са водом становницима Беле Земље и да то повремено опет чини.
Б. Пејовић
[објављено: 04.10.2007.]
