Užice dobija elektranu na komunalni otpad

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[alexg]

Iako sam apsolutni laik za ovu oblast, neću da pametujem, ali generalno kada bi me neko na ulici zaustavio i anketirao i pitao da li sam za ovakvu fabriku za odlaganje/reciklažu/spaljivanje/iskorišćavanje otpada u neki drugi resurs (tj. šta već) rekao bih da sam ZA.

Razlozi-logički (ne stručni, ponavljam). Prvo, kolika je opasnost po okolinu i zdravlje ljudi sadašnji vid odlaganja otpada tj. deponije? Period raspadanja takvog otpada, kontakt sa zemljištem, itd, itd... Ako i mi sada nemamo nekakav neposredan negativan efekat (elem, zatrpava se, jel) imaće ga naši potomci. Drugo, Užice je poznato po ekstremnoj zagađenosti vazduha tokom grejne sezone. Kada bi neko rekao da će ta energana (ili kako se već zove) omogućiti proizvodnju struje u toj količini da se postojeće toplane ''prikače'' na to i preko te enegrije zagrevaju stanove u Užicu, takođe bih bio ZA ovaj predlog. Iako, negde sam čitao članak da u principu u Užicu najveću zagađenost ne stvaraju toplane, nego građani u kućama koje se greju na čvrsta goriva, ali to nije tema. I treće...čak i laik kao ja za ovu oblast zna da je najbolje selektivno prikupljanje otpada, koji bi se onda recilirao. Ali...ideja o selektivnom prikupljanju otpada (naravno sa specijalnim kontejnerima za tu namenu), a sa druge strane ni najobičnije kantice za otpatke (koje ''Bikotoš'' povremeno postavi ili okači na stubove od rasvete) ne ''opstanu'' ni jedan jedini dan jer ih pojedinci lome i skidaju. Tu je već stvar sociologije, ali mislim da će svi razumeti na šta ciljam.

Inače, komšija, je izneo i neke argumente u prilog opcije PROTIV, pa i u navedenom ima logike, ali 99% građana Užica slabo poznaje tu oblast da bi bilo upoznato sa pozitivnim ili negativnim stranama ovog projekta.

[Vlad Dracul]

Znam da nema veze sa temom ali kao veoma mali sam imao prilike dolaziti u Uzice jer roditelji nisu imali gde da me ostave kada bi krenuli na posao pa su i mene vodili sa sobom - posao je bio obilaziti skole kojih je u to vreme najvise bilo u Titovom Uzicu na jednom mestu i secam se (ako nisam sanjao ) "ogromnih" (bio sam veoma mali) kontejnera sa veoma cudnim rupama - naime ako bi premotao film mislim da su bili namenjeni za stakli otpad kao sto su flase i tegle. Ali se takodje secam u nekom drugom mestu u kraju nesto malo kasnije da sam vidjao takve stvari ali punjene svim drugim osim stakla.. na zalost nama nije dovoljan kontejner u koji bi odlagali razlicite vrste otpada jer smo kao sto rece Alex takav narod da nam i kanta na ulici smeta doduse dogadjalo se da iste ne prazne danima.. pa sta reci pao je sneg i to daje za pravo komunalnom preduzecu u ovom gradu da ne odnese smece iz ulice ali im naravno na pada na pamet da zaborave kada se ispostavljaju racuni! No naravno treca je stvar to sto postoje JK preduzeca da ne kazem sa monopol licencom! Mozda kad im se uvede konkurencija koja mozda odluci da ponudi ljudima da razlicitim danima odnosi razlicite vrste otpada znam za koga cu se odluciti.. no to je kao i za javni prevoz tender ili kako god to drzavni organi zvali pa samo jedan moze ucestvovati.. kazu nastao bi haos ako ima vise prevoznika?!? hahahah tako nam je i sa otpadom, medicinom, osiguranjem, drzavom... KONKURENCIJA - sve sto je potrebno ovoj drzavi (mozete da citate i kao ALTERNATIVA za neke oblasti kao politika npr.)!

[komšija]

U pravu ste obojica. Moja greška je u tome što sam pošao od pretpostavke da su ljudima poznate opasnosti spalionice otpada. U stvarnosti je suprotno, “99% građana Užica slabo poznaje tu oblast”. Zašto? Pa zbog nedostatka KONKURENCIJE ili ALTERNATIVE, što reče Vlad. Konkurencija u ovom slučaju bi trebalo da bude ozbiljno ekološko udruženje koje, koliko vidim, Užice nema.

Alex, tačno je da je deponija sama po sebi, takva kakva je, opasnost i zatrpavanje problema za buduće generacije. Medjutim, izbor spalionice je najprimitivnije i najopasnije rešenje koje tu opasnost, videćete, transformiše u nešto mnogo perfidnije, dalekosežnije i strašnije.

Ovo je deo letka koji smo mi u Kosjeriću delili 2003. godine, malo je poduže ali vredi pročitati:

Spaljivanjem otpada u okolinu se ispuštaju:

-otrovni azotni oksidi (NOx)
- otrovni teški metali (živa, kadmijum, olovo, arsen, talijum) iz ostataka industrijskih proizvoda.
- dioksini i furani koji spadaju među najotrovnije poznata jedinjenja.

Posledice po ljudsko zdravlje:

Ove supstance su kancerogene (uzokuju rak), većinom su vrlo otrovne, uništavaju obrambeni sastav organizma, uzrokuju genetičke promene (oštećenja) u ljudi svih starosnih doba (od embriona i nerođene dece do odraslih) a naročito kod muškog fetusa, uzrokuju teška oštećenja tkiva, agresivno ponašanje, smanjenje koeficijenta inteligencije i psihičke poremećaje.

Dioksini su jedni od najsnažnijih otrova i visokokancerogene supstance. Najopasniji dioksin (TCDD) naučnici nazivaju najotrovnijim malim molekulom na planeti. Delotvorniji je 11 000 puta od smrtonosnosnog otrova natrijum cijanida, a deluje već na sto milijona puta nižoj količini Osim što uzrokuju rak, dioksini uništavaju vitalne funkcije ljudskih i životinjskih reproduktivnih organa, izazivaju sterilnost, oštećenja gena (naročito kod muškog fetusa) hormonalne poremećaje, poremećaje rasta, poremećaje imunološkog sistema, oštećenja mozga i anomalje kod novorođenčadi i dece.

Dioksini u čovekov organizam dospevaju iz hrane životinjskog i biljnog porekla, iz zagađenog vazduha, vode ili dodirom. U hranu dospevaju iz zagađene okoline. Akumuliraju se u čovekovom organizmu jer ih organizam ne može razgraditi ili izlučiti na neki od prirodnih načina. Ženski organizam raspolaže jedinstvenim mehanizmom izlučivanja dioksina i to izlučivanjem mleka dojenjem.

Dioksini se akumuliraju u grudima žena (i u masnim tkivima uopšte) i tokom dojenja se oslobađaju (zbog hormonalnih promena u tom periodu). Tako dojena deca “piju” majčino mleko maksimalno obogaćeno dioksinima i mogu biti izložena 10-20 puta većim dozama dioksina od odraslih. Bebe koje su izložene dioksinu pre rođenja su 100 puta više podložne njegovom uticaju nego odrasli.

Dioksin je jedna od primesa defolijanata (sredstava za uništavanje vegetacije, a posredno i ljudi) koji su Amerikanci koristili u Vijetnamu. Taj dioksin danas, kao i pre 40 godina, truje lanac ishrane, uzrokuje anomalije kod dece, mentalnu retardaciju, gastronomske poremećaje, višak udova i prstiju kod novorođenčadi i napukline tkiva.

Bio je pakovan u narandžastu burad, pa otuda naziv "agent orange", da ne bude zabune:

http://www.youtube.com/watch?v=Vyqm-aQqUjw

[alexg]

Vrlo zanimljiv i argumentovan članak. I polazi od naučnih dokaza, a ne ''tra-la-la'' priča, što je najbitnije. No, *komšija, ako si gledao vesti (pre dan-dva) grad Kragujevac se hvali kako će postati prvi grad u Srbiji sa nekim reciklažnim sistemom za odlaganje otpada. Jel' to ista stvar što se sprema da se gradi u Užicu? U toj vesti su pominjali ''neiskorišćeni metan koji je toksičan kada se stvara na deponijama, a ovako bi bio iskorišćen za stvaranje energije'', e sad, ne kapiram da li se pričalo o istoj stvari. Da, kao što sam ti rekao da mene neko zaustavi na ulici i ''objasni'' mi da je to ''sistem za reciklažu iz kojeg će se dobiti energija za napajanje postojećih toplana, a samim tim smanjiće se emisija štetnih gasova u atmosferu, sa jedne strane, a sa druge, klasične deponije postaju prošlost'' i tako kaže meni i hiljadama ljudi, pa ko ne bi rekao da je ZA. Već reči ''spalionica otpada'' ima sasvim drugu konotaciju.

Da, imate pravo. Konkurencija bi uticala, ali ne i rešila taj problem. Jer sistem selektovanog odlaganja otpada polazi pre svega od građanina, pa tek onda do komunalaca. A, mi nemamo o tome razvijenu svest, a dobar deo naših sugrađana i ''novčanik'' da sad specijalno odlaže jednu vrstu otpada na jedno mesto, drugu vrstu otpada na drugo. Rešenje bi bilo da različitim danima komunalci nose različite vrste otpada, ali mnogo će Đetinje proteći kroz Užice dok ta ideja bude realnost. Svojevremeno, dok sam bio u inostranstvu, imao sam prilike da vidim posebna, ograđena mesta, gde stoji po pet-šest kontejnera, svaki sa različitim oznakama u koji se odlaže otpad. Čak je imao kontejner za garderobu, koji se posle selektuje i ono što je adekvatno se šalje u Crveni krst. I sad zamislim ja tako nešto u Užicu.....voleo bih da vidim, ali kada ću to videti........ne verujem skoro.

[komšija]

Alex, niko ne očekuje, niti je to realno, da Srbi preko noći postanu Japanci, koji imaju uputstvo na 40 strana kako se razvrstava otpad, pa recimo. za iznošene kravate koje hoće da bace, piše:“Prvo je popeglati...“
Nije  realno da odjednom postanemo i Nemci, ali je sasvim realno da postanemo, barem, kao komšije Hrvati ili Slovenci. Najbolji primer je novi Zakon o saobraćaju. Odjednom postadosmo svi „Nemci“. Svi vezujemo pojaseve i pravilno se parkiramo.

Dakle, pitanje je samo: Šta država želi da postigne, odnosno kojim će putem da krene: spaljivanje ili reciklaža ? Tu je kraj. Za sve ostalo postoje već utabane staze, ništa mi ne treba da izmišljamo. Da li mislite da su Hrvati preko noći postali ekološki samosvesni? Ne, država ih je naterala na to.

Represija, odnosno kažnjavanje, je samo jedan segment , možda i najmanji. Prvenstveni motiv za reciklažu jeste ekonomski interes, jer to je „industrija“ koja u svetu zapošljava skoro dva miliona ljudi. Pa zar nisu do skora skidali poklopce sa šahta da bi ih prodali u staro gvoždje?
Recite mi: Da je tih „od 30 do 60 miliona eura“, kako kaže Škundrić, umesto u spalionicu, uloženo u pogone za otkup i reciklažu, da li mislite da se sa tolikim parama, u gradu veličine Užica, ne bi program za reciklažu uspešno sproveo? Naravno da bi. To su ogromne pare, dovoljne za celu zapadnu Srbiju, a ne Užice.

U tom kontekstu ste, pretpostavljam, gledali i prilog iz Kragujevca jer oni imaju najveći pogon u Šumadiji za reciklažu plastike „Brzan“. Uspešno posluju godinama i izvoze veći deo proizvodnje.

Pored ekonomskog motiva, svuda u svetu se primenjuje i takozvana „produžena odgovornost proizvodjača“. To znači da ne mogu, recimo, „Koka-kola“ ili „Knjaz Miloš“, radi povećanja svog profita, plasirati svoje proizvode isključivo u PET ambalaži bez ikakve odgovornosti. Svuda u svetu su prinudjeni da, srazmerno veličini proizvodnje, otkupe odredjenu kvotu ambalaže za jednokratnu upotrebu. Sad, zamislite marketinšku moć koju poseduju takve kompanije. Šta mislite, kako bi išao otkup? Da li bi plivale onolike flaše u jezeru kod Bajine Bašte?

Reciklažu, znači, ne treba posmatrati iz današnjeg ugla gde se samo najugroženiji slojevi stanovništva bave sakupljanjem odredjenog otpada. To je biznis za koji je država dužna da obezbedi potpuno novi ambijent, ako hoće. Problem je što naša neće, opredelila se za spalionice i „proizvodnju energije.“

Znate li kolika je „energetska moć“ otpada koji produkuje grad veličine Užica?
Prema podacima francuskog proizvodjača opreme, koje sa ponosom ističu:“ kontinuirano spaljivanje otpada tokom 6 dana u nedelji je ekvivalent količini od 25 tona mazuta.“
Šest dana spaljivanja za jednu cisternu mazuta? Gde je tu interes, prvenstveno investitora? Možda to treba da ga pitate kada sledeći put dodje u grad. Ili možda ministra Dulića, ili gradonačelnika...

[alexg]

Sve navedeno ja razumem i naravno da u svemu tome ima logike. Ali, sa druge strane, onda ne mogu da shvatim da užički EKO FOND (gde rade ljudi valjda stručni za tu oblast) i Zavod za javno zdravlje izađu sa svojim mišljenjima jer je ipak reč o lokalnom stanovništvu.
Tačno je da je reciklaža ''posao budućnosti'', ali po meni je bitnija samosvest ljudi. A, mi to nemamo. Niti verujem da možemo da imamo ili steknemo relativno brzo. Represijama i kaznama se postiže neki cilj, ali kraktoročno. A, onda sve po starom. Isto tako država (opština) mora da ulaže u ekologiju i zdraviju životnu sredinu. No, kod nas je to još uvek kao neka '''tabu-tema'', kao da nas se ne tiče. I ja polazim od teze, možda se nas kao nas i ne tiče, nismo ''pogođeni'' posledicama, ali šta onda čeka buduće naraštaje...a o tome i te kako treba misliti.

[komšija]

Alex, iako uporno insistiraš na savesti kao ključnom elementu, moram te razočarati. Nijedan segment ljudskog društva ne počiva na savesti, već na  pravilima koja su propisana zakonom. Tako je i sa upravljanjem otpadom ali je upravo problem što još nije regulisan zakonski, ili bar, ne kako treba.

Uostalom, evo primera iz Novog Sada, "jedinog grada u Srbiji koji reciklira otpad i umesto smetlišta ima unosnu deponiju", gde sve to funkcioniše već godinama, bez neke naročite potrebe za savešću i bez ogromnih ulaganja.

http://www.ekapija.com/website/sr/page/44897


Svejedno, Užicu su "uvalili" spalionicu, pa je priča o reciklaži besmislena. Vama je mnogo korisniji ovaj link.

http://ekologija.pancevo.rs/articles/details.aspx?id=1506