Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski
19. decembar (6. decembar po starom kalendaru)
Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski
U drugoj polovini trećeg veka rodio se u gradu Pataru, uglednim i bogatim roditeljima, Teofanu i Noni, sin jedinac Nikola. Grad Patara se nalazio na obali maloazijskoj oblasti Likiji, blizu Sredozemnog mora, a nad svim tim oblastima, kao i nad ostatkom sveta vladao je moćni rimski car Valerijan.
Bogatstvo i ugled Nikolinih roditelja omogućio je dečaku da se školuje kod najpoznatijih učitelja Teofan i Nona nisu zaboravili da im je čedo Bog darovao, pa zahvalni na daru i beskrajnoj radosti roditeljstva, dadoše sina da se duhovnom životu uči kod strica Nikolaja, episkopa Patarskog.
Kad je došlo vreme zamonašen je u manastiru Novi Sion. Posle smrti roditelja, Nikola, ne zadržavši ništa za sebe, razdeli svoje veliko nasleđe siromasima.
U gradu Patari su ga svi znali kao izvanredno dobrog i milostivog sveštenika, koji je uvek svima pomagao, ali nije voleo da se o tome zna i priča, držeći se reči Gospodnjih: "Da ne zna levica tvoja šta čini desnica" (Mat. 6, 3). Zbog njegove vrednoće, revnovanja za veru Hristovu, poštenja i dobrote, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, izabrali su sv. Nikolu za arhiepiskopa mir-likijskog, posle smrti njegovog strica.
Kao arhiepiskop, sv. Nikola se ponašao kao dobri pastir iz jevanđelske priče. Obilazio je zaseoke sela i gradove. Poučavao je narod, utvrđivao u veri, obilazio uboge, bolesne, zatočene. Otkupljivao je sužnje i puštao ih na slobodu, jer su tada zarobljenici prodavani kao robovi.
U vreme cara Dioklecijana i sv. Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je proveo mnogo godina, sve dok na rimski presto nije došao car Konstantin i pomilovao sve hrišćane, a hrišćanstvo proglasio verom čitavog carstva. Tada se sv. Nikola vratio na svoj arhiepiskopski presto.
U to vreme, carica Jelena je pronašla Časni krst Hristovog stradanja, pa je sv. Nikola rešio da obiđe sveta mesta. U toku putovanja u Svetu zemlju, kao i pri povratku iz nje, na putu su se događala mnoga čudesa. Kad je strašna oluja zapretila da potopi brod, sveti Nikola klekao na molitvu Bogu, koji je utišao buru i umirio more pa su srećno stigli u Svetu zemlju. Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podiže jak vetar i okrenu brod u pravcu Likije, bez obzira što su svi mornari, po naređenju kapetana, pokušavali da ga vrate, punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao. Bezbroj je priča o dobročinstvima svetog Nikole. Pomagao je on sirote devojke, tešio ucveljene, spasavao narod od gladi, branio Likiju i sve gradove od ratne opasnosti i nesreće. Pričaju ljudi da je neki brod upao u oluju na putu iz Egipta, mornari su klekli na molitvu prizivajući svetog Nikolu. U tom trenu, pojavi se sveti Nikola na brodu, uze kormilo i poče upravljati brodom, izbavi ga iz opasnosti i nestade. Kad su stigli u grad, ugledali su svoga spasitelja pa su počeli da mu se do zemlje klanjaju i ljube ruke i noge, a sveti Nikola je samo odgovorio: "Podajte slavu Bogu što vas je izbavio, a ja sam čovek grešan kao što ste i vi". No tu se priča ne završava. Svetitelj je video da su ti moreplovci gusari, pa ih posavetova i nauči kako da se pokaju i poprave da ih neka druga Božja kazna ne stigne.
Sveti Nikola je usnuo u Gospodu, posle 58 godina službovanja Bogu i narodu, 6. decembra 345. godine. Svečano je sahranjen u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Tamo je njegovo telo počivalo vekovima. Mnogi ljudi su dolazili i molili se, a ostalo je zabeleženo da su grob Svetog Nikole pohodili i mnogi Sloveni, verovatno je zato poštovanje svetog Nikole kod nas toliko rasprostranjeno.
Kad su zavičaj svetog Nikole osvojili Turci, on se u snu javio jednom svešteniku iz Barija u Italiji i rekao da želi da njegovo telo bude preneseno u Bari. Bilo je to 1096. godine.
U Bariju je podignut velelepni hram posvećen svetom Nikoli, gde njegove mošti i danas počivaju. Sveti kralj Stefan Dečanski je celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je sveti Nikola vratio vid.
Sveti Nikolaj, episkop patarski
Stric velikoga svetitelja Nikolaja, koji ovoga i nastavi na duhovni život i rukopoloži za sveštenika.
Sveti mučenik Nikola Karaman
Za veru Hristovu ljuto istezavan od Turaka i obešen u Smirni 1657. godine.
Sveti Teofil, episkop antiohijski
Kao dobro školovan u filozofiji jelinskoj on se, po pročitanju Svetog Pisma, krsti i posta veliki zaštitnik vere hrišćanske. Njegovo delo O veri sačuvano je do danas. Upravljao crkvom Antiohijskom trinaest godina, i upokojio se 181. godine.