Slava - Sveti Nikola

IZBORI: NAJFORUMAŠ I NAJFORUMAŠICA GODINE
AKCIJA: SVI UŽIČANI NA JEDNOM MESTU! Za užičke nekomercijalne organizacije i ustanove besplatno...

[jelenica_ue]

Srecna slava svima koji danas slave Svetog Nikolu


Sveti Nikola je najomiljenija i najraširenija slava u Srba. On je jedan od onih svetaca koji su preuzeli osobine nekih paganskih božanstava koja su iščezla s pojavom hrišćanstva. Po narodnom verovanju, on upravlja burom i stalim vetrovima i pomaže lađarima kada se nađu na uzburkanom moru, baš kao što su to nekada činili stari antički bogovi Posejdon i Neptun. Nekada je svaka hrišćanska lađa imala ikonu ovog sveca. Naročito je slavljen duž Jadranskog i uopšte Sredozemnog mora. Bio je nekada i običaj da se uoči svetog Nikole, oko četiri sata poslepodne, svaka lađa, ma gde se nalazila, zaustavi i baci sidro. Na sam dan slave lađari su se gostili i pili, pucali iz topova, i tek sutradan nastavljali put. Slavili su i ribari, vodeničari i svi oni koji žive na vodi ili imaju s njom veze. Sveti Nikola je bila i slava dinastije Obrenovića, i knez Miloš ju je proslavljao, a svaki put kada bi dizao u čašu u to ime pucali bi topovi i zvonila zvona.

Sveti Nikola se rodio u Likiji, u Maloj Aziji, za vreme vladavine cara Valerijana, u veoma bogatoj i uticajnoj porodici. Još dok je bio dete bilo je znakova da njegov život neće biti život običnog čoveka. Kada je odrastao, izrazio je želju da postane sveštenik. Kako je njegov stric već bio arhiepiskop, postavio ga je za sveštenika u gradu Miru. Na ovoj dužnosti se on pokazao kao vredan pastir, pomažući siromašnima i obilazeći bolesne, radio je na širenju i shvatanju Hristovog učenja. Po smrti roditelja nasledio je veliko bogatstvo kojim je pomogao sirotinji deleći milostinju. Nakon smrti strica arhiepiskopa preuzeo je njegovu dužnost, jer su crkveni krugovi smatrali da za to nema dostojnijeg od njega.

Za vreme velikih pogroma hrišćana u doba cara Dioklecijana i sveti Nikola je dopao tamnice. Ostao je zatočen dugi niz godina, sve dok car Konstantin nije oslobodio sve hrišćane. Posle velikog vaseljenskog sabora u Nikeji, Nikola odlazi u Palestinu da obilazi sveta mesta. Tokom ovog puta činio je mnoga čuda. Za život ovog sveca vezane su mnoge legende. Po jednoj od njih, kada je putovao u Jerusalim, upozorovao je mornare da će biti bure, ali su mu se oni podsmevali pošto nikakva znaka nevremenu nije bilo. Najednom su se navukli tamni oblaci i bura je počela. Svetac se pomolio Bogu i sunce je počelo ponovo da sija. Po drugoj, kada se vraćao iz Palestine pogodio se sa nekim lađarima da ga odvezu u Likiju. Ali, kada su se našli na moru, lađari krenuše na sasvim suprotnu stranu. Sveti Nikola ih je upozorio na pogodbu, a oni nisu hteli da ga slušaju. Odjednom je počeo da duva jak vetar i usmerio je lađu prema Likiji, a svi napori lađara da je vrate u pravac kojim su krenuli beše uzaludan. Lađa je bezbedno plovila nošena vetrom sve dok nije stigla u Likijsku luku gde se sveti Nikola iskrcao.

Mnoge su priče o tome kako je ovaj svetac spasavao nevino optužene i pomagao onima koje je bura iznenadila na moru. Po legendi, kada bi se brodolomnici pomolili svetom Nikoli, on se pojavljivao na lađi, uzimao kormilo i njom upravljao sve dok se bura ne smiri.

Umro je u dubokoj starosti 19. decembra 345. godine, a njegovo telo je sahranjeno u mitropolijskoj crkvi. Na grob svetiteljev dolazili su bolesni da traže leka i zdravi da se pomole. Stari Sloveni iz oblasti oko Dona takođe su njegovu zaštitu i pomoć tražili, čime se može objasniti popularnost ovog sveca među Slovenima, a naročito među Srbima.

Kada su u XI veku Turci osvojili gotovo sve oblasti Istočnog rimskog carstva u Maloj Aziji, i gradu Miru je zapretila ozbiljna opasnost pa su se mnogi iselili. Treba napomenuti da su u to vreme mnoge crkve u donjoj Italiji potpale pod nadležnost carigradske patrijaršije. Jednom svešteniku grada Barija javio se u snu sveti Nikola i naložio mu da upozori vernike da je njegova želja da bude prenet u crkvu u Bariju. Pretvarajući se da putuju trgovačkim poslom, građani Barija otišli su u Mir i odatle srećno doneli svečeve mošti u Bari 22. maja 1096. godine. Oni su tri godine kasnije podigli velelepnu crkvu posvećenu svetom Nikoli i u njoj mošti smestili. Kasnije je ovoj crkvi srpski kralj Stefan Dečanski slao bogate darove i svu je okitio srebrom jer mu je svetac vid povratio.

[jelenica_ue]

Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski
   
         
   
      

19. decembar (6. decembar po starom kalendaru)
Sveti Nikolaj Čudotvorac, arhiepiskop mirlikijski


      
U drugoj polovini trećeg veka rodio se u gradu Pataru, uglednim i bogatim roditeljima, Teofanu i Noni, sin jedinac Nikola. Grad Patara se nalazio na obali maloazijskoj oblasti Likiji, blizu Sredozemnog mora, a nad svim tim oblastima, kao i nad ostatkom sveta vladao je moćni rimski car Valerijan.
Bogatstvo i ugled Nikolinih roditelja omogućio je dečaku da se školuje kod najpoznatijih učitelja Teofan i Nona nisu zaboravili da im je čedo Bog darovao, pa zahvalni na daru i beskrajnoj radosti roditeljstva, dadoše sina da se duhovnom životu uči kod strica Nikolaja, episkopa Patarskog.
Kad je došlo vreme zamonašen je u manastiru Novi Sion. Posle smrti roditelja, Nikola, ne zadržavši ništa za sebe, razdeli svoje veliko nasleđe siromasima.
U gradu Patari su ga svi znali kao izvanredno dobrog i milostivog sveštenika, koji je uvek svima pomagao, ali nije voleo da se o tome zna i priča, držeći se reči Gospodnjih: "Da ne zna levica tvoja šta čini desnica" (Mat. 6, 3). Zbog njegove vrednoće, revnovanja za veru Hristovu, poštenja i dobrote, episkopi i sveštenici iz Likijske oblasti, izabrali su sv. Nikolu za arhiepiskopa mir-likijskog, posle smrti njegovog strica.
Kao arhiepiskop, sv. Nikola se ponašao kao dobri pastir iz jevanđelske priče. Obilazio je zaseoke sela i gradove. Poučavao je narod, utvrđivao u veri, obilazio uboge, bolesne, zatočene. Otkupljivao je sužnje i puštao ih na slobodu, jer su tada zarobljenici prodavani kao robovi.
U vreme cara Dioklecijana i sv. Nikola je bio zatvoren u tamnicu, gde je proveo mnogo godina, sve dok na rimski presto nije došao car Konstantin i pomilovao sve hrišćane, a hrišćanstvo proglasio verom čitavog carstva. Tada se sv. Nikola vratio na svoj arhiepiskopski presto.
U to vreme, carica Jelena je pronašla Časni krst Hristovog stradanja, pa je sv. Nikola rešio da obiđe sveta mesta. U toku putovanja u Svetu zemlju, kao i pri povratku iz nje, na putu su se događala mnoga čudesa. Kad je strašna oluja zapretila da potopi brod, sveti Nikola klekao na molitvu Bogu, koji je utišao buru i umirio more pa su srećno stigli u Svetu zemlju. Posle obilaska svih svetih mesta, sveti Nikola unajmi nekog lađara da ga odveze u Likiju, ali lađar je, iako je uzeo novac, hteo da ide na neku drugu stranu. Tada se podiže jak vetar i okrenu brod u pravcu Likije, bez obzira što su svi mornari, po naređenju kapetana, pokušavali da ga vrate, punim jedrima brod je došao u Likijsko pristanište, gde se sveti Nikola iskrcao. Bezbroj je priča o dobročinstvima svetog Nikole. Pomagao je on sirote devojke, tešio ucveljene, spasavao narod od gladi, branio Likiju i sve gradove od ratne opasnosti i nesreće. Pričaju ljudi da je neki brod upao u oluju na putu iz Egipta, mornari su klekli na molitvu prizivajući svetog Nikolu. U tom trenu, pojavi se sveti Nikola na brodu, uze kormilo i poče upravljati brodom, izbavi ga iz opasnosti i nestade. Kad su stigli u grad, ugledali su svoga spasitelja pa su počeli da mu se do zemlje klanjaju i ljube ruke i noge, a sveti Nikola je samo odgovorio: "Podajte slavu Bogu što vas je izbavio, a ja sam čovek grešan kao što ste i vi". No tu se priča ne završava. Svetitelj je video da su ti moreplovci gusari, pa ih posavetova i nauči kako da se pokaju i poprave da ih neka druga Božja kazna ne stigne.
Sveti Nikola je usnuo u Gospodu, posle 58 godina službovanja Bogu i narodu, 6. decembra 345. godine. Svečano je sahranjen u sabornoj crkvi mirlikijske mitropolije. Tamo je njegovo telo počivalo vekovima. Mnogi ljudi su dolazili i molili se, a ostalo je zabeleženo da su grob Svetog Nikole pohodili i mnogi Sloveni, verovatno je zato poštovanje svetog Nikole kod nas toliko rasprostranjeno.
Kad su zavičaj svetog Nikole osvojili Turci, on se u snu javio jednom svešteniku iz Barija u Italiji i rekao da želi da njegovo telo bude preneseno u Bari. Bilo je to 1096. godine.
U Bariju je podignut velelepni hram posvećen svetom Nikoli, gde njegove mošti i danas počivaju. Sveti kralj Stefan Dečanski je celu crkvu ukrasio srebrom u znak zahvalnosti što mu je sveti Nikola vratio vid.
Sveti Nikolaj, episkop patarski
Stric velikoga svetitelja Nikolaja, koji ovoga i nastavi na duhovni život i rukopoloži za sveštenika.
Sveti mučenik Nikola Karaman
Za veru Hristovu ljuto istezavan od Turaka i obešen u Smirni 1657. godine.
Sveti Teofil, episkop antiohijski
Kao dobro školovan u filozofiji jelinskoj on se, po pročitanju Svetog Pisma, krsti i posta veliki zaštitnik vere hrišćanske. Njegovo delo O veri sačuvano je do danas. Upravljao crkvom Antiohijskom trinaest godina, i upokojio se 181. godine.

[Top]

HVALA....
I ja se pridruzujem chestitkama ...

[Prti bee gee]

I ja takodje zelim svima da pozelim srecnu slavu! :mrgreen: Zamislite,danas 13 ljudi nije bilo u skoli zbog slave!  

[_L_U_J_K_A_]

Fala,fala...i swima ostalima koji slave srecna slawa...jes da je proshlo 12...al ajde... :mrgreen:

[Pera Dzo]

Srecna slava svim Pravoslavcima !!!

Pozdrav iz Vlasotinca